Hronika
27.01.2022. 07:05
Vojislav Tufegdžić

Brutalno likvidiran

Ubistvo Pavla Bulatovića: "Od tih što su se namerili, nećete me sačuvati"

Pavle Bulatović 26.1.2022.
Izvor: EPA/SRDJAN SUKI

Među desetinama i danas nerazjašnjenih likvidacija koje su se u Srbiji dogodile od 90-ih godina, ubistvo Pavla Bulatovića, ministra vojske Savezne Republike Jugoslavije, po mnogo čemu je izuzetak.

Ako je umesno vrednovati takvim aršinom, pre svega zbog činjenice da je ministar vojni skromnim načinom života i ponašanja u potpunosti odudarao od tada začetog kičerajskog političkog establišmenta. 

Pavle Bulatović ubijen je pre skoro punu 21 godinu, u restoranu "Rad“ na Banjici u Beogradu, 7. februara 2000. u 18.55 sati. Nalazio se u društvu Vuka Obradovića, tadašnjeg direktora Ju garant banke, i Mirka Kneževića, upravnika restorana. Ministar je usmrćen na mestu, Kneževića su pogodila dva hica. Prvi u levo rame, drugi u desnu ruku koju je držao na stolu.

Rekonstrukcijom zločina ustanovljeno je da je ubica preko neosvetljenog fudbalskog terena prišao zadnjoj strani restorana i kroz zatvoren prozor ispalio više rafala iz automatskog oružja, a potom neometano pobegao. Razdaljina s koje je pucao na svoju metu iznosila je samo osam metara.

Bilo je to u vreme kada je tadašnja SRJ još prebrojavala žrtve nakon NATO bombardovanja i kada su se intenzivno pogoršavali politički odnosi između dve preostale članice zemlje koja se nekada zvala Jugoslavija – Srbije i Crne Gore. Smaknuće ministra vojske dogodilo se samo tri nedelje posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, o čemu su mediji mesecima izveštavali. Likvidaciji ministra vojske, uz svetle izuzetke, nije dat značajniji medijski prostor.

U danima koji su sledili saslušana je nekolicina kriminalaca čiji su pozivi s mobilnih telefona evidentirani na baznoj stanici koja pokriva okolinu mesta ubistva. Međutim, ispostavilo se da neki od njih stanuju u blizini, da su drugima tu poslovne prostorije, dok su treći imali čvrst alibi za boravak u tom delu grada.

Savezna vlada i tada vladajuća Socijalistička partija Srbije saglasile su se u oceni da je likvidacija Bulatovića teroristički čin naručen iz inostranstva. Skupština SRJ poverila je lideru radikala Vojislavu Šešelju predsedavanje Anketnom odboru koji je trebalo da ispita ubistvo. Zaključak obimnog izveštaja koji je odbor objavio bio je da je Bulatović likvidiran jer je pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme. Nikakve strane službe ni terorizam nisu pomenuti.

Majčine slutnje

Govoreći o ovom zločinu, Vojislav Šešelj je u dokumentarnom filmu "Mafija ne ubija na Uskrs“, snimljenom nekoliko godina kasnije, izjavio:

"Saznali smo ko je ubica Pavla Bulatovića, ko je neposredni izvršilac, koji su mogući motivi i, što je najvažnije, da su sve strukture sistema učestvovale u zataškavanju. I da niko ozbiljno nije ni vodio istragu. Da nikome u vlasti, ni ranije ni danas, nije stalo do toga da se ubice otkriju. Boje se da rade, neće da rade ili su dobili nalog da ništa ne rade. Ja sve što sam saznao, saznao sam saslušanjem policijskih i vojnih generala. Što ih tužioci nisu pozivali i saslušavali?“
 

Stenogrami razgovora sadrže pregršt podataka koje su izneli saslušani oficiri vojske i policije, kao i pripadnici Državne bezbednosti. Niko od njih nije demantovao izjave na osnovu kojih se moglo zaključiti da je Bulatović ubijen jer je onemogućavao prljave poslove s nabavkama za vojsku. Mada je takav zaključak suzio mogući krug naručilaca ubistva, istraga nije dala rezultate. Ubica i nalogodavac zločina nisu otkriveni niti je ikada pomenuta mogućnost da se istraga ponovo sprovede.

Izveštaj Anketnog odbora, završen nakon pada režima Slobodana Miloševića, potom je pretočen u knjigu i javno objavljen. Skupština SRJ ga nije usvojila. U izveštaju se navodi i identitet navodnog ubice, na kojeg su kasnije neuspešno izvršena dva atentata.

U dokumentarcu iz serijala "Srce zločina“ koji se bavi ubistvom Pavla Bulatovića, emitovanom povodom 20 godina od zločina, Matija Bećković, književnik i bliski rođak ubijenog ministra, ispričao je detalj sa sahrane u Bulatovićevom rodnom selu:      

"Držali su govore tamo nad njegovim grobom, ’Nećemo te zaboraviti, mislićemo o tvojoj deci, vodićemo računa o tvojoj porodici’... A njegova majka, onako sa njegovog sanduka, dok oni govore ’mi ćemo ovo’... ona je govorila ’Oćete, oćete... znam, znam’.“

Tako je bilo. I danas je nepromenjeno.

U emisiji prikazanoj na državnoj televiziji je, između ostalih, prvi put o ubistvu i okolnostima koje su ga pratile govorio general Svetko Kovač, svojevremeno direktor VBA:

"Pošto je prethodnog dana Bulatović raspustio svoje obezbeđenje, u petak 4. februara sam došao kod njega ujutru i rekao mu da postoji veliki nivo pretnji njegove ugroženosti i da ne može tako da se ponaša, da pušta obezbeđenje. I taj sam papir poslao u Upravu bezbednosti. To je bio 4. februar. Nažalost, u ponedeljak 7. februara se dogodilo njegovo ubistvo.“
 

Bulatović nije želeo da ga prati obezbeđenje. Verovao je da mu opasnost ne preti jer je svoj posao obavljao odgovorno, po propisima. Upitan zašto ne vodi više računa o ličnoj bezbednosti, nekom prilikom je izgovorio: "Ako bi mene ubili, ni manje štete, ni veće bruke za državu.“ Nije bio u pravu. Posle njegove likvidacije niko od najviših predstavnika države nije se osetio postiđenim.

Da je istrajavao u tom stavu, potvrdio je Saša Anović, svojevremeno pripadnik VBA i Bulatovićev pratilac koji se s njim nalazio i u danu ubistva. Ministar mu je doslovce rekao:

"Od tih što su se namerili, ako su se namerili, vi me nikada nećete zaštititi. A vi ste mnogo mladi, gledajte da sačuvate svoju glavu.“

Pavle Bulatović 26.1.2022.
Izvor: EPA/SASA STANKOVIC

Otisak koji to nije

Dve decenije kasnije saznate su, za većinu, sasvim nove okolnosti likvidacije. U društvu s trojicom sagovornika za stolom nalazila su se i dvojica guslara, jer je Bulatović voleo da ih sluša. Hici su ispaljeni u trenutku dok je prvi od njih predavao gusle svom kolegi.   

Svetlo u bašti restorana odakle je pucano nije bilo upaljeno, mada je svakodnevno u to vreme uvek radilo. Vrata koja direktno vode iz restorana u baštu bila su zaključana. Na parkingu ispred restorana uvek se nalazio čuvar, ali ga tog dana nije bilo. Otišao je ranije.

U 18.55 sati čuli su se kratki rafali iz automatskog oružja. Tri ili četiri. Pavle Bulatović je od siline udara kuršuma koji su ga pogodili odskočio od stola. I upravnik restorana je pao pogođen. Ostali su, shvativši šta se događa, legli na pod. Pucano je kroz staklo i zavesu.

Bulatovićev pratilac Saša Anović skočio je od stola koji se nalazio u prvom delu restorana, odakle je nadzirano ko u njega ulazi. U susednoj prostoriji video je da svi leže na podu. Pošto su vrata ka bašti bila zaključana, okrenuo se i potrčao ka ulaznim vratima kako bi video da li tamo ima nekog. Istrčao je i ministrov vozač koji je s pratiocem sedeo za stolom. I on je imao pištolj. Jedan se uputio na levu, drugi na desnu stranu. Nikoga nisu uočili.

"Nažalost, niko nije pokrivao baštu restorana koja je bila u polumraku, gde se moglo lako preći preko fudbalskog terena“, rekao je general Kovač.

Istragom su pronađeni svedoci i na mestu zločina pronađen jedan otisak, o čemu general iz VBA kaže:

"Očevici su nam opisali izvršioca, čoveka koji sa automatskom puškom pretrčava igralište i odlazi ka Banjičkoj šumi. Ostavio je otisak ruke na gelenderu. Ali, taj otisak nije imao kvalitet da bi bio dokaz na sudu. Međutim, bio je vrlo značajan da se usmeri operativni rad u nekom pravcu.“

Zapravo, iz crnogorske policije gde je otisak poslat radi upoređivanja s njihovom bazom podataka, stigao je odgovor da nije dobar jer su mu uništene papilarne linije.

"Otisak prsta koji je ubica Pavla Bulatovića ostavio nije imao neophodnih 12 papilarnih linija na osnovu kojih bi se utvrdio njegov identitet i koji bi kao takav bio dokaz na sudu. Ne sećam se koliko smo papilarnih linija izdvojili uzimanjem tog otiska, ali te linije koje su ostale su se poklopile sa linijama otiska Ivana Delića iz Budve koje smo imali u bazi podataka. I to je bio prvi trag koji je upućivao na njega kao mogućeg izvršioca zločina“, ispričao je krajem 2020. godine za "Ekspres“ jedan od penzionisanih inspektora tadašnjeg Trećeg odeljenja beogradske policije koje je vodilo istragu.

Iako general Kovač nije izgovorio čiji je delimični otisak nađen, izvor "Ekspresa“ navodi da je nesumnjivo u pitanju otisak Ivana Delića. Zato se njegovo ime i našlo u izveštaju skupštinskog Anketnog odbora formiranog da reši zločin.

"Nije samo taj otisak bio presudan za identifikaciju Delića kao mogućeg ubice. Bilo je tu podataka do kojih smo došli i operativnim radom. Znali smo i da je ubica imao saučesnika, čoveka koji ga je čekao i odvezao dalje, ali tu osobu nikada nismo uspeli da identifikujemo“, tvrdi naš sagovornik.

Istrage i zaključci

Kovač je otkrio i da je DB kojim je u to vreme rukovodio Radomir Marković odbio da učestvuje u istrazi i otkrivanju ubice:

"To veče kada je Bulatović ubijen, mi smo ugrubo dogovorili da se formira zajednički tim za rad na slučaju. Ujutru su trojica generala Vojne bezbednosti otišla kod Radeta Markovića da bi se dogovorili o formiranju tima. On se obratio rečima da se RDB ne bavi tim i rekao: ’Idite u Treće odeljenje beogradske policije’.“

Naveo je i da je klan "Amerika“ o čijim aktivnostima su mediji počeli da izveštavaju 2006. godine, još u vreme ubistva Bulatovića bio deo istrage:

"Taj klan ne možemo da dovedemo u direktnu vezu sa ubistvom Bulatovića kao mogućeg izvršioca, mada je i ova grupa imala svoje pucače, koji su ušli u tu našu procenu od 10, 12 pucača… Ni kasnije, ni u akciji ’Sablja’, niti u drugim akcijama, niti u razgovoru sa kriminalcima, nije se pojavila informacija ko je mogući izvršilac ubistva ministra Bulatovića.“

Zaključke Anketnog odbora čiji je izveštaj predstavljen u januaru 2002. godine Ivan Delić, pominjan kao izvršilac zločina, u medijima je javno demantovao. Tvrdio je da ima brojne svedoke da je u vreme ubistva bio u Budvi, a zbog natpisa i pomenutog izveštaja je, naveo je, svojevoljno otišao u budvansku policiju kako bi dao iskaz. Posle toga se više nije oglašavao.   

Svetko Kovač je na kraju izneo zaključak istrage VBA koji se, mada to nije izričito tako izgovorio, u potpunosti poklapa sa onim što je i Anketni odbor ustanovio još pre 20 godina. I vojska je, uz pomoć stručnjaka iz oblasti ekonomije, detaljno analizirala finansijske tokove u vojsci, posebno imajući u vidu da je kretanje novca u vreme sankcija i bombardovanja SRJ bilo dobrim delom prepušteno u ruke pojedinaca, mimo jasne kontrole.   

"Neko je procenio da je Bulatović neki ’posao’ pokvario, a bilo je, naravno, ljudi koji su pokušali da iskoriste i sankcije, i bombardovanje i druge okolnosti za lično bogaćenje“, rekao je Kovač.

Mogući politički motiv zločina nikada javno nije pomenut. Ni tadašnja vlast niti one koje su je nasledile nisu nagovestile mogućnost da se istraga ubistva ministra vojske ponovo sprovede. Sva saznanja ukazuju da je Bulatović ubijen jer je sprečavao mahinacije s nabavkama opreme za vojsku. Dalje se nije otišlo.

Vojislav Šešelj je sasvim konkretan:

"Ministarstvo odbrane imalo je ogromne javne nabavke, pogotovo za VMA, za lekove i medicinsku opremu. I svi su se jagmili za taj posao. Tu se prava mafija stvorila. Bulatović je tu nekome smetao.“

 

PROCENE O DARKU AŠANINU

VBA se tokom istrage ubistva bavila i procenom da li je likvidacija Darka Ašanina, nezvanično prvog bosa jugoslovenske mafije koji je usmrćen 1998. godine, inače bliskog rođaka ministra Bulatovića, imala moguću vezu sa ugroženom bezbednošću ministra vojske.

"Analizirali smo mogući uticaj ubistva Darka Ašanina... Bili su rodbinski vezani i vrlo bliski. Te večeri kada je Ašanin ubijen, tu je trebalo da budu i Momir Bulatović, bivši predsednik Savezne vlade SRJ, i Pavle Bulatović“, navodi general Kovač.

Ovu priču detaljno potkrepljuje Bulatovićev pratilac Saša Anović:

"Krenuli smo tog dana ka Ašaninovom restoranu ’Legat’. Bili smo negde u Užičkoj ulici kada smo dobili poziv od Bore Milačića, tadašnjeg ministra finansija, da odemo do ’Kolinga’ da se Pavle Bulatović nađe s njim. Tako da smo, umesto kod Ašanina, otišli ka ’Kolingu’. Kasnije smo dobili poziv i saznali za ubistvo Darka. A Momir Bulatović je bukvalno ušao u dvorište kluba i zakoračio na stepenice sa svojim pratiocem kada se desilo ubistvo.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Čekanje dugo 17 godina
ubistvo, policija

Ubistvo urednika "Dana"

03.08.2021. 22:05

Čekanje dugo 17 godina

Istraga ubistva glavnog urednika podgoričkog lista "Dan“ Duška Jovanovića ponovo je otvorena odlukom crnogorskog Biroa za operativnu koordinaciju da se formira poseban tim u kome će biti predstavnici više nadležnih institucija, a koji će zajedno pokušati da otkriju krivce za najteži slučaj napada na novinare iz 2004. godine.
Close
Vremenska prognoza
light rain
17°C
29.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve