Hronika
04.08.2021. 22:00
Vojislav Tufegdžić

Nerazumne sudske odluke

Ubistvo za volanom je jeftin zločin

Saobraćajna nesreća
Izvor: Shutterstock

Uprkos stalnim apelima javnosti da se pooštre kazne, sudska praksa i dalje nemerljivo veću naklonost pokazuje prema počiniocima teških saobraćajnih nesreća, nego prema njihovim žrtvama.

„Prošlo je vreme ćutanja, žmurenja i prećutkivanja zarad ličnih interesa, a na štetu običnih ljudi – došlo je vreme delovanja i pravde za Stefana i sve nas“, glasila je poruka predstavnika građanske inicijative „Pravda za Stefana“. Od 18. jula na beogradskoj Karaburmi, na mestu gde je osumnjičeni Lazar Galić vozeći automobil pokosio oca s dvoje dece na pešačkom prelazu i pobegao, a devetogodišnji Stefan Balić od povreda preminuo četiri dana kasnije u bolnici, održavani su svakodnevni protesti sa zahtevom da država konačno na pravi način kazni divljanje vozača.

Neobjašnjivu, po žrtve i zdrav razum neprihvatljivu okolnost, predstavljalo je puštanje Galića da se za ovaj zločin brani sa slobode. Takvu odluku donela je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Radmila Đerić. U značajnoj meri zahvaljujući izveštavanjima medija o protestima na Karaburmi i podsećanja na nerazumne sudske odluke u, nažalost, brojnim sličnim primerima, odluka o puštanju Galića da se brani sa slobode je poništena. Ponovo je uhapšen i određen mu je pritvor od 30 dana. U rešenju o određivanju pritvora navedeno je da je to učinjeno zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao da ponovi krivično delo, što je svojevrsna potvrda informacija da je i ranije činio teške prekršaje za volanom. Navedena je i sumnja o opasnosti od bekstva.

Istovremeno je Visoki savet sudstva, zbog pređašnje odluke sudije Radmile Đerić, pokrenuo postupak kako bi utvrdio postojanje njene odgovornosti zbog odluke da Galiću ne odredi pritvor. Iz Inicijative „Pravda za Stefana“ zahtevaju od Visokog saveta sudstva da utvrdi tačnost informacije da su osumnjičeni Galić i sudija Đerić dugogodišnji poznanici. Najavili su i da će intenzivno pratiti suđenje okrivljenom, kao i donošenje odluke o stepenu odgovornosti sudije. Ukoliko se ispostavi da je tačna informacija o njihovom poznanstvu, očekuje se oštro kažnjavanje sudije jer je po zakonu bila obavezna da se izuzme iz postupka.

„Ministarka pravde Maja Popović podnela je 26. jula 2021. zahtev Visokom savetu sudstva da u skladu sa svojim nadležnostima preispita postojanje disciplinske odgovornosti Radmile Đerić... Za vođenje ovog postupka nadležni su disciplinski organi Visokog saveta sudstva koji na osnovu zakona treba da postupaju hitno kako vođenje disciplinskog postupka ne bi zastarelo u roku od dve godine od dana kada je disciplinski prekršaj izvršen“, navedeno je u saopštenju Ministarstva pravde.

Odbijanje inicijativa

Ukoliko bude utvrđeno postojanje odgovornosti sudije za disciplinski prekršaj, njoj se mogu izreći javna opomena, umanjenje plate do 50 odsto najduže godinu dana, kao i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Ali, ako se utvrdi da postoji odgovornost sudije za težak disciplinski prekršaj, može biti pokrenut i postupak za njeno razrešenje. Ipak, kako je navedeno u pomenutom saopštenju, „sudija ne može biti krivično odgovoran za mišljenje koje je izneo u obavljanju sudijske funkcije“.

„Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da neko izazove saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom a da ne ode u zatvor, pa makar i na godinu dana. To se promenilo, pa imamo i uslovne osude, imamo i ʼnanogviceʼ. Moram da kažem da je život u saobraćaju postao jako jeftin i da za to počinitelji ne moraju da dobiju odgovarajuću kaznu“, rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Saobraćajna nesreća
Izvor: Shutterstock

Potvrdu ovakvog zaključka krajem prošle godine dao je, nažalost, Viši sud u Beogradu, donevši neobjašnjivo blagu kaznu od četiri godine zatvora vozaču Nikoli Mihailoviću, koji je direktno skrivio nesreću u kojoj je na Ibarskoj magistrali stradalo četvoro devojaka i mladića starih između 19 i 22 godine. Mihailović je u stanju teškog pijanstva, sa 1,36 promila alkohola u krvi, divljao u svom skupom automobilu vozeći, kako su utvrdili veštaci, „najmanjom brzinom od 117 kilometara na sat“. Pri toj brzini, koja je verovatno bila i veća, ali veštaci nisu mogli da je potvrde, naleteo je otpozadi na vozilo u kojem se nalazilo četvoro mladih, a koje se, ustanovljeno je i to, propisno kretalo na putu. Mihailović nije ni kočio u trenutku udara, odnosno nije, u pijanstvu u kojem se nalazio, ni primetio vozilo ispred sebe. Viši sud je posle izricanja presude Nikoli Mihailoviću pritvor zamenio kućnim pritvorom.

„Bahati vozač je tokom suđenja imao trojicu advokata i još dvojicu savetnika. Sve je išlo nekako u njegovu odbranu i veliki deo krivice pripisan je vozaču ʼdačije’ koji je propisno vozio“, rekla je posle izricanja kazne potresena majka nastradale devojke.

Zakon o bezbednosti saobraćaja donet je 2009. godine i od tada je više puta menjan. Najtemeljnije izmene ovog zakona donete su 2018. godine, zbog čega je u javnosti nazvan novim Zakonom o saobraćaju.

Ali, ni od tada se ništa značajnije nije promenilo nabolje na našim putevima. Neodgovorni vozači su u više navrata dokazali da znatno više strahuju od mogućih kazni, nego od toga da li će svojom bahatošću nekoga životno ugroziti.  

Od donošenja zakona 2009. u Srbiji je od saobraćajnih kazni, prema nezvaničnim informacijama, naplaćeno više od 300 miliona evra. Ključne promene pooštravanja zakona 2018. godine odnosile su se na drastično povećanje kazni prema prekršiocima saobraćajnih propisa.

„Pooštravanje novčanih kazni, kao i uvođenje kaznenih poena, imalo je veliki efekat pa su ljudi počeli više da vode računa o svom ponašanju u saobraćaju. I vozači i pešaci. To je dovelo da smo posle stalnog porasta broja mrtvih u saobraćajnim nesrećama, od 2015. do 2018. godine, u 2019. taj broj spustili na nivo iz 2014. godine. Nažalost, to je sve bilo kratkog daha i brzo smo se po pitanju bezbednosti saobraćaja vratili na staro“, rekao je Okanović za „Ekspres“.

Najteža kazna po Krivičnom zakonu koja pred srpskim sudovima može da se izrekne vinovnicima saobraćajnih nesreća jeste 12 godina zatvora, i to prema okrivljenima za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnom posledicom i umišljajem. Umišljaj, kada su saobraćajne nesreće u pitanju, ne podrazumeva nameru vozača da počini delo, već njegovu svesnost mogućnosti nastupanja zabranjenih posledica, a na koja je svesno pristao. Umišljaj, kada su u pitanju saobraćajne nesreće, podrazumeva situacije u kojima je okrivljeni vozač bio pod značajnim dejstvom alkohola, ako je prošao kroz crveno svetlo na semaforu ili ako se kretao znatno većom brzinom od dozvoljene.

„Saobraćajne nesreće se po Krivičnom zakoniku dele na dela sa lakšim i teškim telesnim povredama i sa smrtnom posledicom, a sve se dele na nehatna ili dela sa umišljajem. U većini slučajeva nesreće se kvalifikuju kao nehatne, ali u slučajevima utvrđenog umišljaja kazna koja je na raspolaganju sudijama za izricanje presude je od dve do 12 godina zatvora. Taj raspon omogućava da se izvrši individualizacija kazne s obzirom na okolnosti, one olakšavajuće, ali i otežavajuće“, objašnjava Okanović, navodeći da se one najstrože u sudskoj praksi gotovo i ne izriču, a da je većina kazni na polovini ili ispod šest godina zatvora.

Bekstvo po zakonu

Sve ove kazne izriču se po Krivičnom zakoniku, a ne po Zakonu o bezbednosti saobraćaja koji se odnosi na saobraćajne prekršaje, a u kojima nije bilo posledica po zdravlje i život. Najvažnije pitanje i dalje je – da li se oštrijom kaznenom politikom ovakve nesreće mogu sprečiti i da li bi nesreće sa smrtnom posledicom trebalo kvalifikovati kao krivično delo ubistva.

„Komitet za bezbednost saobraćaja je u dva navrata, 2012. i zatim 2016. godine, uputio inicijativu za promenu Krivičnog zakonika po kojoj bi se kazna za saobraćajnu nesreću sa smrtnom posledicom i utvrđenim umišljajem izjednačila sa kaznom za ubistvo, a koja maksimalno može da ide do 40 godina zatvora. Obe inicijative predložili smo u saradnji sa Udruženjem žrtava saobraćajnih nesreća, ali nam ni na jednu nije odgovoreno niti su prihvaćene“, kaže Okanović.

Saobraćajna nesreća, udes
Izvor: Shutterstock

U obrazloženju te svoje inicijative Komitet za bezbednost saobraćaja naveo je da su „čvrsto uvereni da umišljajno lišenje života u javnom saobraćaju ne treba i ne sme biti blaže sankcionisano od umišljajnog lišenja života u drugim sferama života“.

Između ostalog, u pomenutoj inicijativi traženo je pooštravanje kaznene politike naročito za vožnju pod uticajem alkohola i stepena težine posledica. Predložena je i mera oduzimanja predmeta kojim je izvršeno krivično delo, odnosno oduzimanje motornog vozila licu koje je osuđeno za izazivanje saobraćajne nesreće sa smrtnim posledicama, što bi, pretpostavlja se, u velikoj meri imalo snažan preventivan uticaj na vozače.

Okanović kaže da je Komitet predlagao i izmenu člana Krivičnog zakonika koji se odnosi na „napuštanje lica bez pomoći“, po kome je krivično delo definisano u slučajevima okrivljenog koji „ostavi bez pomoći lice povređeno u saobraćajnoj nesreći“. Upravo to se pre dve nedelje ponovilo na Karaburmi kada je vozač pobegao.  

„U sudskoj praksi se došlo do situacije da su se svi koji su udarili pešaka u gradu, a zatim pobegli s mesta nesreće, izvukli za ovo krivično delo, jer je povređeni ostavljen u gradu, gde ima drugih učesnika u saobraćaju, prolaznika… Znači, prema zakonu, povređeni nije ostavljen bez pomoći. Komitet je tražio da se delo preformuliše u ʼko ne ukaže pomoć licu’, što bi značajno izmenilo situaciju. Nažalost, ni ovaj predlog nije prihvaćen“, kaže Okanović.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Bahatom vozaču ipak određen pritvor
hapšenje, lisice

Nesreća na Karaburmi

23.07.2021. 16:58

Bahatom vozaču ipak određen pritvor

Krivično vanpretresno veće suda usvojilo je žalbu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i odredilo pritvor za L. G. (38) koji je, kako se sumnja, 18. jula uveče na Karaburmi svojim automobilom udario dvoje dece od pet i devet godina na pešačkom prelazu pa pobegao. Devetogodišnji dečak je u četvrtak od povreda preminuo.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
25°C
26.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve