65. GODINA OD SMRTI JOSIFA VISARIONOVIČA STALJINA: Šta je pravi uzrok smrti, moždani udar, otrov za pacove ili Titov ubica, mit i teorija zavere koji i dalje traju

Na današnji dan navršava se 65 godina od smrti Josifa Visarionoviča Džugašvilija poznatiji u istoriji pod imenom Staljin. Poslednjih godina u visokim političkim krugovima ondašnjeg Sovjetskog Saveza se šuškalo da nije bio baš u najboljem zdravstvenom stanju, kako i da usled pogoršnja, nije dobijao nikakvu medicinsku pomoć, kako bi bar kontrolisao svoju bolest.

Staljin je već tad prešao 70 godina, a njegove hronične bolesti poput hipertonije, arterioskleroze i reumatskih bolova u mišićima uzimale su maha. Od kraja 1952. godine pojavili su se problemi nepoznate prirode u plućima, pa je Staljin tako čak prestao da puši. Sve je to naslućivalo da mu se bliži kraj.

Ali uprkos svemu gore navedenom pravi uzrok njegove smrti i danas zaokuplja istoričare, ali i teoretičare zavere.

Lekar Aleksander Mijasnikov, koji je bio pored Staljina na njegovoj smrtnoj postelji, tvrdi da je nakon obdukcije otkrio da je bolovao od "teškog slučaja ateroskleroze u mozgu", i da je ova bolest, koja se razvijala godinama, "uticala na njegovo zdravlje, karakter i odluke koje je donosio."

Staljin je umro u svojoj dači (kući za odmor) u moskovskom predgrađu Kuncevo. Kao službeni uzrok smrti bio je naveden moždani udar, koji je Staljin doživeo nekoliko dana pre same smrti. Ali, prema navodima iz Molotovljevih memoara, šef sovjetske policije Lavrentij Berija, hvalio se da je on uklonio Staljina. Berija je inače bio i na čelu zloglasne NKVD-a. Tako je Staljinov moždani udar možda uzrokovala supstanca varfarin iz otrova za pacove. Beriji je Staljinova smrt došla "kao naručena" jer se plašio mogućih čistki. Nakon Staljinove smrti Berija je čak bio na pragu preuzimanja vlasti, ali to se nije ostvarilo. U tome su ga sprečili ostali visokopozicionirani članovi Partije, isplaniravši njegovo ubistvo. Zloglasnog šefa NKVD-a tako je lično upucao jedan sovjetski general.

Slovenački istoričar specijalizovan za diplomatiju zapadnog Balkana Jože Pirjevec u svojoj knjizi 'Tito in tovariši' ( Tito i drugovi)  izneo je tvrdnju da je upravo Josip Broz Tito naredio da se otruje Staljin. To je učinio na sličan način na koji je, veruje se, Staljin naredio da se otruje njegovog prethodnika Lenjina -  kalijevim cijanidom.

Lenjin je umro od posledica moždanog udara, do kog je, smatraju lekari, moglo dovesti upravo trovanje cijanidom. Kad su ga njegovi saradnici našli na podu nepokretnog Staljina navodno su namerno odugovlačili s pozivanjem lekara. Izgovor im je bio da za to nemaju ovlaštenja. Najpre su kontaktirali ministra državne bezbednosti i šefa tajne policije, a tek onda pozvali po lekara. Na dan Staljinove smrti u njegovom kabinetu je pronađeno Titovo pismo upozorenja. Upravo to pismo Pirjavec uzima kao jedan od dokaza da je Tito izdao naređenje za smaknuće diktatora koji je SSSR-om vladao punih 29 godina. U tom pismu Tito je upozorio Staljina da mu prestane slati ubice, jer su ih već ulovili pet i da će njemu biti dovoljno da Staljinu pošalje samo jednog.

Obdukcija čiji su rezultati napisani na 11 stranica, pokazala je da je imao moždani udar i onda se ugušio. To je bio prvi put da je ovakav izveštaj bio objavljen na Zapadu  (objavio ga berlinski Kurier), a i prvi put da je slično tvrdnjama koje su iznele sovjetske vlasti kada su javnost obavestile o Staljinovoj smrti. Izveštaj o smrti sve do pre nekoliko godina bio je zaključan u ruskom državnom arhivu, a konačno je dopušten pristup doktoru Matthiasu Uhlu s nemačkog Istorijskog instituta u Moskvi koji je proglasio da teorije zavjere nisu tačne.

Kad je Nikita Hruščov, Staljinov naslednik 1955. godine došao u Jugoslaviju, u postu Beogradu i Titu, izvinuo mu se zbog svih Staljinovih pokušaja ubistva. Čak mu je odao svojevrsno priznanje na neki način impresioniran činjenicom da je Tito uspeo osujetiti sve Staljinove pokušaje. U martu  2013. godine na 60. godišnjicu smrti jednog od najkrvavijih diktatora u istoriji odgovornog za smrt čak 30 miliona ljudi objavljeni su službeni rezultati analize koja je pokazala da je sovjetski lider umro prirodnom smrću.

- Umro je blizu Moskve prirodnom smrću - zaključio je Uhl.  U dokumentima stoji da je Staljin imao moždani udar 1. marta 1953. godine. Našli su ga na podu u sobi, a na sebi je imao donji pidžame i prsluk. Budući da je pre moždanog udara pio, (uživao je u omiljenom gruzijskom crvenom vinu) njegovi saradnici mislili su da je još uvek pijan, ali verojatno je već tad bio u komi.

Na iznenađenje mnogih, iz te borbe je kao pobednik izašao Nikita Hruščev koji ga je tri godine posle njegove smrti na 20. partijskom kongresu optužio Staljina za zločine protiv Partije i izgradnje kulta ličnosti. Ispitivanja javnog mijenja iz 2012. pokazuju su da sve više Rusa pozitivno ocenjuje bivšeg diktatora.

Anketa koju je sproveo insitut Levada pokazuje kako 48 posto ispitanika smatra da je odigrao pozitivnu ulogu u istoriji. A devedesetih godina 60 posto Rusa je imalo izuzetno negativno mišljenje o njemu. Istoričar Aleksandar Vatlin sa Univerziteta u Moskvi tada je rekao kako preti opasnost da Staljin kao "simbol hrabrosti i autoriteta" postane popularan među mladim generacijama.

NE PROPUSTITE:

ČUDNA SUDBINA STALJINOVE ĆERKE SVETLANE: Otac je ljubavnike i muževe strpao u gulage, ona prebegla Amerikancima, osudila komuniste i umrla u siromaštvu

RUSI NEĆE DA PRIKAZUJU “STALJINOVU SMRT”: Otkazana premijera britanskog filma o Staljinu