JUGOSLAVIJU SMISLIO PREVARANT

Narod gordi (ovde misli na Srbe, Crnogorce, Albance i ostale narode Balkana), izabrao me je za svoga načelnika, no pred Njenim carskim veličanstvom ja skidam sa sebe sva prava i punomoćstva kojima me je ovaj narod odlikovao. Od Vas očekujem rešenje moje i njegove sudbine, pisao je Dimitrije de Vujić ruskoj carici Katarini Drugoj i, naravno, tražio pare za to

Pustolov, zavodnik, general i lažov grof Dimitrije de Vujić bio je začetnik ideje o ujedinjenju jugoslovenskih naroda. Kao što smo pisali u prošlom broju, u prvoj polovini života taj čovek uspeo je da obmane skoro sve evropske monarhe i zavede dobar deo dvorskih dama i plemkinja. Zapise o njegovim avanturama iz tavanskih škrinja izvukao je direktor Naučne televizije Živojin Petrović. On u nastavku sage o subotičkom Kazanovi i belosvetskom prevarantu kaže da, čim je grof Dimitrije uvideo da je pobrao crnogorsko poverenje, razvio je novu akciju. Želeo je da postane knez Crne Gore i da odatle digne ustanak koji bi oslobodio sve hrišćane na Balkanskom poluostrvu i ujedinio ih u jednu jedinstvenu državu!

Pokucao na sva vrata

On prvi, 1792. godine, izbacuje ideju o stvaranju jedne snažne jugoslovenske države čiji bi vladar, razume se, bio on. Tu istu ideju je Dimitrije nešto kasnije izložio u jednom pismu samoj ruskoj carici Katarini Drugoj. Dok je čekao da postane knez Crne Gore i vladar svih Jugoslovena, Vujić nije sedeo skrštenih ruku, već je stalno putovao privlačeći pažnju svojom velikom svitom, u kojoj je sada bilo i nekoliko crnogorskih kršnih momaka obučenih u najskuplje nošnje. Često je boravio u Albaniji, gde je pokušavao tamošnje poglavare da privoli da mu i oni daju titulu - kneza Albanije. Međutim, albanske glavešine su uzimale poklone i darove, ali obećanja nisu ispunili.

Kada je, nakon dve godine provedenih u Crnoj Gori i Albaniji, uvideo da od titule kneza nema ništa, odselio se u London, gde se odmah oženio jednom mladom Engleskinjom. Međutim, već nekoliko nedelja kasnije odlazi u Hag, gde vodi pregovore s vicekancelarom Holandije nudeći mu svoj vojnički i državnički talenat.

Ne uspevši da obrlati ni Holanđane, sa svojom svitom, u kojoj su i dalje bili Crnogorci poput jeromonaha Stefana Vučetića, Luke Radonića i Nikole Miletića, koji je nosio ruski mundir (vojnički kaput), dok su ostali bili u sjajnim narodnim nošnjama sa širokim pojasima, iz kojih su virili srebrom okovani pištolji i jatagani, odlazi ponovo u Beč.
Austrijska policija je prepoznala dezertera i begunca, te je jednog dana opkolila grofa Dimitrija i uhapsila ga. Na scenu je stupio ruski ambasador u Beču, koji je odmah reagovao jer mu se grof De Vujić predstavljao kao najbolji prijatelj kneza Galicina, pa ga ambasador na osnovu te priče vadi iz zatvora i ispraća iz Beča, gde više nije bio siguran. Verujući da je došao trenutak da se ostvari njegova ideja o ujedinjenju svih Jugoslovena, kreće za Rusiju da potraži pomoć carice Katarine.

U prošlom delu videli smo da posle neuspeha u Holandiji, pošto nije obrlatio tamošnju vladu da ga postavi za vojskovođu, grof Dimitrije kreće prema Rusiji, pravo u zagrljaj carici Katarini Drugoj. Međutim, na njegovu nesreću, stiže dosta kasno u Rusiju, budući da Katarina Druga nije više bila ona mlada, galantna carica koja je rado gledala snažne i lepe oficire, posebno ako su dolazili s Balkana. Te iste 1796. godine, teško obolela, ona je i umrla.

Svita na njenom dvoru pokušavala je na svaki način da se otarasi nemilog grofa, poglavito što je carica još za života doznala od svog konzula iz Venecije da je grof De Vujić u stvari jedan prevarant. Kasnije je u papirima pronađena beleška njenom rukom pisana: „Čini mi se da je ovaj Vujić jedna skitnica prve vrste."

Verovatno zbog toga grof Dimitrije de Vujić nije ni primljen u audijenciju kod carice za njenog života, ali joj je zato pisao pisma u kojima je predlagao da Rusija pomogne u oslobađanju svih hrišćana s Balkana. U tim pismima, između ostalog, kaže: Narod gordi (ovde misli na Srbe, Crnogorce, Albance i ostale narode Balkana) izabrao me je za svoga načelnika, no pred Njenim carskim veličanstvom ja skidam sa sebe sva prava i punomoćstva kojima me je ovaj narod odlikovao. Od Vas očekujem rešenje moje i njegove sudbine.

Na kraju tog pisma dolazi ono glavno. Traži pare od carice za ispunjenje tog zadatka - oslobađanja hrišćana i stvaranja jedne nove države, velike jugoslovenske carevine! Dalje u pismu iznosi sve pojedinosti njegovog plana, kako će sakupiti 72.000 ljudi, što naravno iziskuje mnogo troškova „koje nije kadar podnositi privatan čovek".

O tome kako je pustolov, zavodnik, general i lažov grof Dimitrije de Vujić prvi stvarao Jugoslaviju opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

NE PROPUSTITE:

MILOSTIVI GROF, PRVI SRPSKI PREVARANT