PRIRUČNIK ZA GRADSKE IZBORE: Beograd (ni)je krug dvojke

Na lokalnim izborima 2014. naprednjaci su odneli pobedu u 15 od 17 beogradskih opština, dok su demokrate većinu glasova dobile samo u tradicionalnim uporištima - na Vračaru i Starom gradu, da bi se gotovo ista slika ponovila na lokalnim izborima 2016. Na predsedničkim izborima ove godine Vučić je u Beogradu osvojio 44,03 odsto, a Saša Janković 24,10 odsto, a pobedu je, osim na Vračaru i Starom gradu, odneo još samo na Savskom vencu

Iako je šef gradskog odbora SNS Nebojša Stefanović najavio da će izbori u Beogradu najverovatnije biti održani u decembru (prema pisanju medija najizvesniji su 3. ili 10. decembar), prema saznanjima "Ekspresa" rukovodstvo najozbiljnije razmišlja o održavanju izbora u februaru. To je indirektno potvrdio i sam predsednik Aleksandar Vučić gostujući u utorak u "Upitniku" na RTS rekavši da još uvek nije doneta konačna odluka.
U svakom slučaju, kada god da se organizuje glasanje, jedno je sigurno - ovo neće biti samo izbori za rukovodstvo jednog grada. Izbori za gradonačelnika Beograda, kao po pravilu, ozbiljna su borba. Da krenemo redom...

Politika i ekonomska moć
Beogradski izbori od velikog su političkog i ekonomskog značaja i za vlast i za opoziciju, budući da je gradonačelnik Beograda faktički treća osoba u hijerarhiji političke moći i uticaja u državi, a Grad Beograd ima veliki budžet.
Pobedom na izborima trenutna vlast samo bi utvrdila svoj jak položaj (na vlasti u Beogradu SNS je od septembra 2013), posebno nakon pobede na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Osim toga, pobedom bi dodatno oslabila već ucveljenu opoziciju i istovremeno umila mandat Siniše Malog za kojeg se vezuju brojni skandali.
S druge strane, opozicija bi pobedom dobila prvo sigurno uporište za dalju borbu protiv vlasti Aleksandra Vučića (upravo su Beograd i Vojvodina bili poslednji bedemi demokrata, tačnije Dragana Đilasa i Bojana Pajtića). Osim što bi gubitak Beograda bio jak udarac SNS-u, opozicija bi konačno iznedrila i svog lidera koji bi mogao da parira Vučiću.

Psihološka igra
Osim očiglednih političkih i ekonomskih motiva, postoji i psihološki motiv trenutne vlasti da osvoji Beograd, budući da Vučić kao kandidat za gradonačelnika nikada nije uspeo da pobedi u Beogradu, već su naprednjaci gradsku vlast 2013. godine (smenom Dragana Đilasa, koji je izabran na direktnim izborima) osvojili na krilima pobede na republičkom i predsedničkom nivou, krijući se iza imena Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Pobeda, ali čak i zapaženi uspeh opozicije na beogradskim izborima imao bi snažan psihološki motiv za dalju borbu i pokušaj osvajanja vlasti. Na taj način bi se mnogobrojne opozicione stranke i pokreti profilisali i ujedinili - makar u dve kolone.

Geografska matematika
Praćenjem medija i društvenih mreža stvara se potpuno iskrivljena slika geografske matematike beogradskih izbora. Naime, stvorena je lažna slika u javnosti da se beogradsko glasačko telo bezmalo svodi na glasače iz kruga dvojke koji, sudeći po brojkama, radije glasaju za kandidate opozicije. S druge strane, naprednjaci imaju svoja čvrsta uporišta u gotovo svim ostalim gradskim opštinama. Upravo tako su na izborima 2014. godine naprednjaci u glavnom gradu osvojili ukupno 43,6 odsto glasova (63 mandata), demokratama je pripalo 15,8 odsto (22 mandata), dok su socijalisti dobili poverenje 11,6 odsto birača, što je 16 mandata. U Gradsku skupštinu tada je ušla još jedino Demokratska stranka Srbije sa 6,5 odsto ili devet mandata.
Po opštinama matematika izgleda ovako: od 1,6 miliona upisanih birača, na birališta je izašlo 805.046 Beograđana (50,6 odsto) od kojih je 43,6 odsto glasalo za listu SNS. U prevodu - naprednjaci su tada odneli pobedu u 15 od 17 gradskih opština, dok su demokrate većinu glasova dobile u svojim tradicionalnim uporištima - na Vračaru i Starom gradu. Za SNS je glasalo 24,04 odsto registrovanih birača na Vračaru i 25,43 odsto birača sa Starog grada, dok je za DS u tim opštinama glasalo 29,39 odsto Vračaraca i 26,32 stanovnika Starog grada.

Predsednički izbori nikada ne mogu u potpunosti da budu lakmus papir za lokalne i obrnuto, međutim, ono što je moguće utvrditi jeste to da postoji neki trend, ocenjuje Srđan Bogosavljević

Gotovo identična slika ponovljena je na lokalnim izborima 2016. godine kada je od 17 opština SNS pobedila u 14, dok su Stari grad i Vračar pripali opciji okupljenoj oko demokrata, a Novi Beograd Aleksandru Šapiću (pogledajte info-grafiku).
Na ovogodišnjim predsedničkim izborima Vučić je u Beogradu osvojio najviše glasova - 44,03 odsto, dok je njegov rival Saša Janković osvojio 24,10 odsto. Janković je pobedio samo u opštinama Vračar, Savski venac i Stari grad.
Ako je suditi po prethodnom glasačkom raspoloženju građana, matematika je jasna - jednačina je na strani SNS.
Prema rečima direktora Ipsos stratedžik marketinga Srđana Bogosavljevića, lokalni izbori se ne mogu porediti sa predsedničkim, ali se mogu izvući neke paralele.
- Predsednički izbori nikada ne mogu u potpunosti da budu lakmus papir za lokalne i obrnuto, međutim, ono što je moguće utvrditi jeste to da postoji neki trend. Sigurno će biti nekih razlika na izborima u Beogradu u odnosu na ono kako je prestonica glasala na predsedničkim izborima, budući da nisu ni svi učesnici isti. Recimo, na izborima za predsednika nije učestvovao Aleksandar Šapić koji je sada najavio svoju kandidaturu - objašnjava Bogosavljević.

Kampanja bez kandidata
Kao što se gradski funkcioneri SNS kriju iza svog stranačkog šefa, tako se i sam Vučić po potrebi krije iza neimenovanih naprednjaka. On je predstavnicima SNS prvo aminovao da mirne duše započnu kampanju i pobede, a potom im je malo zapretio poručivši da su ovo poslednji izbori u prestonici na kojima će nastupiti sa listom Aleksandar Vučić! Činjenica je da lider SNS još uvek nije odlučio ko će biti kandidat stranke ili (što je još verovatnije) o tome samo još uvek nije obavestio potencijalne kandidate, o kojima se uveliko spekuliše u medijima. Ovaj oprobani recept, po sistemu "razmišljam o tebi, ali saznaćeš kada sve prođe", Vučić je primenio i tokom izbora premijera. Kao koalicioni partneri SNS-u za sada su najizvesniji PUPS i Pokret socijalista Aleksandra Vulina, dok se kao mogućnost najavljuje i savez stranaka Ivice Dačića i Rasima Ljajića.

Đilas i Janković su već napravili svojevrstan dogovor koji narušava jedino Đilasovo insistiranje da se u tu kolonu obavezno uključe i demokrate, sa kojima Janković nije u najboljim odnosima

Na drugoj strani Beograda situacija je krajnje konfuzna, jer opozicija pojma nema da li će na izbore izaći u jednoj, dve ili 33 kolone, a kamoli ko će biti kandidat. I na tu kartu, prema mišljenju analitičara, Vučić svakako računa. Iako gotovo sve opozicione opcije javno pozivaju na ujedinjenje u jedan građanski blok, kako saznajemo, do konačnog dogovora o formiranju tog bloka još nije došlo. On, takoreći, još nije ni na pomolu.
Prema saznanjima "Ekspresa", još uvek se čeka da bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas donese konačnu odluku o tome da li će ponovo ući u trku za ovu funkciju. Njega bi u kandidaturi, kažu upućeni, podržali Jankovićev Pokret slobodnih građana, DS i Vuk Jeremić, dok je nezvanični poziv poslat i DSS i Pokretu "Dosta je bilo" Saše Radulovića.
Međutim, meksička sapunica tek tu počinje... Prema rečima drugog izvora "Ekspresa", Đilas i Janković su već napravili svojevrstan dogovor koji narušava jedino Đilasovo insistiranje da se u tu kolonu obavezno uključe i demokrate sa kojima, uprkos zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima, Janković nije u najboljim odnosima. Saradnji Đilas - Janković - DS izgleda nije oduševljen ni Jeremić, kojeg je upravo Đilas izbacio iz DS. Zbog toga, demokrate se već pripremaju kao da na izbore izlaze samostalno, a ako do koalicije dođe - dobro je došla...
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar ističe da opozicija ne može da se žali što će Vučić raspisati izbore ranije, jer SNS na krilima uspeha Vučića na predsedničkim izborima želi da napravi dvostruku pobedu.
- Vlast pokušava da uhvati opoziciju u raskoraku, budući da je između Jankovića i DS došlo do razlaza, a teško i da će Jeremić do decembra imati političku stranku. Iako razlike između Jankovića i DS nisu nepremostive, oni očigledno ne mogu da ih prevaziđu. Verujem da Đilas intenzivno razmišlja o kandidaturi, ali ne bih se kladio da će se na kraju i zaista kandidovati, budući da bi to za njegovu karijeru sigurno bio veliki rizik. Ukoliko se to ipak desi, borba za Beograd će postati mnogo zanimljivija i oštrija. Đilas je osoba koja je u javnosti ostala upamćena kao menadžer i to ne isključivo građanske opcije, setimo se zabrane održavanja Parade ponosa, zbog čega bi mogao da privuče i neke stranke desnice. Ono što je sigurno jeste da sa njim na čelu opozicija ima veće šanse za uspeh - kaže Klačar.
Jedini koji direktno poziva na bojkot izbora zbog navodno nedemokratskih uslova održavanja je lider Dveri Boško Obradović, što upućeni tumače na sledeći način: Dveri u Beogradu imaju malu podršku, pa i nemaju šta da izgube. Svoju kandidaturu već su najavili Čedomir Jovanović LDP, Saša Radulović i radikal Miljan Damjanović.

Vlast diktira termin i agendu
Termin održavanja izbora, nakon pažljivog analiziranja, odrediće vlast. Posebno je zanimljivo da se opozicija već požalila da su naprednjaci verovatno prilikom izbora termina održavanja izbora pratili čak i vremensku prognozu računajući da opozicioni glasači neće izlaziti na glasanje zbog zime (izjavio Janko Veselinović, Pokret za preokret), budući da manja izlaznost ide naruku trenutnoj vlasti.
Slična je stvar i sa agendom, jer će teme kampanje diktirati vlast, a jedina zajednička tema kampanje biće projekat "Beograd na vodi" - vlast će se time dičiti, opozicija kritikovati.
- Rekonstrukcije u gradu će svakako biti dominantna tema. Sve ulice, koje su sada raskopane, do izbora će biti završene i proći će nervoza građana, a ulice će biti lepše. Vlast će pre svega ići na komunalne teme. Opozicija će, s druge strane, verovatno pokušati da ubaci neke teme koje su njima važne, kao što je recimo sloboda medija. Međutim, trebalo bi da izbegnu da samo reaguju na teme koje plasira Vučić i da budu u defanzivnom statusu, da samo odgovaraju - zaključuje Klačar.

ĐILAS: VIDEĆU ŠTA ĆU
Tek kada budem rešio da li ću se kandidovati, to ću saopštiti. Do tada ne dajem nikakve izjave niti odgovaram na bilo kakva pitanja o tome, poručio nam je Dragan Đilas.

ŠUTANOVAC: HOĆEMO DOGOVOR
Od samog početka insistiramo na dogovoru građanske i demokratske opozicije jer verujemo da svi suprotni koraci koriste samo Vučiću. Naprednjacima se žuri sa izborima, jer prema svim istraživanjima njihov rejting u Beogradu pada i žele da se takmiče sa nespremnom opozicijom. Medutim, u tome su se prevarili, jer DS se uveliko sprema, kaže Dragan Šutanovac.

JANKOVIĆ: ŽURI NAM SE
Svakoga dana je sve manje ljudi koje SNS drži u zabludi ili strahu, pa je prirodno da im se žuri i da će pogaziti zakonom utvrđenu dužinu mandata gradske vlasti. Ali i nama se žuri, jer ovo nisu obični izbori, već odluka da li ćemo iz prikrivene pasti u otvorenu diktaturu, ili ćemo osloboditi Beograd, a zatim i Srbiju i normalno živeti.

OBRADOVIĆ: HOĆEMO BOJKOT
Bojkot beogradskih izbora bolji je od toga nego da se izađe na unapred nameštene izbore. Tome bi trebalo da se pridruži cela prava opozicija i ja ih pozivam da o tome razmisle. Dveri imaju program za Beograd i apsolutno smo spremni za te izbore, ali sada ne postoje fer uslovi za trku, kaže lider Dveri Boško Obradović.

ŠAPIĆ: ULAZIM U TRKU
Ne zanima me kada će izbori biti, jer se ne bavim onim na šta ne mogu da utičem. Mogu da ih održe kad god hoće, ja ću se kandidovati za gradonačelnika. Za tri meseca ne mogu da izmislim toplu vodu, nemam ni 5.000 ljudi da dele letke po pijacama... Iza mene je šest godina rada u Opštini Novi Beograd, rekao je za "Novosti" Aleksandar Šapić.

JEREMIĆ: VLASTI PADA REJTING
Namera vlasti da organizuje vanredne izbore u Beogradu, bez ikakvog zakonskog osnova ili političke potrebe, svedoči o njihovom strahu od rejtinga koji pada, nemogućnosti da nađu jednog dobrog kandidata, kao i nedostatku ozbiljnih rezultata u Beogradu. Opozicija mora da odgovori jedinstveno na ovaj potez, poručio je Vuk Jeremić.