Obožavao sam Boru Čorbu, on je revolucionar pop kulture kod nas. Da li sam zakucao loptu u koš, znam po reakciji publike. Kevin Durant najteži rival. Beograd je za mene bio džungla, dok nisam došao u Istanbul. Kingsi su dobra opcija za Bogdana
"Da ne verujemo da ćemo ići na Olimpijske igre ne bismo se ni javljali selektoru Đorđeviću. Hoćemo da budemo deo najvećeg sportskog događaja koji za sport predstavlja isto ono što NBA za košarku, dakle - vrh. Moramo biti oprezni na kvalifikacionom turniru u “Areni”, jer Barea i Arojo mogu da naprave velike probleme ako im ne sputaš kreaciju"- kaže Nikola Kalinić, košarkaš Fenerbahčea i reprezentativac Srbije, u razgovoru za Ekspres. net.
Kakva je sezona iza Nikole Kalinića najbolje govori računica da je od završetka šampionskih obaveza u klubu do početka reprezentativnih priprema sa “orlovima” imao manje od 48 sati. Ipak, selektor Aleksandar Đorđević je dao nagradno odsustvo pa je krilni centar uspeo da napravi kratku vojvođansku turu i vidi se porodicom i prijateljima.
- Sezona je bila za četvorku, ako ćemo meriti od jedan do pet ili između osam i devet, ako ćemo fakultetski. Bila je duga i naporna. Na kraju smo uspeli da ispunimo cilj. Imali smo tri finala, u dva smo pobedili – kaže Kalinić.
Ispuštena šansa u Berlinu
Podignuti su trofeji turskog šampionata i kupa, dok je pehar Evrolige bio nadohvat ruke, u jednom čudesnom meču protiv CSKA?
- Ko god je gledao meč sa „armejcima“ zna koliko smo, i pored svega, bili blizu osvajanju Evrolige.
U finalu, u Berlinu gubili ste 21 poen, pa stigli do produžetka. To buđenje nade na kraju je pojačalo žal za propuštenom šansom.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
DOGOVOR NA BOSFORU KUĆU GRADI: Željko Obradović i Kalinić Foto: Twitter
- Govorili su nam bili ste u zaostatku 21, pa sad kao tužni ste što ste izgubili. Ne osporavam pobedu CSKA, ali stvarno smo mogli kao Feniks da se podignemo iz pepela. Ne znam kako smo izgubili taj jedan skok, ali kako u košarci tako i u životu - jedna situacija odluči tok i sudbinu. Ipak, i Moskovljani su proteklihsezonama gubili neke neizvesne završnice. Nama ostaje motivacija za sledeću godinu.
Kakvi su utisci o Fenerbahčeu?
- Sjajni! Veliki klub, sjajna organizacija, igračima ostaje samo da se fokusiraju na košarku i da se totalno posvete svom poslu. Ogroman klub iza koga stoji, kako kažu, 30 miliona navijača u Turskoj.
Pritisak rezultata je očito visok.U otvarajućoj fazi sezone rekli ste da je teško biti igrač od milion dolara?
- Bilo je to onako figurativno. Nisam tražio nikakav izgovor, ali eto u situaciji kad svi mašu nekim ciframa, da ne kažem nabijaju na nos, rekao sam to. Zna u sezoni da nešto zaškripi, ali do kraja sezone smo našli moju pravu ulogu u timu. I na kraju je ispalo kako je trebalo da bude od početka.
Igre u Evroligi i jakom turskom šampionatu podrazumevaju suočavanje sa jakim rivalima?
- Najteži meč? Ne mogu sad da se odlučim za jedan...Bilo je ih dosta u sezoni. Ali, eto neka bude to finale u Berlinu, protiv CSKA, zbog svih turbulencija koje su se dešavale, mada bez hepienda.
- Pa, dobro imali smo neke različite poglede u izvesnim situacijama. Ja to nisam najbolje prihvatio u tom trenutku, jer sam bio na početku karijere, ali on je imao iskustvo. Sada je sve to prošlost. U Radničkom sam se prvi put susreo sa profesionalnom košarkom, sa putovanjima avionom, karantinom, sa svim tim stvarima koje čine život profesionalnog košarkaša. Možda se na početku nisam snašao, ali isto kao u narednnim sezonama kako je vreme odmicalo, stvari su dolazile na svoje mesto. Sve bolje sam se ponašao, igrao i trener je bio zadovoljniji.
Na kakav način je iskoristio priliku za igračku afirmaciju u Crvenoj zvezdi, odličnu ilustraciju pruža potpis “Željko Obradović” na pozivnici za Istanbul.
- Crvena zvezda je jedan izuzetno značajan period za mene. Stekao sam afirmaciju na skoro najvišem nivou evropske košarke. Tu sam upisao debitantsku sezonu u Evroligi. Posle nekh promenjivih partija, na kraju sam odigrao solidno. Takođe, i Jadranska liga je značajana za odrastanje. Serije sa Partizanom i Cedevitom su mi donele određeno iskustvo pa sam se po dolasku u Fenerbahče osećao komforno. Zvezda je značajan period u karijeri. Upoznao sam ovde veliki broj ljudi, prijatelja... Obožavam da dođem u Beograd i uživam u svakom danu.
Kad su „orlovi“ na Svetskom šampionatu u Španiji osvojili srebrnu medalju, Kalinić je brojne dečake u Aleksandrovu izvukao na košarkaški teren. Zbog te slike iz subotičkog naselja, ispresecanog industrijskim kolosecima iz radionice za remont teretnih vagona, "srebrni orao" bio je posebno ponosan:
- Ništa lepše nego kad vidiš da deca žele da budeš kao ti. Sad sam bio gore i video sam da igraju, sve ih je više. Kad god ugrabim priliku, dođem da bacim par basketa, naravno ne smem da preterujem zbog povrede. Volim da igram sa tim društvom. Uživam u basketu na ulici, tu smo svi odrasli i uvek je lepo vratiti se nekim počecima. Koliko sam video formiraju grupe po društvenim mrežama, stalno se dogovaraju da igraju i zbog toga sam srećan.
Jako si vezan za rodnu Suboticu.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
SA SESTROM I RODITELJIMA: Mina, Zoran, Dragica i NikolaFOTO: subotica.com
- Pravo da kažem i nisam...Želeo bih da sam više vezan, ali jednostavno ne stignem. Roditelji su mi najveća veza sa tim gradom. Brat i sestra ne žive tamo. Uroš igra vaterpolo u Francuskoj (Monpelje), Mina je u Novom Sadu. Mnogi prijatelji su na studijama u N0vom Sadu ili Beogradu. Ali, volim da odem i obiđem sva mesta na kojima sam provodio dečačke dane.
Iz mirne Bačke u Istanbul, mravinjak na Bosforu sa deset miliona stanovnika.
- Za mene je to džungla! Doduše, i Beograd je za mene bio džungla. Nisam se snalazio. Te gužve na Brankovom mostu, te u ccntru na Slaviji, Autokmandi... Saobraćaj je bio najveća muka. Kad sam otišao u Istanbul shvatio sam da je ovo u Beogradu idila!Istanbul ima stanovnika kao dve Srbije. Turska broji oko 75 miliona ljudi. Gužve u saobraćaju traju po tri-četiri sata, nepregledne kolone, zaista je teško snaći se tu. Međutim, Istanbul je grad pun dešavanja, brojni restorani, taverne, barovi...Zapravo šta god poželiš, u njemu možeš da vidiš, naravno kad bi čovek imao toliko vremena.
Ko je tvoj najveći navijač?
- Sigurno sestra i mama, baba, zapravo obe babe. Taj ženski deo porodice...
A otac Zoran, stiže li podrška od nekadašnjeg stonoteniskog šampiona iz dubla sa Dragutinom Šurbekom?
- Navija, navija i on, ali mislim da je malo uzdržaniji. Više je onako kritički nastojen. Žene sve to emotivnije podnose, sa malo više žara nego muškarci koji su racionalni.
Koga prvo pozoveš nakon utakmice?
- Najčešće brata, sestru ili drugare.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Bio BIH DOKTOR DA NISAM PROŠAO U KOŠARCI: Nikola Kalinić FOTO: Saša Džabić
Kad je bio mali Nikola je napravio rezervnu varijantu ako ne uspe kao košarkaš. Njegova odluka bila je: Završiću medicinu.
- Plan mi je bio ako ne uspem u košarci da upišemmedicinu.Ona je najteža i predstavlja najveći izazov. Volim izazove, volim da vidim gde sam, pa sam misli kao klinac usmerio u pravcu medicine.
Gitara je bila naslonjena na košarkašku loptu.
- Imao sam različita interesovanja. Pokušao sam sa gitarom, u tom mom rok-periodu. I danas volim da slušam rok, pogotovo stari, kako domaći tako i strani, a uz njega i elektoronske zvuke.
Omiljena pesma ili grupa?
- Obožavao sam „Boru Čorbu“. I sada je volim čuti, ali ne toliko kao pre. Ipak, Đorđević je i dalje legenda, da ne kažem, revolucionar pop kultura.
NBA ostaje najveći izazov. Šlag na tortu evropskih karijera. Kalinić je u oktobru sa turskim klubom igrao portiv Oklahome i postigao 1o poena...
- Jednog dana ču verovatno i ja tamo, ako se budem dokazao. Svi znaju da je to najveći stepen košarke na svetu. Žele da se oprobaju, da vide kako sve to izgleda. Bio sam sa Fenerbahčeom na američkoj turneji i mogao sam da osetim delić te atmosfere...Fenerbahče je jako blizu, ali NBA je nivo iznad i zaista bi mi bilo čast da jednog dana zaigram u toj ligi. Ali, ne žurim. Evropa je za sada prioritet.
Bogdan Bogdanovićje trejdovan u Sakrameno Kingse?
- Dobra opcija za njega. Sakramento, grad na zapadnoj obali, lepo mesto za život. Organizacija kluba je isto tako dobra, Divac je generalni menadžer. Situacija sa njihovim rosterom, timom, dobra je za Bogdana, nema toliko bekova, otišao je Marko Belineli. Otvorilo se mesto za njega i ako ode sledeće godine i ako bude igrao kao sada, možeda dobije prostor.
Najteži čuvar u dosadašnjoj karijeri?
- Čuvao sam Kevina Durenta kada sam sa Fenerbahčeom igrao protiv Oklahome u Americi. On i Rasel Vestbruk. Atletski tipovi igrača koji su tehnički potkovani. Od ovih evrpskih ima ih baš dosta, recimo sad sa Pjetrusom i Parkerem je bilo jako teško.
Nikola Kalinić put zvezda je poleteo na Mondobasketu u Španiji. „Orlovi“ su u osmini finala igrali protiv Grka, a Kalinić je u koš zakucao i loptu i Burusisa i tako izveo jedan od pet najboljih poteza šampionata. To je poster koji bi pre lepili na vrata tinejdžerskih snova, a danas je na desktopu.
- Mislim osmi razred osnovne ili prvi srednje škole...Dosta kasno sam izrastao i ojačao pa sam igrao i plejmejkera. Što se tiče kucanja na utakmici bilo je to u subotičkoj školi Osma vojvođanska brigada, sada se zove Majšanski put. Sećam se kao da je danas bilo. To je kao da dodirneš nebo.
Reprezentaciju Srbije očekuje kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, koji će biti održan u „Kombank areni“ od 4. do 9. jula. Očekivanja?
- Sada smo fokusirani na plasman za Rio. Ono što je NBA u košarci, to su Olimpijske igre u celokupnom sportu. Najveća je čast za jednog sportistu na ovom našemu svetu, na ovoj našoj planeti, učestvovati na tako grandioznom takmičenju. A pogotovo ako bi se osvojila i medalja. Tako da svi imamo veliki motiv.
Portoriko i Angola su prve prepreke na stazi za Rio?
- Iskren da budem nismo počeli da ih gledamo. Samo treneri i skauti ih prate. Znamo da su neugodne selekcije, možda su malo manje poznati za našu javnost. Za Portoriko znamo da ima odlične bekove. Džej-Džej Barea (Dalas) i Karlos Arojo (Barselona) su igrači sa velikom reputacijom. Moraćemo da zatvorimo tu njihovu kreaciju i onda možemo računati na odličan rezultat. Što se tiče Angole, znam da su ambiciozna ekipa, košarkaška su nacija, ali ako budemo igrali kako se od nas očekuje, naravno uz podršku pune „Arene“, neće biti problema. Igramo u našem gradu u našoj državi, ulog je veliki i očekujemo podršku sa tribina. To će biti za nas još jedan veliki plus, uz ono čime raspolažemo.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Kad su Olimpijske igre došle u san?
- Sanjao sam da igram u reprezentaciji i da igram u Crvenoj zvezdi. To su bili snovi sa kojima sam rastao. I to sam ostvario. Idemo dalje, olimpijada. Čujem kako ljudi pričaju o njoj, kolika je to čast i koliko je veliki taj događaj. Na jednom mestu su svi najbolji sportisti sveta. Zamisli koga sve možeš da vidiš u olimpijskom selu! Taj defile, zastava ispred tebe, ceo svet gleda u kolonu... Osećaj koji podiže adrenalin. Neopisivo je to i sve ćemo dati da budemo deo slike.
Ovih hiljadu i po Nikolinih reči za Ekspres ipak mogu stati u jednu sliku: Kraj avgusta, „Basketica Aleksandrovo”, uz zvuke talasa sa Kopakabane Nikola priča, a na "platnu", uz zujanje ponekog komarca, defiluju Kevin Durant, Karmelo Entoni, Kajri Irving, Pau Gasol....San letnje noći na severu Bačke.
