27 GODINA OD PRVIH VIŠESTRANAČKIH IZBORA U SRBIJI: Noć kad je Slobodan Milošević do nogu potukao Vuka Draškovića

27 GODINA OD PRVIH VIŠESTRANAČKIH IZBORA U SRBIJI: Noć kad je Slobodan Milošević do nogu potukao Vuka Draškovića

Foto: Printscreen Youtube


Izlaznost je bila 71,50 odsto ili 5,030,000 izašlih

Na današnji dan 9. decembra 1990. godine, pre tačno 27 godina u nedeljno rano jutro, 45 godina od dolaska komunista na vlast u Srbiji su održani prvi višestranački izbori.

Priča o višestranačkim izborima zamah je dobila na početku jeseni 1990. godine, koja je u Srbiji bila obeležena kao jesen velikih isčekivanja. U odnosu na ostale bivše jugoslovenske države, stranke u Srbiji su relativno kasno nastale. Odmah po formiranju okrenule su se međusobnim sukobima i rivalitetom, nego što su se bavile pridobijanjem pristalica.

Takav slučaj je bio sa Srpskom narodnom obnovom, kada su se na Badnje veče 6. januara 1990. razišli Vuk Drašković i Mirko Jović uz medijsku pompu. Ubrzo posle odlaska, Vuk Drašković formirao je Srpski pokret obnove zajedno sa svojim kumom Vojislavom Šešeljom. Međutim, kumovi nisu dugo opstali zajedno i Šešelj za godinu dana menja četiri partije: Srpski slobodarski pokret, Srpski pokret obnove, Srpski četnički pokret i Srpska radikalna stranka koja je osnovana 23. februara 1991. godine. Formiranje stranaka u Srbiji obično su pratili medijski skandali.

 

Na političkoj sceni pojavila se i Demokratska stranka, koja je svojom pojavom obećavala mnogo. U svom nastajanju oslanjala se na rodonačelnika, uglednog Ljubomira Davidovića. U njoj su se okupili poznati intelektualci, profesori, naučnici, književnici i pre svega nekadašnji disidenti i ljudi nezavisnog mišljenja. Za njih se govorilo da predstavljaju demokratsku misao Srbije. Prvi predsednik demokrata bio je Dragoljub Mićunović, a u stranci su se našli i književnik Borislav Pekić, Kosta Čavoški, Vojislav Koštunica, Ljuba Tadić, Zoran Đinđić, Nikola Milošević, Slobodan Inić, Milovan Danojlić, Gojko Đogo, Trivo Inđić, Vida Ognjenović i mnogi drugi. Njima se kasnije pridružio i emigrant i predratni aktivista Desimir Tošić, koji se posle 50 godina izgnanstva vratio u Beograd.

Slobodan Milošević je prvi krenuo sa osnivanjem stranke. On se 16. jula 1990. odriče naziva komunističke organizacije i formira stranku pod nazivom Socijalistička partija Srbije. Uz pompu u svečanoj dvorani Sava centra održava se prvi kongres socijalista. Osim starih komunista među delegatima se našle i poznate ličnosti iz javnog života, akademici i književnici.

Kako su se izbori približavali, Milošević je uspeo u svemu onom u čemu nije opozicija. Naime, za razliku od njih on je stvorio jaku materijalnu organizaciju, imao je neograničena materijlna sredstva, štampu je imao uz sebe, televiziju. Nasuprot njemu opozicija je bila nedorasla, rađala se u haosu svakakih ideja, ambicija i animoziteta. Opozicioni stranački lideri u borbi za prevlast su više mrzeli sebe nego Slobodana Miloševića. Izbori nisu bili ni održani, a oni su su se borili za vlast i sa kojim delom te vlasti će upravljati.

Hroničari vladavine Slobodana Miloševića nedelju 9. decembar 1990 opisuju da se u vazduhu kada su se birališta otvorila osećalo raspoloženje pred glasačkim kutijama. Svi su se prema njihovim zapisima potajno želeli da će baš njihova stranka pobediti. Posebno je to bilo izraženo kod opozicionih stranaka.

Opozcija je prema opisima novinara i publiciste Slavoljuba Đukića svoj štab formirala u Pedagoškoj akademiji. U samom štabu je ključalo od uzbuđenja, i počinju svi da govore lepe vesti po zatvaranju birališta. Šok ili bolje reći hladan tuš usledio je oko ponoći, kada su saopšteni prvi preliminarni rezultati, da je delimični uspeh opozicija ostvarila u Beogradu, ali je do nogu bila potučena na jugu Srbije. Slobodan Milošević  je već u prvom krugu ubedljivo pobedio u trci za predsednika.

Rezultati glasanja su bili sledeći: Na predsedničkim izborima Slobodan Milošević je dobio 3.258.799 glasova ili 65,34 odsto; Vuk Drašković 821.674 glasa (16,40 odsto); dr Ivan Đurić 277.398 (5,52 odsto); Sulejman Ugljanin 109.459 (2,18 odsto); Dr Vojislav Šešelj 96.277 (1,91 odsto). Na parlamentarnim izborima Socijalistička partija je osvojila 194 poslanička mesta sa parolom “Sa nama nema neizvesnosti”, Srpski pokret obnove 19, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 9, Grupa građana samostalni kandidati 8, Demokratska stranka 7, Savez reformskih snaga za Vojvodinu 6, Narodna seljačka stranka 4, Udurženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu 4, Stranka demokratske akcije i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini po 3, Stranka saveza seljaka Srbije 2, Stranka Jugoslovena, Demokratska reformska stranka Muslimana, Srpska demokratska stranka i Partija za demokratsko delovanje po jedno poslaničko mesto.

Izlaznost je bila 71,50 odsto ili 5,030,000 izašlih

Posebno upečatljiv nastup posle objave rezultata imao je Vuk Drašković koji je na konferenciji za novinare izjavio ” Srbija je 9. decembra glasala da bi se odlučila između boljševizma i demokratije, prošlosti i budućnosti, mraka i svetlosti, sramote i časti. Zvanični rezultati pokazuju da su građani glasali zaa stege, boljševizam, za prošlost.. Ja takvoj Srbiji ne pripadam i neću da pripadam, izjavio je Vuk Drašković, koji je u poslednjim godinama vladavine Slobodana Miloševića, čak bio i potpredsednik Savezne vlade 1999. pre razlaza za vreme NATO agresije.

Sa ovim događajem krenula je savremena istorija srpskog parlamentarizma koja i danas uz povremena uspone i padove, kojih je svakako ovih drugih više traje i danas.

3 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Vjeko

    Nedemokratski izbori u zemlji ne otvorene arhive i DB saradnika nevidljivih. Zato i jeste bilo trvenja i instant stranaka za jednu upotrebu. Da uzmu glasove i posle ugase

  2. 2
    Никола Савић

    Да су на првим вишестраначким и председничким изборима у Србији победили, СПО и Вук Драшковић, а не комунисти, били би избегнути бесмислени ратови за, југословенско наслеђе!
    Сетимосе, Вуковог говора на предизборном митингу СПО у Нишу одржаном у октобру, 1990. године!
    Све што је Вук рекао да ће се Србији десити, ако на тим изборима победе комунисти – Милошевић, десилосе!

  3. 3
    pera penyioner

    Nikola, izgleda da si zaboravio granicu Srbije koju su zagovarali Vuk i Seselj. To je bio jedan od osnovnih povoda stradanja Srba van Srbije.

+ Ostavite komentar