INTERVJU, LEGIJA 2.DEO: Čeda je od 2.000-te bio umešan u sve, političke prevare, kriminalne radnje...

Ako hoćeš da znaš kakva je neka država, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i poštenih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati sve o toj državi, tim rečima završio je intervju Ekspresu najpoznatiji srpski zatvorenik

U završnoj reči pred Specijalnim sudom dosta ste govorili o Dejanu Milenkoviću Bagziju i njegovom pokušaju atentata na premijera kod hale Limes. Ko je od političara i policajaca zataškao taj slučaj? Po čijem je nalogu Bagzi krenuo kamionom na Đinđića?

- Pa jasno je bilo da je Bagzijeva priča šuplja, on je ispričao jednu priču, dok je obezbeđenje premijera ispričalo drugačiju verziju. Ko je njega pustio iz pritvora, pa to je lako proverljivo, samo neka pogledaju spise iz tih predmeta i videće ko je potpisao koje rešenje. Tako će se doći i do onog ko je omogućio njegovo puštanje posle privođenja. Isto važi i za to ko je u septembru 2001. iz pritvora pustio Dušana Spasojevića.

Ljubiša Buha Čume postao je prvi svedok saradnik, a na osnovu njegovog iskaza izrečene su osuđujuće presude. Objasnite nam ko je Čume, kakva je njegova uloga u srpskom kriminalu, biznisu, u odnosima sa Đinđićem i srpskim policajcima? Sa kojom je službom Čume bio na vezi? Kakva je veza bivšeg šef UKP Milovića i Čumeta?

- Ljubiša Buha Čume je u to vreme bio „zlatni dečko" tužilaštva. Pre toga je bio doušnik Službe, nameštao je konkurenciju da bi njemu progledali kroz prste. Po zakonskoj definiciji on nikako nije mogao da dobije status svedoka saradnika. Međutim, pošto je on u to vreme bio miljenik Rodoljuba Milovića, onda je to završeno. Šta više, apsurdno je da je on imao status svedoka saradnika i u predmetu Đinđić, iako sa time nije imao nikakve veze, niti je imao bilo kakvih konkretnih informacija. Međutim, kad živite u vremenu državnog banditizma, onda očigledno sve može. Sve to što me pitate o ulozi Čumeta na kriminalnoj sceni se zna. Njegova priča koju je pokušao da proturi na raznim suđenjima, kako je on samo bio prodavac polovnih automobila, je priča za malu decu. Uostalom, ako on nije priznao ni jedno kriminalno delo, a što je morao da bi dobio status svedoka saradnika, zašto mu je taj status i dodeljen. Mogao je da bude običan svedok. On nije optužen ni za jedno krivično delo. Ispalo je da se radi o poslovnom čoveku, koji je, eto, kako on sam kaže, želeo da pomogne državi. Eto, takva je priča plasirana u javnosti. I evo, i dan danas država ne zna šta će da radi s njim. Želeli bi da ga se reše, a ne znaju kako, jer se plaše šta bi sve mogao da kaže ako progovori o raznoraznim dilovima koje je pravio svih ovih godina, Kao, drže ga u pritvoru zbog prekucane šasije, a ovamo puštaju ubice na nanogicu. To je apsurd ove zemlje.

Koja se sve ubistva pripisuju Ljubiši Buhi Čumetu?

Čeda i Beba su Đinđiću naneli najviše štete tako što su mu zbog svojih privatnih interesa radili iza leđa. Slično se danas događa i Vučiću, „glave će mu doći njegovi"

-Znate šta, nisam ja dežurna baba sera pa da pričam i otkrivam ko je koga ubio i kada. Sve se to zna, o tome postoje materijalni dokazi, a sad što nadležni organi to neće da čačkaju, jer ne znaju šta bi moglo da se iščačka, to nije pitanje za mene. Ako hoće da reše tu priču, onda moraju da prestanu da kalkulišu i da otvore ormar, pa koji kostur ispadne, ispao je.

Objasnite ko Vas je 5. oktobra spojio sa Đinđićem? Šta ste prilikom tog prvog susreta dogovorili?

-Danas je svima potpuno jasno da se 5. oktobra desio državni udar koji je bio unapred dobro pripremljen. To je bilo jasno i nama u Jedinici. Jedini dogovor koji je te noći 5. na 6. postignut je bio da ne smeju da napadaju vojsku policiju i sedište MUPa i Službe. Đinđić je to doslovno shvatio i ispoštovao. Do tog sastanka je došlo tako što su Ljubiša Buha Čume i Dušan Spasojević napravili jedan lukav manevar. Meni su rekli da Đinđić traži da se sastane sa mnom, a njemu su rekli da ja tražim da se vidim sa njim. Tako su oni sebe promovisali u važne karike tog događaja. To je bilo vreme u kojem je lud zbunjenog i oni su toga bili svesni. Sve ostale priče koje se poturaju nemaju blage veze sa istinom.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, LEGIJA 1.DEO: Niko u državi nema muda da obnovi suđenje

KOLUMNA, DUŠKA JOVANIĆ: Od Kiklopa do Ceme i nazad

Kakav je Vaš odnos bio u naredne dve ipo godine?

-Ja sam sa Đinđićem imao korektan odnos. Ne mogu da kažem da smo bili prijatelji, ali smo se međusobno veoma uvažavali. Kad god bi on imao neki problem, on bi me pozvao da mu pomognem da ga reši. To se, naravno, nije sviđalo nekim ljudima iz njegovog najbližeg okruženja. Mislim pre svega na Čedu i Bebu, koji su valjda umislili da samo oni imaju tapiju na njega i da svi ostali moraju da idu preko njih. Iskreno, njih dvojica su mu naneli najviše štete tako što su mu radi svojih privatnih interesa radili iza leđa. Slično se danas događa i Vučiću „glave će mu doći njegovi".

Da li je JSO sama uhapsila Slobodana Miloševića, ili je učestvovao i „zemunski klan"? Ako nije, ko je i zašto podvalio takvu priču?

-Jedinica nije imala nikakve veze sa tim sramnim činom. Jedini zadatak Jedinice te noći bio je da preuzme obezbeđenje tog objekta, pošto je vojska dobila nalog da se povuče i prepusti taj objekt MUP-u. Naravno, neko je te noći namerno hteo da izazove oružani sukob između vojske i nas. Samo hladne glave nas nekolicine su sprečile da do tog sukoba dođe. Onaj idiot Goran Petrović je potpuno sumanuto i mimo svakog rezona komandovao napad na objekat, iako za time nije bilo potrebe. Rezultat takve sumanute odluke je bio jedan ranjeni pripadnik i jedan civil. Srećom, ja sam na vreme shvatio u šta nas guraju i prekinuo sam to ludilo. Te večeri sam umalo poginuo. Metak ispaljen iz vile Mir me je okrznuo po vratu i samo luda sreća me je sačuvala te noći. I dan danas čuvam tu jaknu sa kapuljačom kroz koju je metak prošao. Te noći sam se i video sa predsednikom Miloševićem i kasnije omogućio mirnu komunikaciju između njega i nadležnih organa. Oni su poslali Čedu na te pregovore, što je bio čist cinizam. Informacija da je u tom događaju učestvovao Zemunski klan je klasična podmetačina koja je osmišljena mnogo ranije, jer jedino tako su mogli da uzmu novac za Miloševića, odnosno 5 MILIONA DOLARA, koliko je davano za njegovo hapšenje. Jer ako su ga uhapsili državni organi, onda ne bi mogle pare da se uzmu. Zato je puštena priča o „zemuncima". Zato su nas i poslali u civilnoj odeći umesto u uniformama za intervenciju koje su uvek nosili prilikom angažovanja. Trebalo je te noći da glumimo „zemunce". Primera radi, taj famozni Zemunski klan u to vreme nije ni postojao. Ta grupa oko Spasojevića nastaje tek u avgustu 2002. godine kada se Spasojević razišao sa njegovim dotadašnjim šefom Čumetom. Tako da je to samo još jedan primer podmetanja lažnih informacija široj javnosti.

Opet ste u centru pažnje javnosti zbog slučaja Ćuruvija, ovaj put kao svedok. Da li mislite da je Vaš iskaz o navodnoj umešanosti Radeta Markovića u ubistvo Ćuruvije nesporan dokaz za osuđujuću presudu? Okrivili ste Markovića, a u intervjuu Glasu javnosti pre osam godina rekli ste da on sa tim slučajem, kao i Mira Marković, nema nikakve veze. Rekli ste da su ubice Zoran Ristović Prika i Luka, te da je Služba bila logostika. Otkud sad otkrivate krivce Markovića, Radonjića, Kuraka i Romića?

-Bilo bi malo licemerno sa moje strane da sad ja preko novina komentarišem postupak koji je u toku i u kome ja trebam da svedočim. Kako neki kažu, kao ključni svedok. Niti sam ja ključni svedok u tom postupku, niti ja imam konkretna saznanja o tom slučaju. Ja sam samo izneo ono što mi je poznato. Da li je to validno ili ne, o tome će svakako odlučiti sudsko veće. Kao što ni pre osam godina, kada sam dao intervju Glasu javnosti, nisam nikoga optužio, nisam to uradio ni u svom iskazu koji sam dao povodom tog događaja. To što su se neki brzopotezno istrčali u medijima nije pitanje za mene, već za njih. Vezano za pokojnike Priku i Pejovića, nisam ja rekao da su oni ubili Ćuruviju, već je to izjavio tadašnji ministar Mihajlović. Ja sam samo ponovio ono što je on rekao na nekoj konferenciji za medije.

Naravno da smo mogli tog dana da razbijemo sve ono pred skupštinom. Rulja vam je kao krdo, plašljiva i neorganizovana. Ali koja bi bila cena? Građanski rat, rumunski scenario? Šta je trebalo, da pobijem 5.000 ljudi da bi SPS ostao na vlasti?!

Da li je to osveta Radetu Markoviću za slučaj Stambolić u kome Vas je pominjao?

-Nemam nikakvog razloga da se svetim bilo kome, pa ni Radetu Markoviću. On je taj iskaz u slučaju Stamoblić dao da bi mu bio dodeljen status svedoka saradnika. Oni su od njega tražili da u to bude umešan i pokojni Milošević jer im je to trebalo. Jedini način da to tako uradi je bio da poveže mene i Miloševića. Kasnije je shvatio da je prevaren, iskorišćen i sloupotrebljen i povukao je taj iskaz, ali to na sudu nije prihvaćeno jer su oni taj iskaz smatrali za džek-pot. Pričao sam sa Markovićem kasnije oko toga i sve smo razjasnili. Tako da nemam ni jedan razlog da se ljutim na njega a još manje da se svetim. Tada protiv državnog banditizma niste mogli mnogo da uradite. Oni su sve spakovali kako je njima odgovaralo.

Da li je ubistvo Ivana Stambolića rasvetljeno, ili su izvršioci i motivi tog ubistva i dalje nepoznati?

-Ništa nije rasvetljeno u tom slučaju. Osim onoga što je odgovaralo tadašnjoj vlasti. Tada je urađena jedna neviđena podmetačina na licu mesta, gde je prevaren istražni sudija koga su dovukli iz Sremske Mitrovice i kome su pokušali da podmetnu nekog, kao Šare Nenada. Kada je sudija tražila da se tom licu skine fantomka sa glave rečeno je da ne može zbog njegove bezbednosti. Jer se lice plaši za bezbednost svoje dece. Šare u to vreme nije imao decu. Niti je bio svedok saradnik, kako je to predstavljeno istražnom sudiji. Taj status je dobio tek u septembru, a ovo se dešavalo krajem marta. Kasnije nam nisu dozvolili da kao svedoke pozovemo ni tog istražnog sudiju niti policajca koji je navodno rekao tom istom sudiji da se radi o Šare Nenadu. Ima tu svega. Trebalo bi mi još deset stranica da opišem. Sve je to uvidela i sudija Vrhovnog suda, veća koje je u trećem stepenu odlučivalo o pravosnažnosti te presude. Sudija Drecun. Tako se zvala sudija koja predsedavala tim većem. Kasnije je ona podnela ostavku jer, kako je rekla, nije želela da učestvuje u marifetlucima koji su se dešavali oko tog predmeta. Neki drugi su avanzovali. Šta reći, tako to ide. Nije Čume tek tako rekao da je primarna grobnica bila na Avali. Nisu nam dali ni da uradimo komparaciju zemljišta iz te rupe u kojoj je pronađeno telo. Da ne govorim o delovima tela koji su nedostajali. Kako mogu da nedostaju ako je tu ubijen i odmah zakopan, osim ako nije premešten iz neke druge rupe u koju je mučenik bačen.

Isto pitanje se odnosi i na zločin na Ibarskoj magistrali? Odlučite se i najzad otkrijte - da li su ga izvršili pripadnici JSO ili neko drugi? Zašto i po čijem nalogu? Smatrate li se izigranim u tom predmetu?

Ibarska magistrala je posebna priča. Četiri puta su nam sudili za to i svaki put bi više veće vraćalo presudu na ponovno suđenje. E, onda su našli onog pijanca Milojevića koji nam sad mudruje u Kasacionom sudu, i pošto su ga imali jer zabrljao u slučaju Ilarion, on je na kraju presudio. Osudio nas je na 40 godina bez ikakvog zakonskog uporišta za takvu osudu. Naravno, posle je nagrađen i sad je tu gde je. Inače, to je zanimljivo kako su godinama pokušavali da prikažu kako smo mi sa našim kamionom, sa sve policijskim tablicama izazvali taj sudar, a onda taj isti kamion ostavili na licu mesta. Mogli smo i lične karte da ostavimo.

Kakva je uloga Jovice Stanišića u prethodno pomenutim ubistvima? Ili u nekim koja nismo pomenuli, na primer u ubistvu Badže?

-Ne znam ni za kakvu ulogu Jovice Stanišića u bilo kojim ubistvima.

Da li ste od Jovice Stanišića dobijali naloge koji nisu bili u skladu sa pravilima Službe? Ako je bilo takvih naloga, možete li navesti o čemu se radi?

-Dok sam bio komandant JSO za vreme Stanišića, naređenja sam isključivo dobijao preko njegovih pomoćnika. Meni Jovica Stanišić nije izdavao direktno naredbe.

Ko je ubio policijskog generala Boška Buhu? Da li je to zaista izvela takozvana „Makina grupa" ili „zemunski klan"?

-Niti „Makina grupa" niti Zemunski klan imaju bilo kakve veze sa tim ubistvom. Za Makinu grupu to je dokazano na suđenju kada ih je sud oslobodio, ovi drugi nikada nisu ozbiljno ni dovođenji u vezu sa tim slučajem. Pokušano je da se proture priče kako su „zemunci" to uradili, ali to je više bilo po onom oprobanom automatizmu: "Kad su ubili toliko, onda možemo i ovo da im prikačimo. Pokojni Buha je ubijen jer je saznao nešto nije trebalo da sazna dok je bio na mestu načelnika beogradske policije. To ubistvo je naručeno iz tadašnje policije. To ubistvo i dalje je enigma. On i ja smo bili prijatelji i ratni drugovi i žao mi je što se to desilo.

Ko je ubio radnika DB Momira Gavrilovića i zašto? Po Vašim saznanjima, šta se saznalo u istrazi tog ubistva?

-Oko tog ubistva je bilo mnogo raznih priča i nijedna nije tačna. Zbog tog ubistva su se na tadašnjoj političkoj sceni događali skoro tektonski poremećaji, ali sve su to samo dnevno-političke podmetačine i to ubistvo je korišćeno za razne stvari. Čak su i mene optuživali za to, uzimali mi DNK radi provere, iako tada nisam ni bio u Srbiji. Priča u vezi tog ubistva nije za novine...

U medijima su se pre izvesnog vremena pojavile spekulacije o tome da je JSO ubila srpske mladiće u kafiću „Panda" u Peći decembra 1988. godine. Da li je to istina?

-Premijer Vučić je po mom mišljenju dao jednu nesmotrenu izjavu i to je dalo prostora raznim baba vangama da odmah naprave razne teorije zavere. Naravno, idealan materijal za uplitanje u tu priču je bila i JSO, iako Jedinica u vreme tog strašnog događaja nije ni boravila na Kosovu i Metohiji i to na izričit zahtev međunarodne zajednice. Mi smo se povukli u oktobru mesecu, čim je dogovoreno da će na teritoriju KiM doći strani posmatrači. Onaj ko je plasirao takve priče nije to uradio tek tako. Takva informacija je imala jasan cilj, ali to nije prvi put. Nama su pokušavali svašta da prikače, ali nisu uvek uspevali u tome. Jedinica nikada nije vršila ratne zločine, nigde gde je boravila. Uvek smo poštovali i zarobljene, a pogotovo civile. E sad, hoće da nam kažu kako smo ubijali srpsku decu. Pa mi smo za tu decu ginuli i život davali, ali dobro, bolesni umovi mogu svašta. Mada, to vam je današnja Srbija, danas su svi oni koji su bili dezerteri postali zvezde. Svi koji su tada zbrisali iz zemlje, danas pišu knjige o tome kako su pobegli. I oni su sad kao u pravu, a budale su oni koji su išli da se biju i čuvaju svoj narod od klanja Zato, kada bi vi novinari radili svoj posao kako treba, a ne samo jurili za ekskluzivom koja će da proda što veći tiraž i digne više prašine, život u Srbiji bi bio mnogo opušteniji.

Jedan od učesnika u otmici Miškovića je, pogađate, Čeda. Ko je izvadio Šiptara iz zatvora, pa opet Čeda. Ko je smestio Makinoj grupi za ubistvo Buhe - Čeda. Ko je naručio Šljukino ubistvo - Čeda.

Na suđenju za takozvanu pobunu JSO Čeda Jovanović je bio prilično neuverljiv u svom svedočenju. Šta nam o tom političaru možete reći što je ostalo do sad nepoznato? O njegovom odnosu sa Vama, Dušanom Spasojevićem, Đinđićem?

-Znate šta, Čeda ne deluje uverljivo ni u životu, pa kako onda da deluje na suđenju, kada sto puta uhvaćen u laži. Nije mi jasno zašto se to toleriše. Nema tu ništa što je nepoznato, Čedomir Jovanović je od 2000. bio umešan u sve, kako u političke prevare, tako i u sve kriminalne radnje. Recimo, on je potkupio onog slepca Baneta Ivkovića da izda Miloševića kada se dešavalo sve oko njegovog hapšenja. Dao mu je punu kesu para pred Sašom Pejakovićem i preda mnom na Topčiderskoj zvezdi. Milošević je mislio da se sve odvija kako je dogovoreno, a ovaj ga je prodao za trideset srebrnjaka. Glavni organizator prebacivanja 600 kilograma heroina iz trezora Komercijalne banke je bio Čeda. Posle su rekli da to nije tačno, ali tačno je. Onda u onom ludilu nije mnogo njih smelo o tome da priča, ali danas je priča mnogo drugačija. Jedan od učesnika u otmici Miškovića je, pogađate, Čeda. Ko je izvadio Spasojevića iz zatvora, pa opet Čeda. Ko je smestio Makinoj grupi za ubistvo Buhe - Čeda. Ko je naručio Šljukino ubistvo - Čeda. I da ne nabrajam dalje, morali bi da štampat jedan list samo za Čedina sranja. To je jedan tužna figura koja će još tužnije da završi. On je naneo više štete pokojnom premijeru nego svi drugi zajedno. Na kraju ga je i prodao.

Lider SRS tvrdi da je Đinđić hteo da se otarasi Vas i Franka Simatovića, odnosno da vas obojicu likvidira. Može se izvesti zaključak da ste ga Vi preduhitrili. Da li je to tačno? Ili ste, po nekim izvorima, Vi trebali da se u dogovoru sa premijerom, obračunate sa vođama mafije, Čumetom i Spasojevićem?

-Zaista ne znam odakle Šešelju te informacije. Verovatno od Laufera. Nije bilo razloga da je Frenki bilo kakva opasnost, za bilo koga, on se čovek penzionisao. Živeo je povučeno i nikoga nije ugrožavao. Sebe isto ne vidim u toj priči. Zbog čega bi mene Đinđić želeo da likvidira? On i ja nismo imali nikakve sukobe. Te sukobe pravili su drugi iz našeg okruženja. Stvarali su zlu krv. Bio je jedan momenat negde u decembru 2002. godine kada su pokušavali da nas posvađaju, ali to smo rešili. Za ovo ostalo morate da pitate vaše izvore. Vi novinari uvek imate neke poverljive izvore koji vam pune glavu glupostima.

U kakvim ste odnosima bili sa Lukom Bojovićem, s obzirom da su mediji godinama pisali kako je Luka izvršavao Vaše naloge za ubistva, a sve zbog osvete za ubistvo Željka Ražnataovića Arkana?

-Mediji svašta pišu i to nije nikakva novost. Volite škakljive teme jer vam one dižu tiraže. Da li je to istina, vas nije mnogo briga. Bitno je da takve priče prodaju novine. Sa Lukom se poznajem još iz Garde. On je tada bio mlad vojnik. Kasnije smo se viđali uglavnom u zoo-vrtu. On je dolazio da poseti oca, a ja sam volontirao u vrtu. Brinuo sam se o tigrici Cici koja je posle rasformiranja Garde predata vrtu. Ne vidim kakve sam ja naloge mogao da dajem Luki, nije on bio moj posilni, pa da mu ja izdajem bilo šta. On je živeo svoj život, a ja svoj.

Gospodine Ulemek, da li ste pre ubistva premijera imali kontakte sa nekim stranim obaveštajcima i kakva je bila priroda tih kontakata?

-Pa ja i danas imam te kontakte. Čitav život sam bio u tim nekim pričama. To je bio deo mog posla i mog života. Znate kako se kod na kaže: "Družba je družba, a služba je služba."

Sa ove vremenske distance, kajete li se što ste omogućili srpskoj opoziciji da 5. oktobra dođe na vlast? Nemojte samo reći da se tog dana desio narod i da to nije moglo da se spreči, ni sa JSO, ni sa vojskom...

- Ja 5. oktobra nikoga nisam ni dovodio na vlast, niti sam nekoga skidao sa vlasti, i nemam zašto da se kajem. Mada mi danas mnogi u žalu kažu: "E, da si 5. oktobra skrenuo desno umesto levo, danas bi sve bilo drugačije. Naravno da smo mi mogli tog dana da razbijemo sve ono pred skupštinom. Rulja vam je kao krdo. Plašljiva i neorganizovana, ali koja bi bila cena toga? Šta bi bilo 6. i 7. i da li bi nam bio potreban posle svega šta nam se izdešavalo, građanski rat, rumunski scenario? Zašto, da bi neko došao ili sišao sa vlasti. Neka, hvala, ja takvu odgovornost na sebe nisam hteo da preuzmem.
Tog dana se desila klasična kriza liderstva, a kada se to desi to je pouzdan indikator propadanja nacija. Tako je i bilo u godinama koje su došle. Hegel je u svom delu „Filozofija istorije" između ostalog napisao: "Narod koji jednom ispuni istorijsku misiju, ako ne prepozna duh vremena, može preći u status neistorijskog". To se nama desilo tog dana. Nismo prepoznali duh vremena koje dolazi. Na sahrani Vlajka Stoiljkovića 2002. godine sreo sam neke socijaliste, koji su mi onako više u šali rekli. "Izdade ti nas 5. oktobra". Pitao sam ih: "Pa šta je trebalo, da pobijem pet hiljada ljudi da bi vi ostali na vlasti?!". To vam je tako kod nas u Srbiji, čas posla vas proglase za izdajnika. Danas svi pljuju jedinicu, a 90 posto njih ne zna šta je sve ta jedinica uradila za ovu državu i ovaj narod. Mi nismo sedeli u krugu dvojke i kenjali ko baba sere, nego smo bili tamo gde je trebalo. Vreme i istorija će pokazati da su se mnogi o nas više ogrešili nego što smo mi zaista bili krivi i grešni, ali to nije ništa novo. Kad su mogli da odjebu jednog vojvodu Mišića, što ne bi i jednog Legiju.

Očekujete li reviziju sudskih postupaka u kojima ste osuđeni i Vi i pripadnici JSO?

-Ne očekujem, ne zato što to pravno nije izvodljivo, šta više, to bi bilo korisno za čitavo društvo, ali za to niko nema muda. Što bi neko pravio reviziju, svima njima je dobro. Nas ko jebe, mi smo oduvek bili samo topovsko meso.

PROČITAJTE JOŠ:
KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (1.DEO): Kako su Leka i Krcun u Titovo ime štitili narod od neprijatelja

INTERVJU, PETAR BOŽOVIĆ: Dići ću treći srpski ustanak, potopiću njih umesto Gračanice

EKSKLUZIVNI INTERVJU, RENE BITORAJAC: Kako sam preživeo medijski linč u Hrvatskojif (document.currentScript) {