Politika
01.06.2016. 12:46
ekspres

INTERVJU, VILIJEM MONTGOMERI: Progoni me Đinđićeva smrt

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

Poslednji američki ambasador u Saveznoj Republici Jugoslaviji Vilijem Montgomeri za nedeljnik "Ekspres" govori o prijateljstvu sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem i objašnjava zašto je došlo do njegovog ubistva

Zoran Đinđić i ja smo bili komšije i veoma dobro smo radili zajedno. Moram da priznam da su ključni faktori u njegovom ubistvu bili Haški tribunal i pritisak koji je Zapad, posebno SAD, vršio na njega da se povinuje optužnicama koje je Hag izdao. Ja sam, naravno, jedan od primarnih predstavnika svoje vlade koji je vršio taj pritisak na njega i stoga osećam uticaj ubistva do današnjeg dana

Na Balkanu ste prisutni od 1975. godine, kada ste došli u Dubrovnik u svoju prvu diplomatsku misiju. Šta je podrazumevao vaš prvi diplomatski angažman u SFRJ?

- Radio sam u bankarskom sektoru u američkoj ambasadi u Beogradu i stoga uspeo da vrlo dobro upoznam Borku Vučić i Slobodana Miloševića iz Beogradske banke. Takođe sam uživao u vremenu provedenom u bivšoj Jugoslaviji i nema sumnje da je to oblikovalo celu moju karijeru. Nije slučajnost što su skoro svi moji zadaci bili vezani za ovaj region. Takođe sam radio za Lorensa Iglburgera po prvi put u Beogradu, i još dva puta kasnije, što je značajno pomoglo mojoj karijeri. Delili smo ljubav prema ovoj zemlji, s obzirom na to da je on ranije bio ovde u službi radeći posao identičan mom, ali otprilike jednu deceniju ranije.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU MILORAD ULEMEK LEGIJA: Niko u državi nema muda da obnovi suđenje

Kao šef Izaslaniške misije u Sofiji gledali ste izbliza pad komunizma u Bugarskoj. Kako je došlo do rušenja tog politiškog sistema?

- Ceo sistem komunizma u sovjetskom bloku se srušio. Nije služio potrebama naroda, što je svako ko bi posetio bilo koju zemlju pod sovjetskom kontrolom ubrzo mogao uvideti. Kad sam bio u Sofiji, svakog dana sam viđao ljude kako čekaju u redu za hleb i kupus. Kad im je ponuđena prilika za promenu, praktišno svaki narod i svaka zemlja je to prihvatila. Niko više nije verovao u ideale komunizma. To je odavno bilo gotovo i ljudi su jednostavno ponavljali slogane koji su se prenosili iz prošlosti, bez strasti ili vere u njih.

Bili ste specijalni izaslanik američkog predsednika za sprovođenje mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini. Da li se Dejtonski sporazum pokazao kao dobro rešenje i da li je potreban Dejton 2?

- Prošlo je više od dvadeset godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i svima koji žive ovde je očigledno da je to fatalna i nepovratna greška. Tužna stvar je što međunarodni učesnici, uključujući moju vladu, nastavljaju da slepo recituju hvalospeve o tome i ne postoji želja, a možda ni mogućnost, da se razmotre bilo kakve ispravke ili promene. Ovo čini ljude u Bosni građanima drugog reda u Evropi.

Šta danas znate o slučaju "Račak" na Kosovu?

- Znam da nas vraćanje u prošlost oko svih ovih bolnih i kontroverznih pitanja neće nigde odvesti. Tu smo gde smo i moramo da smislimo kako ćemo da napredujemo. Ne možemo napredovati, Srbija ne može ići dalje ako trošimo svoje vreme na probleme kao što je ovaj.

Da li je normalizacija odnosa na relaciji Beograd-Priština neophodna da se procesuiraju zločini počinjeni nad Srbima?

- U ovom regionu postoji zajedničko osećanje među svim narodima da nikada nije bilo istinske pravde. Sve etničke grupe ostaju ogorčene što je tako malo ratnih zločinaca i ratnih kriminalaca kažnjeno. Svi moraju više da urade. U potpunosti razumem zašto je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju fokusiran na "krupne zverke", ali realnost je takva da obična osoba, on ili ona, razmišljaju o pojedincima koji su počinili zločine i protiv njih i protiv njihovih voljenih, i danas su na slobodi.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Prošlo je više od dvadeset godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma... očigledno da je to fatalna i nepovratna greška.

U Srbiju dolazite 2000. godine kad je s vlasti srušen njen predsednik Slobodan Milošević. Možete li nam reći vaše mišljenje o njemu i njegovoj politici?

- Mislim da je mnogo ljudi i nacija, uključujući i moju, doprinelo ili nije uspelo da reaguje i stoga omogućilo da se dogode i nastave užasni ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Ali po mom mišljenju Slobodan Milošević je pojedinac koji je najodgovorniji za stvaranje nasilnog nacionalizma u bivšoj Jugoslaviji i za promociju ratova koji su usledili.

Kakva je uloga Mila Đukanovića u procesu rušenja Miloševića?

- Milo Đukanović je raskinuo saradnju sa Miloševićem zbog njegove politike, što je ostavilo Srbiju i Miloševića još izolovanijima. Ali, Miloševića je zbacio srpski narod, koji je pre svega bio umoran od neuspešne privrede koja je rezultat njegovih dela i zapadnih reakcija. Đukanović nije bio bitan deo ovoga.

Interesuje nas i vaše mišljenje o hapšenju Miloševića i njegovom izrušenju u Hag.

- Verujem da je Milošević zaslužio da mu bude suđeno u Hagu, jedino za čim žalim je to što je preminuo pre nego što je doneta bilo kakva presuda.

U kakvim ste odnosima bili sa premijerom Srbije Zoranom Đinđićem i kako ste videli i doživeli njegovo ubistvo? Da li su predsednik Vojislav Koštunica i general Aca Tomić imali ulogu u njegovom stradanju?

- U nedeljama koje su sledile nakon njegovog ubistva vlasti su se jako trudile da nađu bilo kakav opipljiv dokaz umešanosti Koštunice ili Tomića, i po mojim saznanjima nikada nisu uspeli u tome. Ne znam ništa što bih mogao da dodam ovoj spekulaciji. Zoran Đinđić i ja smo bili komšije i veoma dobro smo radili zajedno. Moram da priznam da su kljušni faktori u njegovom ubistvu bili Haški tribunal i pritisak koji je Zapad, posebno SAD, vršio na njega da se povinuje optužnicama koje je Hag izdao. Ja sam, naravno, jedan od primarnih predstavnika svoje vlade koji je vršio taj pritisak na njega i stoga osećam uticaj ubistva do današnjeg dana.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, MILANOVIĆ: Jovica Stanišić je najveće zlo u Srbiji ikada

Koja je politička pozadina ubistva Zorana Đinđića?

- Ključni momenat u srpskoj istoriji je bio revolt "crvenih beretki" prema ulozi koju su igrali u hapšenju haških begunaca. Javno odricanje predsednika Koštunice da angažuje vojsku i zaustavi protest Jedinice za specijalne operacije je po mom mišljenju sramno i stavilo je Đinđićevu vladu u ozbiljnu opasnost. Rezultat te odluke je povećan uticaj komandanta JSO Legije i zemunskog klana u Srbiji. Kada im se Đinđić usprotivio, ubijen je. Verovatno su ubice videle ili osetile otrovnu atmosferu u Srbiji u to vreme i verovale da bi im to pomoglo da izbegnu kaznu. Dok neki spekulišu o tome, niko nije bio sposoban da konkretno obezbedi dokaze bilo kakve povezanosti sa Koštunicom ili Tomićem.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Ključni momenat u srpskoj istoriji bio je revolt "crvenih beretki" prema svojoj ulozi u hapšenju haških begunaca. Javno odricanje Koštunice da angažuje vojsku i zaustavi protest JSO je, po meni, sramno i stavilo je Đinđićevu vladu u ozbiljnu opasnost

U medijima se dosta pominje uloga obaveštajnih službi, i domaćih i stranih, u zaveri protiv Zorana Đinđića. Kakav je vaš komentar na to?

- Kao i za ubistvo Kenedija, uvek će biti velikih spekulacija o Đinđićevoj smrti. Ja potpuno verujem da apsolutno nije bilo nikakve strane uloge i da je on ubijen po naređenju zemunskog klana zato što su oni verovali da ih je on izdao, izdajući naloge za njihovo hapšenje.

Poznato je da je britanski ambasador Čarls Kraford imao svog favorita za Đinđićevog naslednika - Nebojšu Čovića. Ipak, na mesto premijera je izabran Zoran Živković. Zašto Čović nije izabran za premijera?

- Mogu samo da govorim u svoje ime i da kažem da ja nikada nisam sugerisao nijednog kandidata da zameni Zorana. Niti je iko ikada pitao za moje mišljenje. Jednostavno rečeno, mislio sam da bi bilo kakva sugestija s moje strane bila omražena i tretirana kao mešanje. Drugo, to bi zaista moglo da šteti bilo kome koga bih spomenuo. Ništa dobro ne bi izašlo iz toga. Kao što sam napisao u svojoj knjizi, bio sam pozvan da se sastanem sa vođstvom demokratske stranke u njihovom sedištu nekoliko dana nakon ubistva, da bi me informisali o tome koji ljudi će zauzeti koje pozicije. To nije bila konsultacija, već davanje informacija.

Kakva je saradnja britanske i ameriške ambasade u Beogradu?

- Sigurno je da su naše dve vlade usko sarađivale kao opozicija Slobodanu Miloševiću, a kada sam bio u Beogradu imao sam dobar odnos sa britanskim ambasadorom. Ponekad smo razmišljali slično, a ponekad ne.

Koje je vaše mišljenje o Jedinici za specijalne operacije i njenom komandantu Miloradu Ulemeku Legiji?

- Sudeći po medijskom izveštavanju, svedočenju u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu i komentarima vodećih srpskih političara, jasno je da je Jedinica za specijalne operacije bila pogrešno i čak kriminalno upotrebljena od strane njihovih političkih lidera, značajno doprinoseći širenju nasilja u bivšoj Jugoslaviji i u samoj Srbiji. Dok su mnogi od pripadnika jedinice verovali da su prave patriote, prateći naređenja svojih nadređenih, realnost je bila takva da su bili iskorišćeni ne da zaštite Srbiju, već da služe mrašnim političkim motivima lidera kao što su Slobodan Milošević i Rade Marković.

Da li je tačno da su SAD insistirale na ranom povlačenju te jedinice s Kosova?

- Nemam pojma.

Da li ste imali kontakte sa šefom srpske Državne bezbednosti Jovicom Stanišićem?

- Nisam bio u Srbiji dok je on bio na vlasti. Moj jedini kontakt s njim su bili pozdravi u prolazu kada bismo kojim slušajem bili u istom restoranu. Voleo bih da imam priliku da razgovaram s njim, s obzirom na to da sam siguran da bih saznao mnogo toga.

Kakvo je vaše mišljenje o njemu?

- Bio bih u stanju da bolje odgovorim na to pitanje ukoliko bih imao priliku da dobro porazgovaram s njim.

Tokom sudskog procesa koji je protiv njega vođen u Hagu, CIA je poslala pismo u kome je pohvalila Stanišića kao šoveka koji je s njima godinama uspešno sarađivao. Navedena je i Stanišićeva bliska saradnja sa nekadašnjim šefom CIA Dojčom. Kako ovo komentarišete?

- Uopšte nisam bio umešan i, ukoliko to pismo zaista postoji, ono govori samo za sebe.

Da li je Briselski sporazum prekretnica u novijoj istoriji Srbije?

- Mislim da bi mogao biti, s obzirom na to da obeležava početak potencijalne normalizacije odnosa koji će, više nego išta drugo, pomoći Srbiji da napreduje. Ključ je naravno da se održe dobra verovanja i principi dok se traže načini za normalizaciju. Najvažnija tačka je ustanovljavanje zajednice srpskih opština. Ovo je sredstvo kojim će kosovski Srbi najbolje uspeti da održe svoj verski, kulturni i etnički identitet. Što je, naravno, razlog zašto kosovski Albanci čine sve da to blokiraju.

Kako ocenjujete dijalog Beograd-Priština?

- Neiznenađujuće, spor je, nezgrapan, a progres je težak. Kako bi drugačije bilo?

Srbija hoda po nategnutom užetu

Da li smatrate da je spoljnja politika Srbije dobro izbalansirana?

- Da. Srbija hoda po nategnutom užetu i talac je faktora van njene kontrole. Verujem da se njen položaj u EU, u odnosu na SAD i svet u celini poboljšava. U veoma nestabilnom regionu, to je glas stabilnosti koji jača. To će se isplatiti.

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.netEkspres.net

Kakva je nova strategija SAD prema Balkanu?

- Nema nove strategije. Strategija SAD na Balkanu nije menjala pravac više od jedne decenije. Stubovi ostaju isti: EU radi rutinski posao, štiti teritorijalni integritet Bosne, sprečava nasilje i radi na nezavisnosti Kosova kako bi ono bilo u potpunosti priznato.

Proces proširenja EU je u zastoju, da li i kada Srbija može očekivati članstvo u EU?

- Lično verujem da je, na kraju krajeva, i da Srbija odluči da se ne priključi EU, proces rada na različitim poglavljima i prilagođavanje srpskih zakona i standarda evropskom nivou zdrav put. Duboko žalim kratkovidi pristup EU u neotvaranju više poglavlja i davanju Srbiji pravog podsticaja kako bi se napravile neophodne promene.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, ŠEŠELJ: Ne radim za službu, imam svoj DB

Kako komentarišete rezultate poslednjih izbora u Srbiji?

- Nekoliko malih koalicionih partija smanjilo je procenat poslanika Srpske napredne stranke u parlamentu, ali je uvećan ukupan broj glasova na ovim izborima, što je impresivan znak poverenja posle dve godine na vlasti.

Da li ste zabrinuti zbog istorijskog revizionizma u Hrvatskoj i kako komentarišete navodnu nesposobnost vlasti u Hrvatskoj da obezbedi upotrebu ćirilišnog pisma i održavanje pomena jasenovačkim žrtvama?

- Čvrsto verujem da sve vlade u regionu moraju da gledaju u budućnost i ka pomirenju. Ovo je jedini pravi put ka napretku za sve. Žalim što EU nije stavila veći akcenat na ovo u procesu pridruživanja.

Kako vam Srbija izgleda danas, a kako region i Evropa?

- Evropa se danas suočava sa mnogo ekstremnih izazova, mnogi od njih, uključujući migrantsku krizu i krizu evrozone, pogoršali su se usled nepodesnih načina za borbu s njima. Ovo mora da nas natera da postavimo pitanja o sposobnosti EU da se nosi s kriznim situacijama. A dodavanje novih članova to čini još težim. Kada je u pitanju Srbija, ja sam oprezno optimističan. Beograd je najdinamišniji grad na Balkanu i postoji osećaj da stvari počinju da se pokreću. Ali, da bi se stvarno napravio napredak nova vlada će morati da preduzme neke veoma nepopularne korake, kao što je zatvaranje mnogih državnih preduzeća koja su gubitaši. Biće takođe neophodno da se pokaže konkretan napredak infrastrukture tako da ljudi mogu da vide i osete poboljšanje, ne samo da slušaju o tome.

Koliko je Balkan danas nestabilan, s obzirom na događaje u Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu...

- Postoji luk nestabilnosti na Balkanu koji se sastoji od Makedonije, Kosova i Bosne. Nasilje bi moglo da izbije u bilo kom od ovih mesta bez pažljivog nadzora, tako da sam zabrinut. Važno je da Srbija nastavi da bude posmatrana kao faktor stabilnosti.

Prezirete li ratove, s obzirom na to da ste ratovali u Vijetnamu?

- RAT je jedna od onih reči koje nekako ne uspevaju da istinski prenesu to koliko su zapravo užasne. Filmovi i televizija često ublaže njegov uticaj ili ga čak glorifikuju. Ali činjenica je da svaki pravi rat čini da mnogi normalni ljudi rade užasne stvari. Svako ko čita ovo, a bio je u ratu, zna na šta mislim. U isto vreme, nemojte me pogrešno shvatiti, svet je okrutno mesto i oni slabi - u politici, vojsci, u biznisu - uvek će biti progutani. Pametan vođa, u cilju da izbegne rat, mora da osigura da privreda njegove zemlje raste, da ima dobru vojnu sposobnost i da su ljudi ujedinjeni u veri u svoju zemlju i da je vole. Ali ponekad se događaji otrgnu našoj kontroli i zavere se protiv nas i to bi i te kako moglo da znaši da moramo da se borimo. To je naša sudbina, svidelo se nama to ili ne.
VUČIĆ REŠAVA STVARI

Vaš stav o predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću?

- On se suošava s ogromnim domaćim i stranim izazovima. Ima tri glavne vrline koje verujem da doprinose njegovoj popularnosti. Pre svega, on se ne plaši da kaže javnosti "loše vesti". On nije tip političara koji uvek predstavlja preterano optimističnu sliku stvari za koje je srpski narod odavno naučio da nije istina. Drugo, on ima viziju onoga što želi da ostvari i radi na tome. Smatram da to pokazuje da praktično svi njegovi politički i ostali oponenti imaju milion kritika njegovih dela, ali niko nema svoje vizije ili ideje o tome šta konkretno treba da se uradi. I treće, on zaista rešava stvari, što je novitet u srpskoj politici.

PROČITAJTE JOŠ:
REPORTAŽA, MEDENICA: Stazama malog Jože u Kumrovcu, u potrazi za novim Titom

} else {

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
mist
-1°C
16.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve