KARLA DEL PONTE: Haradinaj je krvnik

U knjizi memoara „Gospođa tužiteljka: Suočavanje sa najtežim ratnim zločinima i kulturom nekažnjivosti", Karla del Ponte detaljno govori o zločinima OVK u Operativnoj zoni Dukađin, kojom je rukovodio Ramuš Haradinaj, ali i o tome koliko su mu, i tokom istrage i kasnije tokom suđenja, predstavnici međunarodne zajednice bili naklonjeni

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u knjizi memoara „Gospođa tužiteljka: Suočavanje sa najtežim ratnim zločinima i kulturom nekažnjivosti" u delu Natezanje sa Kosovom 1999-2007, do tančina opisuje tok istrage i podizanje optužnice za ratne zločine protiv bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja, kao i sam početak sudskog procesa. Uoči predstojeće odluke suda u Kolmaru hoće li Haradinaj biti izručen Srbiji ili ne po optužnici da je mučio i ubijao srpske civile, prenosimo vam najzanimljivije delove knjige Karle del Ponte kako bi se javnost podsetila ko je zaista taj čovek.

Dva puta oslobođen

U prvoj optužnici Haškog tribunala, u njenom konačnom dopunjenom obliku od 2005. godine, navodi se da je Haradinaj bio komandant OVK na najvećem delu zapadnog Kosova, području koje je OVK imenovao kao „Operativna zona Dukađin" i da su pod njegovom komandom bili optuženi Idriz Baljaj i Lahi Brahimaj, kao i ostali pripadnici OVK-a. U njoj se tvrdi da je optuženi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem učvršćivanja kontrole OVK u Operativnoj zoni Dukađin nezakonitim preseljenjem i zlostavljanjem srpskih civila i zlostavljanjem Albanaca, Roma i drugih civila za koje se smatralo da su saradnici srpskih snaga ili nisu podržavali OVK. Haradinaja je optužnica u 17 tačaka teretila za zločine protiv čovečnosti i u 20 za kršenje ratnih zakona i običaja rata. Međutim, kao što vam je verovatno poznato, Haški tribunal je u dva navrata oslobodio Haradinaja i njegove saradnike, a na Kosovu su ih 2012. godine sačekali kao heroje, sa najvišim državnim počastima i proslavom na ulicama. Da će tako i biti glavna tužiteljka shvatila je već prvog dana....
Del Ponteova u knjizi citira svoje izlaganje sa samog početka suđenja Haradinaju i drugoj dvojici, koje je počelo 5. maja 2007. godine:
„U uvodnoj reči usredsredila sam se na žrtve, tela odbačena na polju smrti oko Radonjićkog jezera i na strahove svedoka odbrane:
Pred vama su tri čoveka optužena za zločine - užasne, okrutne i nasilne zločine; Zločine ubistva, proterivanja, mučenja, silovanja, otmice, nasilnog zatvaranja i najokrutnijeg zlostavljanja; zločine koji su se dogodili daleko od pogleda, daleko od očiju međunarodnih posmatrača. Nemojte nimalo sumnjati, a optužba će to i da dokaže, da ova tri čoveka - ovaj gospodar rata, njegov poručnik i njegov zatvorski čuvar - imaju okrvavljene ruke.
I to krvlju nevinih civila, žrtava koje nisu podržavale optužene, ni ciljeva OVK; žrtava koje su često bile i same ranjive, i koje su sistematski bile napadane, otimane, ubijane i prisiljene da nestanu. Da su optuženi uspeli u svom naumu, njihove žrtve ne bi nikad više bile viđene. Bile bi jednostavno ubrojane među druge užase ovoga sukoba i doslovno bi potonule bez traga u neme vode Radonjićkog jezera, u unutrašnjosti Zone Dukađin.
Ali ubijene žrtve u ovom slučaju nisu nestale. Njihova tela i njihove priče otkriveni su, a sledećih nedelja će vam, kako dokazi budu iznošeni na videlo, na svoj način, govoriti iz svojih grobova. Glasovi onih koji su poslednji put viđeni u rukama OVK, čija tela nisu pronađena ili identifikovana, čuće se kroz glasove ogromne patnje njihovih ucveljenih bližnjih. Glasovi nekih koji od njih, koje je OVK mučio i s njima okrutno postupao, čuće se direktno u ovoj sudnici. Takvih glasova možda neće biti mnogo jer se ovo suđenje, za razliku od ostalih, ne bavi masovnim istrebljenjima i hiljadama mrtvih.
Ovom Sudu nećemo moći da iznesemo dokaze za sve zločine koji su počinjeni u tom delu Kosova. To ne bi bilo moguće. Ali sa svakim danom ovog suđenja, sa svakim ispitanim svedokom i priloženim dokumentom, uverena sam da će Veće da pronikne u zatvoreni svet Zone Dukađin, koja je sačinjavala samo srce područja pod nadzorom Haradinajevog klana, u centru političkog uporišta Ramuša Haradinaja. Možda će, takođe, kao ni u jednom drugom predmetu, geografija ovde biti ključna za razumevanje činjenica. Geografija je sama po sebi još jedan nemi svedok na ovom suđenju, zato bih Raspravno veće zamolila da posebnu pažnju pokloni lokacijama, udaljenostima, razmeri aktivnosti i dostupnosti mesta koja će odigrati istaknutu ulogu u tim događajima. Čak bih Raspravnom veću sugerisala da, u odgovarajućem trenutku suđenja, poseti poprišta da bi njegovi članovi lično videli ta mesta.

Zaštita svedoka zakazala

Ne nameravam da se izvinjavam, ovo neće biti jednostavno suđenje. Ovo je krivični postupak za koji, iskreno rečeno, neki nisu želeli da bude pokrenut i koji je tek nekolicina podržala svojom saradnjom kako na međunarodnom tako i na lokalnom nivou. Međutim, ja sam istrajala na ovom krivičnom postupku i pokrenula ga uverena da će Raspravno veće dokaze optužbe da smatra čvrstim i uverljivim.
Zaštita svedoka koji su imali hrabrosti da istupe bila je, i nadalje će biti, od presudne važnosti. Znate da mnogi svedoci oklevaju da svedoče. Neki su čak i prestrašeni. Zastrašivanje i pretnje kojima su izloženi svedoci u ovom predmetu bili su ozbiljan tekući problem za spomenute pojedince i ovo tužilaštvo. Taj problem nije nestao. Svedoci i nadalje primaju pretnje, kako one prikrivene tako i direktne. Samo ovoga vikenda naš prvi svedok i direktna žrtva...
Kao što sam i očekivala branilac je uložio prigovor:
GAJ-SMIT: Časni sude, ako mi dopustite...
SUDIJA ORI: Gospodine Gaj-Smit?
GAJ-SMIT: Verujem da su ovi navodi ne samo izuzetno pristrasni nego i da uveliko prevazilaze okvire svrhe uvodne reči.
SUDIJA ORI: Gospođo Del Ponte, uglavnom se podrazumeva da, samo da dam jedan primer, da ako su svedoci dobro, to hoće li govoriti istinu ili neće, to je procena onoga što će se dogoditi narednog dana i nije primerena u uvodnoj reči. Pitam se je li, naravno ovo Veće će morati da odluči o, ono nije još odlučilo, kao što sam već kazao, o pitanju zaštite svedoka i naravno da će nas Tužilaštvo, pretpostavljam, obavestiti o potrebi za takvom zaštitom. Ako nisu potrebne nikakve dodatne pojedinosti u pogledu odbijanja svedoka da svedoče, a to je jedan od problema s kojima ste se susreli - pripremajući ovaj predmet, predložio bih da nastavimo saslušanje i poslušamo koje ćete nam dokaze izneti, osim u slučaju da se ne slažete sa mnom, a tada ću vas rado saslušati.
DEL PONTE: Gospodine predsedavajući, ja samo izveštavam Sud da sam ovoga vikenda - primila informaciju o pretnjama koje je jedan svedok sada primio.
SUDIJA ORI: Shvatam da je to...
DEL PONTE: Zato se pitam zašto ne bih smela da obavestim Sud o jednom događaju, o činjenicama koje su se dogodile tokom vikenda i direktno su povezane sa ovim suđenjem. Gospodine predsedavajući, ako ne budem imala svedoke koji će se pojaviti na sudu, biću prisiljena da povučem ovu optužnicu.
SUDIJA ORI: Gospođo tužiteljka, smatram da nema ničega nepriličnog u tome da Sud obavestite o pretnjama. Ali, da li, u uvodnoj reči, u kojoj ste uopšteno izložili da je to glavni problem Tužilaštva, da li se upuštati u ikakve dodatne pojedinosti, tamo gde to nećemo moći da dodatno istražimo. Je li to najbolji izbor, pitanje je. Samo časak.
(Raspravno veće se savetuje)
SUDIJA ORI: Veće vas poziva da nastavite.
DEL PONTE: Veće je odobrilo zaštitne mere za više od trećine naših svedoka. Znam da poznajete i uvažavate poteškoće s kojima se suočavaju svedoci svedočeći protiv ovih optuženih. Ono što želim reći, gospodine predsedavajući, jeste to da sam potpuno uverena da ćete preduzeti sve moguće mere kako biste svedocima omogućili da otputuju u Hag da bi mogli sigurno da svedoče i da bi omogućili da se čuje istina. Časni sude, nema ničeg plemenitog ni junačkog u vezi sa zločinima u ovom predmetu. Nema ničeg rodoljubivog ni čestitog u vezi sa njima. To su bila okrutna i krvava ubistva. Ova trojica optuženih bila su banditi u uniformi i vrhovni komandanti, a kako će to Raspravno veće i videti, to se pokazalo kao zlokobna i smrtonosna kombinacija za žrtve iz ovog predmeta.
Tako je počelo suđenje. Moj posao glavne tužiteljke Suda u Hagu završen je pre nego što je Sudsko veće donelo odluku u slučaju „Haradinaj"."

Svedoci nestajali

O ogromnom problemu sa ubijanjem i zlostavljanjem svedoka Karla del Ponte govori na više mesta u knjizi, ali posebno ilustrativno je ubistvo bivšeg oficira OVK Tahira Zemaja, koji je na suđenju koje je vodio sud UNMIK-a svedočio protiv Ramuševog brata Dauta.
„Četvrtog januara 2003. jedan od svedoka optužbe u tom predmetu Tahir Zemaj ubijen je pucnjima iz vozila u pokretu zajedno sa sinom i nećakom u najvećem gradu zapadnog Kosova Peći. Barem je 40 osoba prisustvovalo toj pucnjavi. Dva druga svedoka optužbe na istom suđenju - Sadik Musaj i Ilir Selimaj - takođe su ubijena. Osam dana nakon što je lokalna policija potpomognuta UNMIK-om pozvala svedoke Zemajevog ubistva, neko je u zgradu UNMIK-a ispalio protivtenkovsku raketu. Nakon toga su ubijena dvojica policajaca koji su istraživali Zemajevo ubistvo. (...) U UNMIK-ovom izveštaju o smrti Zemaja pisalo je da je pre svoje nasilne smrti Zemaj rekao, navodno, pripadnicima UNMIK-a da će, ako bude ubijen mogući osumnjičeni za to biti Ramuš Haradinaj i još jedna osoba. Ramuš Haradinaj rekao je novinarima da ni on ni njegov brat nisu upleteni u Zemajevo ubistvo."

VELIKI PRIJATELJ SA ŠEFOM UNMIK-a

Karla del Ponte vrlo ogorčenim tonom opisuje prijateljstvo Ramuša Haradinaja i nekadašnjeg šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena, koji je čak javno žalio kada se Haradinaj kao novoizabrani premijer predao Haškom tribunalu, tvrdeći da je tad „na Kosovu ostala velika praznina".
- Upozorila sam UN da se Haradinaj često sastajao sa visokopozicioniranim službenicima KFOR-a i UNMIK-a, uključujući i Petersena. To potkopava kredibilitet Tribunala na Kosovu, šalje zastrašujuću poruku svedocima da, recimo, Haradinaju podršku pružaju najviši službenici UN-a na Kosovu i jednostavno je neprikladno. Kako može da zagovara vladavinu prava kad visoki službenici tako otvoreno pomažu nekome ko je optužen za najteže zločine prema međunarodnom zakonu? To šalje poruku da su Haške optužnice beznačajne - napisala je glavna tužiteljka, međutim, to nije imalo odjeka i čak su na sahrani prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove Haradinaj i Petersen koračali zajedno.
- Krajem marta Petersen je najavio da on i Haradinaj nameravaju da organizuju fudbalsku utakmicu između Danske i Kosova. U novinama je pisalo da je Haradinaju dopušteno da prisustvuje svečanosti u čast Kosovskog zaštitnog korpusa i da sedi kraj britanskih i američkih ambasadora - zapisala je Del Ponteova.