NOVA STRATEGIJA EU O ULASKU SRBIJE U UNIJU do 2025: Do kraja 2019. ispuniti prelazna merila u oblasti vladavine prava, postići sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i brzo krenuti dalje

Srbija najkasnije do kraja 2019. treba da ispuni prelazna merila u oblasti vladavine prava i postigne sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom kako bi od EU dobila završna merila, krenula dalje u pregovorima i 2025. postala članica EU, navodi se u poslednjoj verziji nove Strategije proširenja EU u koju je agencija Beta imala uvid.

Isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, najviše napredovala na putu ka EU.

"Uz snažnu političku volju, sprovodjenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora trebalo bi da budu spremne za članstvo (u EU) do 2025", navodi se u dokumentu koji treba da bude zvanično predstavljen 6. februara.

Dalje se navodi da će Evropska komisija 2021. pripremiti mišljenje sa procenom efekata buduće integracije Zapadnog Balkana na ključne evropske politike, poput slobode kretanja ljudi, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta.

Uz pretpostavku da su ispunjena sva završna merila za sva pregovaračka poglavlja, članice EU bi na medjuvladinoj konferenciji krajem 2023. mogle da se slože da zatvore pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom.

Zatim bi 2024. sa tim zemljama bio potpisan Ugovor o pristupanju posle mišljenja Evropske komisije, saglasnosti Evropskog parlamenta i odluke Saveta o prijemu novih članica. Usledila bi ratifikacija Ugovora o pristupanju u svim zemljama EU i državama koje pristupaju, što bi  omogućilo završetak procesa krajem 2025.

Pre svega toga, Beograd i Priština najkasnije do kraja 2019. treba da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, kako bi se otvorio i put za dalji suštinski napredak Kosova na putu evropskih integracija.

Iste godine bi Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina da dobije status kandidata za članstvo u EU.

U Strategiji se Crnoj Gori i Srbiji preporučuje ubrzano ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, što od lidera zahteva da se bave postojećim reformama sa "jasnom odlučnošću i punom snagom".

Albanija, koja status kandidata za EU ima od 2014, treba da ispuni pet ključnih prioriteta, uključujući   pravosudnu reformu, dok se od Makedonije, koja je u statusu kandidata od 2005, očekuje da pokaže opipljive rezultate u reformama i reši problem imena zemlje.

Bosna i Hercegovina bi trebalo da dostigne stabilan i suštinski napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora do kraja 2023.

Kada je reč o trenutnoj situaciji, region mora da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije na svim nivoima vlasti, kao i protiv političkog uticaja i kontrole nad medijima, da sprovede reforme kako bi unapredio konkurentnost ekonomija i da reši bilateralne sporove.

U dokumentu Kredibilna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan podseća se da je EU već dugo izuzetno angažovana u regionu.    Od Samita u Solunu 2003. do danas, EU snažno podržava budućnost čitavog regiona kao integralnog dela Unije i čvrsta i na vrednostima zasnovana perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu bloka.

U nacrtu Strategije se dalje napominje da je u poslednjih deceniju i po perspektiva članstva u EU već pomogla postizanju političkih i ekonomskih reformi koje su doprinele napredovanju demokratskih procesa u regionu.

EU sa svoje strane treba da pokaže da je institucionalno spremna da dočeka nove članice kada one ispune postavljene uslove.

U dokumentu se navodi i da jasna pristupna perspektiva nije ograničena na zemlje koje su trenutno najviše napredovale u pregovorima, već uključuje čitav Zapadni Balkan, a proces će i dalje biti baziran isključivo na zaslugama.

Ističe se i da je vremenski okvir odredjen Strategijom samo indikativan, da zemlje koje streme EU mogu ubrzati ili usporiti proces i da princip "po zaslugama" znači da zemlje koje su trenutno u ranoj fazi imaju mogućnost da nadoknade zaostatak. Konačno, kaže se u Strategiji, da bi proces pristupanja bio uspešan, šanse i izazovi pred zemljama moraju biti mnogo jasnije iskomunicirani unutar regiona i sa EU.

Vlade Zapadnog Balkana moraju osigurati veću inkluzivnost reformskog pokreta, posebno kad je reč o demokratskoj opoziciji i civilnom društvu, kako bi pridobili aktere EU i obezbedili odgovarajuće informisanje gradjana i poslovnih ljudi.

Ono što je još značajnije, regionalni lideri ne smeju da ostave sumnje oko svog strateškog opredeljenja već moraju preuzeti odgovornost za političku jasnost i smer.

EU sa svoje strane treba da obezbedi da zemlje članice svoje gradjane informišu o činjenicama u vezi sa mogućnostima i izazovima procesa.

Komisija će podržavati taj posao poboljšanjem komunikacije izmedju država i EU.

NE PROPUSTITI:

NOVA STRATEGIJA EU: Srbija i Crna Gora punopravne članice unije tek 2025

JADRANKA JOKSIMOVIĆ O STRATEGIJI EU O PROŠIRENJU: Protiv sam integracija u ” paketu”

ENGLESKA SE VRAĆA NA BALKAN