SLUČAJ NATAŠE JEREMIĆ: Zemljotres bez posledica

Nataša Jeremić je u kampanji duboko zašla u polje politike, čime se izložila pritisku i napadima. Ako se baviš politikom, onda možeš očekivati i da se politika bavi tobom. Naravno, to ne opravdava ono što je uradio Milenko Jovanov

Da se odmah razumemo, saopštenje koje je potpisao Milenko Jovanov potpuno je skandalozno. U najmanju ruku. Pominjanje supruge Vuka Jeremića, nekadašnje novinarke RTS-a Nataše Jeremić (i još nekih lica iz Jeremićevog okruženja) u kontekstu kontrole narko-tržišta sasvim je apsurdno. Čak i kada bi sada napisali da je to Jovanov saopštio, bez ikakvih dokaza je opet tek floskula. Kakvih bi tu uopšte moglo biti dokaza? Za Natašu Jeremić.
Saopštenje SNS-a je objavljeno u ponedeljak, 20. marta, u večernjim časovima. Sledećeg dana, Aleksandar Vučić je reagovao saopštenjem u kojem je osudio svog saradnika i, kako je rekao, prijatelja Milenka Jovanova zbog saopštenja u kojem je pomenuta Jeremićeva supruga. U 11 časova, u sedištu izbornog štaba Vuka Jeremića, Nataša Jeremić je zakazala konferenciju za štampu. Njeno obraćanje obeležio je emotivan nastup u kojem je ona kao građanka odbila Vučićevo izvinjenje i optužila direktno njega da stoji iza ovog saopštenja, te da je u najmanju ruku znao da će se kao takvo pojaviti. Njena argumentacija za ovu tvrdnju je sledeća: zar vi mislite da, parafraziramo, onaj koji kontroliše svaku reč u većini medija nije kontrolisao saopštenje svoje stranke? Nataša Jeremić je izjavila da se oseća ugroženom, da nije sigurna, da se boji da će joj „oni" možda poturiti drogu... U naglašeno emotivnom nastupu, prožetom suzama s koleginicama iz RTS-a koje su došle da joj pruže podršku u prvom redu, Nataša Jeremić je naglasila da nikada nije imala kontakt s drogom, da već deset godina nije popila čašu vina jer, kako je kroz suze rekla, to nije nikakva tajna, već deset godina ona i Vuk pokušavaju da dobiju bebu. „I on to zna", poentirala je Nataša Jeremić, misleći pritom na Aleksandra Vučića. Konferenciju su obeležila još dva momenta - polemika novinarke „Pinka" Gordane Uzelac i Nataše Jeremić dok su ispred vrata ostali novinari „Srpskog telegrafa", „Studija B", „Antidota" i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Informer" Dragan J. Vučićević.
U 14.30, povodom toga, na konferenciji za štampu u Vladi Srbije javnosti se obratio i Aleksandar Vučić. On je ponovio da se izvinjava Nataši Jeremić za ono što je navedeno u saopštenju SNS i odgovarajući na pitanja novinara naglasio da je i njegova porodica izložena najbrutalnijim napadima mesecima. U sredu je Srđan Bogosavljević iz Ipsosa izjavio da ovaj događaj neće imati neki značajniji uticaj na tok kampanje za izbor predsednika Srbije.
- Nisu zabeležena velika pomeranja. Taj napad je brzo denfovan, premijer se izvinio, i ne vidim da će biti pomeranja. Oni koji su bili za Vučića, ostaće za Vučića, oni koji su protiv, ostaće protiv - rekao je Bogosavljević.
Prvi udar
Sličnog je mišljenja i Bojan Klačar iz Cesida, koji u izjavi za „Ekspres" kaže da je pravovremena reakcija Aleksandra Vučića, odnosno njegovo izvinjenje, učvrstila njegovo biračko telo.
- On se odmah izvinio i tako kompenzovao taj prvi udar. Njegovo biračko telo se konsolidovalo i među onim glasačima koji su se u prvi momenat kolebali zbog načina na koji je emitovana tako snažna poruka iza koje nisu stajali čvrsti argumenti - kaže Klačar i dodaje da ni u danima koji dolaze najverovatnije neće doći do ozbiljnijih pomeranja.
- Činjenica je da je kampanja Vuka Jeremića bila u stagnaciji, a njegov rejting u blagom padu. On je možda u ovom spletu okolnosti video šansu da nešto promeni, trgne svoje potencijalno glasačko telo iz letargije i eventualno animira nove glasače, smatra Klačar.
Naveli smo sled događaja i njihov efekat po trenutni izborni politički proces. Efekata, bar onih značajnijih, jednostavno nema. Prema mišljenju stručnjaka. Kako se ovo sve moglo dogoditi? Naši sagovornici se slažu da ovakav zaplet nije iskonstruisan.
- Nema šanse da je Vučić to namerno uradio. Nije lud da radi na svoju štetu, a saopštenje SNS-a je bilo pre svega njemu štetno - smatra Klačar.

Dakle, saopštenje koje je potpisao Milenko Jovanov nastalo je slučajno. Šta je time mislio mladi potpredsednik SNS-a, to samo on zna. Da li je neko iz izbornog štaba Vuka Jeremića u tome video svoju šansu za preuzimanje kakve-takve inicijative u kampanji ili je konferencija za štampu Nataše Jeremić bio njen spontani čin i ljudska reakcija, ili možda kombinacija oba faktora, ostalo je nejasno. Mada postoji nekoliko činjenica koje čitav slučaj Nataše Jeremić izmeštaju u ravan politike. Prvo, Nataša Jeremić se pojavljivala u kampanji svog supruga Vuka prilično redovno i aktivno je učestvovala u javnim nastupima. Nije ništa neuobičajeno da supruge prate predsedničke kandidate. To je praksa manje-više svuda u svetu, pa i kod nas. Sveži su primeri Melanije Tramp u SAD, ili Mišel Obame, ili pak Bila Klintona u ulozi supružnika kandidatkinje Hilari itd.

Izloženost pritisku

U Srbiji nije uobičajeno da se supruga stalno pojavljuje s predsedničkim kandidatima, pa čak i da ima aktivnu ulogu u kampanji. Po ovom pitanju je bračni par Jeremić uneo prilične novine. Znači, Nataša Jeremić je u ovoj kampanji duboko zašla u polje politike, čime se automatski izložila pritisku i napadima. Akteri političkog života imaju mnogo veći stepen tolerancije u odnosu na obične građane. Znači, u politici nema suza. Ako se baviš politikom, onda možeš očekivati i da se politika bavi tobom. Na sve moguće načine. Naravno, to ne opravdava ono što je uradio Milenko Jovanov.
Drugi vrlo bitan momenat je mesto gde je Nataša Jeremić održala konferenciju za štampu. Odgovor da se to desilo u izbornom štabu Vuka Jeremića samo je na prvi pogled logičan, ali suštinski mesto održavanja je ceo incident premestio na politički teren. Građanka Nataša Jeremić koja odbija izvinjenje Aleksandra Vučića bi to saopštila na konferenciji za štampu u, na primer, Medija centru ili Tanjugovom pres centru, ili bilo gde drugde. Građanka Nataša Jeremić bi to uradila na ulici, ali nikada to ne bi uradila u štabu protivkandidata onome koji ju je „napao", pa makar taj protivkandidat bio i njen muž. Osim ako namera nije bila baš ta da se ceo incident politizuje s ciljem da se iskoristi kao politička gol šansa. Ako je to bilo ovako kako pretpostavljamo, onda je sve drugo od scenografije, brižljivo odabrane diskretne bele bluze, zakopčane do grla, jednostavno začešljane kose, diskretene šminke, odsustvo nakita, prisustvo emocija, suze i nerođena deca bilo možda tek gluma. Da se razumemo, u svakom slučaju izvanredna, ali tek gluma. Podilaženje osnovnom instinktu svakog glasača, vapaj jadne i nezaštićene žene koju napada moćnik i silnik. Od ovog motiva se knjige pišu. Od ovog motiva se istorija pisala. Šta je prema snazi jedne ovakve poruke, suzi nezaštićene žene, nečija kandidatura. Ništa ako je iskrena. Nešto se ne vidi da je panika s druge strane.
Profesor Vuka Jeremića - Boris Tadić, koji je u dva mandata obavljao funkciju predsednika Srbije, da bi došao do glasova, silazio je na dno rudnika i čak ljubio tele. Pre njega su kandidati takođe svašta radili, ali ovo je prvi put da se glas više traži u kontekstu emocije potencijalnog birača, ženine suze, deset godina nepopijene čaše vina i nerođenog, a toliko željenog deteta. Zar je to cena i mera uspeha na izborima? Ako jeste i ako ste na nju spremni, onda i ne zaslužujete više od tih sedam, osam ili deset odsto, koliko imate. Nijedna fotelja ne vredi priče o nerođenom detetu.

Medijska gužva

Način na koji se s novinarima postupalo na toj konferenciji za štampu je drugi novum koji su Vuk Jeremić i njegov izborni štab uveli u politički život u Srbiji. Ostavljanje novinara tri redakcije ispred vrata zakazane konferencije za štampu opet celom događaju daje političku boju, miris i ukus. Time se jasno pravi podela na nekoliko grupa u okviru ove nezahvalne profesije. U prvom redu su sedeli novinari. Ne, u prvom redu su sedele novinarčine. U ostalim redovima su sedeli novinari, a napolju su ostali „seljaci". Da li se nekome sviđa ili ne pojava zvana Dragan J. Vučićević, to je potpuno svejedno. Da li vam se dopada njegov stil pisanja, pisanje uopšte, izgled, stavovi, volumen, frizura, poreklo... Stvar je ukusa. O ukusima ne vredi raspravljati. O principima vredi. A ovde je u pitanju princip. Novinara morate da pustite na konferenciju za štampu. To je civilizacijska norma koja važi čak i za necivilizovane. Izmišljanje akreditacija da bi se Vučko zadržao ispred vrata je smešno. Ali oni iz prvog reda, i oni iz drugog i trećeg reda, koji bi jednoga dana hteli da budu u prvom redu, misle da je to normalno. Ali kako drugačije da misle. Ta medijska elita nastala je iz druge elite koja je umislila da je građanska. Zašto? Zato što obituje u krugu dvojke. A u stvari pripadnici te građanske elite su potomci onih koji su četrdeset pete došli u taj krug dvojke, likvidirali pravu građansku elitu i uselili se u njihove stanove i kuće na Dedinju, Senjaku i u Profesorskoj koloniji. I gen je čudo. Sve što se ne uklapa u njihov ideološki šinjel, koji je dogmatski, nema vrednost. Sve što se ne uklapa u ovaj šablon mora biti satrto. Klasni neprijatelj je u trećoj generaciji samo dobio drugo ime. Zato niko iz tog prvog reda nije osudio izjavu Vuka Jeremića od pre nekoliko dana iz Užica.
„Prezime problema Srbije je Vučić, a ime - Andrej, ali odlaskom Aleksandra, otići će i Andrej. Nikada narko-dileri nisu bili u čvršćem zagrljaju s državom nego danas", rekao je tom prilikom Jeremić. Niko iz prvog reda nije ovu izjavu osudio. Makar deklarativno. Nikakve dokaze Vuk Jeremić nije imao za ove tvrdnje, možda mu ih je neko obećao, ali nije ih imao. Stvar principa. Ali ovi drugi su seljaci pa samim tim šta je čudno i ako su kriminalci. Za njih principi ne važe.

Kad smo kod genetike, na pamet mi pada jedna priča za koju ne postoje dokazi da se zaista desila na način na koji se pripoveda, ali navodno postoje još uvek živi brojni svedoci koji su događaju prisustvovali. Incident se desio početkom sedamdesetih godina, za vreme prijema koji je za pripadnike diplomatskog kora organizovao Josip Broz Tito. Prijem se održavao u velikoj sali „Jugoslavija" u Palati federacije na Novom Beogradu. U jednom kraju ove velelepne sale bio je postavljen švedski sto s raznim poslasticama. U duhu poslovične skromnosti, na dvoru „crvenog cara" bilo je i od ptice mleko. U jednom momentu, drug Tito je bio u pozi dodir leđa o leđa s Hakijom ili Hamdijom Pozdercem. Tito je razgovarao s jednim stranim diplomatom i krajičkom oka je video kako je Hamdija ili Hakija rukom uzeo jabuku iz gomile voća i potpuno nesvesno počeo trljati jabuku o rever svog sakoa. Titov sagovornik je primetio Hakijin ili Hamdijin gest i zgroženo posmatrao bosanskog funkcionera. Josip Broz je diskretno, preko ramena, opomenuo Hamdiju ili Hakiju. „Nožem, nožem", kroz zube je procedio Drug Stari. Hamdija ili Hakija, sad je već nebitno, samo je odgovorio: „Koga?"

Ne verujem da je Hamdija ili Hakija ikada u svom životu pročitao Nikola Makijavelija i knjigu „Vladalac". Sumnjam da je ikada i čuo za nju. Verujem da Vuk jeste. Kao što znam da su mu Hamdija i Hakija neki rod. Ne kažem da je to taj gen, ali opažam izvesnu sličnost. Cilj određuje sredstvo, napisao je Makijaveli. Da li je ono moralno ili nemoralno, određuju okolnosti i ambicije. Ako neko ima ambiciju da bude predsednik sveta, šta je za njega ženina suza.