SRBIJA, NATO, RUSIJA: Na mestu voljno, ovo je (ipak samo) vežba

Izvesno je da će Srbija za svoju vojsku imati veliku korist od zajedničkih vežbi sa Rusijom, ali ne treba potceniti političku štetu koja zbog toga može nastati u procesu evropskih integracija

Svako ko je bio u vojsci zna onu šalu da i krokodili mogu da lete ako je tako naredio komandant. Nisko doduše, ali ipak mogu. Ali manje je poznato da i oklopna vozila mogu da se desantiraju padobranom iz aviona, a upravo to se ovih dana moglo videti ekskluzivno na nebu Srbije u okviru vojne vežbe oružanih snaga Srbije, Rusije i Belorusije „Slovensko bratstvo 2016". Sasvim je izvesno da će Srbija od te nesvakidašnje vojne okazije imati ogromne stručne koristi za svoje oružane snage, ali ne treba potceniti ni političku štetu koja može nastati u procesu evropskih integracija.

Vojni stručnjaci smatraju da proces evropskih integracija Srbije nikako ne može biti trajno ugrožen taktičkom vojnom vežbom sa oružanim snagama te dve zemlje. Ipak, sve češće nervozne reakcije neformalnih krugova unutar Evropske unije govore da u Uniji ima sve manje onih koji su spremni da tolerišu bliske veze i „povlašćeni" položaj koji Srbija ima u oblasti vojne saradnje sa Rusijom.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u više navrata je reagovao u javnosti netipično za diplomatu kada je nervozno „podsećao" svoje neimenovane sagovornike sa Zapada da je Srbija nezavisna zemlja koja nema obavezu da traži dozvolu i mišljenje od bilo koga kada planira sa kim će uvežbavati svoju vojsku.

- Ima nešto paradoksalno u činjenici da na vojne veze Srbije i Rusije mnogo energičnije reaguju predstavnici Evropske unije nego sam NATO. Mi ne možemo znati šta se nalazi u poverljivim papirima, ali činjenica je da je NATO u javnim nastupima mnogo tolerantniji i da je zauzet stav da vojna saradnja Srbije i Rusije nije kontradiktorna iskazanoj spremnosti Srbije da bude kvalitetan partner Severnoatlantskom savezu - kaže za Ekspres vojni analitičar Aleksandar Radić.

PROČITAJTE JOŠ: 

PRAVA ISTINA O “OTPISANIMA” (PRVI DEO): Koliko je zaista Nemaca ubijeno u okupiranom Beogradu

SREMSKI FRONT, POLEMIKA: Najveća ratna pobeda ili nepotrebna klanica u trenutku kada je rat već bio završen?

On, međutim, smatra da za takvim nervoznim reakcijama EU nema nikakve potrebe jer se radi o unapred planiranim aktivnostima, od kojih koristi može imati samo odbrambeni sistem Srbije, čiji će se pripadnici unaprediti u stručnom pogledu nakon godina provedenih u zapećku i izolaciji od savremenih trendova.

Srbija nije bure baruta

Naročito su besmislene tvrdnje tabloida da bi Srbija mogla da postane neko novo svetsko bure baruta čija će eksplozija izazvati ni manje ni više nego treći svetski rat, imajući u vidu činjenicu da su u isto vreme NATO i partnerske zemlje vežbale u susednoj Crnoj Gori.

Naime, gotovo u isto vreme u Crnoj Gori se izvodila vežba sedam NATO i deset partnerskih zemalja, pa se ta činjenica dovodila u vezu sa „Slovenskim bratstvom", koja se održavala u Srbiji.

Bezmalo je stvorena atmosfera da horde besnih natovaca s jedne strane granice posmatraju raspojasane kozake zakrvavljenih očiju s druge i da obe vojske samo čekaju izgovor da skoče jedna na drugu i namire neke davno napravljene dugove.
Ono što su tabloidi „propustili" da pomenu jeste da je NATO vežba za cilj imala treniranje za reagovanje u poplavljenim područjima i da je u njoj učestvovalo 680 nenaoružanih vojnika, a da je svoj kontingent imala čak i Srbija.

Vojna saradnja Srbije sa NATO-om daleko je sveobuhvatnija od one sa Rusijom, a broj vežbi sa zapadnim vojnim savezom nekoliko puta je veći od onog sa Rusijom, kaže Aleksandar Radić

Ako je verovati Guglu, Kovin i Danilovgrad, kao neka od mesta za održavanje tih vežbi, udaljeni su oko 500 kilometara, pa je malo verovatno da bi neka NATO i neka ruska jedinica mogle slučajno da nalete jedna na drugu.

Iako takve vežbovne aktivnosti dve po svemu suprotstavljene vojske moraju stvoriti i neke političke tenzije, Radić kaže da su obe vežbe planirane mesecima, ako ne i čitavu godinu i da njihovo izvođenje nije moglo da bude „pogođeno" sa takvom preciznošću.

- Ima tu mnogo planiranja, ne samo elemenata vežbe, već i papirologije i dozvola koje treba dobiti da bi se toliki ljudi i tehnika prebacili u Srbiju i Crnu Goru - kaže Radić.

Osim „Slovenskog bratstva", srpska i ruska vojska imale su proteklih godina još nekoliko veoma intenzivnih i složenih zajedničkih vežbi u kojima su učestvovali pripadnici vazduhoplovstva i oklopnih jedinica.

Već tri godine uzastopno srpski tenkisti učestvuju u Tenkovskom biatlonu koji se održava u Rusiji i u kojem, osim zemlje domaćina, učestvuju ekipe 17 zemalja, među kojima su i Kina, Indija, Belorusija, Kazahstan, Venecuela, Kuvajt ili Angola. Reč je o specifičnoj vojnoj disciplini u kojoj se posade tenkova T-72 takmiče u vožnji po teškom terenu, nakon čega manevrišući gađaju mete. Iako se taj tip tenka koristi u malom broju u Vojsci Srbije (samo jedna četa od 13 tenkova u Četvrtoj brigadi Kopnene vojske), ekipe VS do sada su postizale dobre rezultate, a prošle godine osvojili su treće mesto.

Piloti lovačke i helikopterske avijacije u poslednje dve godine učestvovali su u zajedničkoj vežbi BARS-a (Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije). Letači dve zemlje obučavali su se za letačke zadatke na avionima Mig-29 i helikopterima Mi-8/17, a ostvarili su po 20 časova naleta. Piloti lovačke avijacije gađali su IC raketama vazduh-vazduh R-73 ciljeve na visinama od 9.000 metara i raketirali zemaljske ciljeve nevođenim raketnim zrnima S-8. Piloti helikoptera raketirali su ciljeve na zemlji takođe nevođenim raketnim zrnima S-8.

Ove godine oko 100 pripadnika pontonirskog bataljona Rečne flotile učestvovalo je u vežbi „Otvorene vode" na reci Oki kod grada Murom, dok je jedan vod artiljerijsko-raketnih jedinica PVO učestvovao u vežbi „Čisto nebo" na poligonu kod grada Jejsk. To je bila veoma korisna vežba sa srpske raketaše jer su imali prilike da izvode bojevo gađanje iz lakih prenosnih raketnih sistema tipa "Igla", koji se koriste i u Vojsci Srbije, ali se zbog malog broja i štednje na obuci ne ispaljuju bojeve rakete.

Saradnja bolja sa NATO-om nego sa Rusijom

Radić, međutim, tvrdi da je vojna saradnja Srbije sa NATO-om daleko sveobuhvatnija od one sa Rusijom i da se slobodno može reći da je broj vežbi sa zapadnim vojnim savezom nekoliko puta veći od onog sa Rusijom.

Samo u 2015. godini Vojska Srbije izvela je 22 vojne vežbe različitog nivoa sa NATO zemljama, nasuprot nekoliko sa Rusijom. Vežbe sa NATO zemljama kretale su se u prethodnih nekoliko godina u rasponu od velikih, kao što su „Platinasti vuk" ili „Saveznički duh" u Nemačkoj, pa sve do lokalnih vežbi Rečne flotile sa Mađarskom i Rumunijom sa temom pomoći civilnom stanovništvu na plovnim putevima.

- Druga je stvar to što Rusija pokušava da propagandno poentira takvim vežbama i pokaže da ima saveznike u Evropi, u trenutku kada su joj sve zemlje uvele neku formu sankcija. Nije beznačajno ni to što ruska vojska tako pokazuje da ima sposobnosti da pošalje značajne specijalne snage i desantira ih „iza leđa" NATO zemalja i daleko od svojih granica - smatra Radić, i dodaje da se stvara pogrešna medijska slika o postojanju velikog bezbednosnog problema zbog tih vežbi:

- Matrica krupnih bezbednosnih pitanja kao što su Sirija ili sukobi na istoku Evrope preneta je na ovdašnje medije i kreira se pogrešna slika o tome da se na Balkanu oštro sučeljavaju Rusija i članice NATO-a. Postoji zaista ozbiljna igra, ali ona je obaveštajne prirode i o njoj se ne zna mnogo.

Decenije bez nabavke oružja

Srbija, ali i nekadašnja Jugoslavija, suprotno uvreženom mišljenju, nije imala naročito intenzivnu vojnu saradnju sa Rusijom u poslednjih tridesetak godina, kaže za Ekspres novinar vazduhoplovnog portala Tango siks Živojin Banković.

Iako se u srpskoj štampi periodično može čitati da je Rusija spremna da u vidu donacije ili po veoma povoljnim uslovima Srbiji dostavi čitavu paletu neoružanja, od aviona Mig-29, preko radara, raketnih sistema BUK i S-300, pa sve do višecevnih raketnih lansera velikog dometa Smerč i Uragan, ništa od toga nikada se nije dogodilo niti ima realnih nagoveštaja da će se dogoditi.

U budžetu nema sredstava za nabavku značajnije količine novog naoružanja ili remont eventualno donirane polovne avijacije, a po jedinicama se ne pravi selekcija ljudi koji bi prvi išli na preobuku za prijem nove tehnike, što bi bio jedan od glavnih nagoveštaja da bi stvari mogle da se pokrenu sa mrtve tačke.

Prema Bankovićevim rečima, od poslednjih nabavki 1987. i 1988. godine pa sve do ove godine kompletna vojno-ekonomska saradnja Srbije i Rusije svela se na komercijalnu nabavku dva srednja transportna helikoptera Mi-17V5, koje je Srbija kupila za oko 25 miliona evra.

Banković je podsetio da je pre gotovo tri decenije iz Rusije stigla eskadrila lovačkih aviona Mig-29, baterija samohodnih raketnih sistema PVO Strela 10 i nekoliko protivpodmorničkih helikoptera Ka-28, i da se od tada sva vojna saradnja odvijala u sferi nabavke rezervnih delova i retkih remonta vazduhoplovne tehnike.
Zbog toga se sa sigurnošću može pretpostaviti da vojne veze Srbije i Rusije neće i ne mogu realno ugroziti bilo kakve proklamovane ciljeve po pitanju Evropske unije.
- Već ima pritisaka da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, ali još postoji mali međuprostor u kojem Beograd može da igra na više frontova. Evropski put Srbije može da bude ugrožen samo ako Srbija odustane od njega. Ali to, opet, neće imati nikakve veze sa vojskom i vežbama koje ona održava sa ovom ili onom zemljom - smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

SLOVENSKO BRATSTVO 2016

Multinacionalna vojna vežba Srbije, Rusije i Belorusije pod nazivom „Slovensko bratstvo 2016" održana je od 3. do 9. novembra na više poligona, aerodroma i drugih lokacija u Srbiji. Finalni i najobimniji deo vežbe obavljen je poslednjeg dana na poligonu Pasuljanske livade kod Ćuprije. Tada je u prisustvu državnog i vojnog vrha prikazan specijalni desant, izviđanje terorističkih položaja, artiljerijska priprema i vatrena podrška napadu iz vazduha, dejstvo iz oklopnih transportera, uništavanje terorističkih položaja i sprečavanje njihovog bekstva. U vežbi je učestvovalo 450 pripadnika Vojske Srbije, uglavnom iz Specijalne brigade, 212 pripadnika Vazdušno-desantne vojske (VDV) Rusije i 56 specijalaca iz Belorusije. Oficir za planiranje vežbe bio je komandant Specijalne brigade VS, brigadni general Zoran Veličković, a rukovodilac vežbe njegov zamenik, pukovnik Miroljub Čupić. Prethodna takva vežba izvedena je 2014. godine na poligonu Nikinci kod Rume.

Kuriozitet vežbe predstavlja desantiranje ruskih oklopnih vozila BMD-2 iz transportnih aviona Il-76, što je specijalitet ruskih VDV, koji druge vojske ne izvode. Oklopnjaci se iz aviona izbace pomoću padobrana, odvojeno od posade, koja se na zemlji ukrcava na vozila i nastavlja da obavlja zadatak. Postoji mogućnost da se, u slučaju preke potrebe, posade desantiraju i unutar vozila, ali iz bezbednosnih razloga to se ne izvodi na vežbama.

VEŽBA REZERVISANA ZA SAVEZNIKE

Vežbe poput „Slovenskog bratstva" Rusija izvodi uglavnom sa zemljama koje smatra svojim vojnim saveznicima, pre svega sa članovima Zajednice nezavisnih država, kao i Kinom, Egiptom i Pakistanom. Banković navodi da je Rusija u 2016. godini, osim u Srbiji, takvu vežbu izvela samo sa Belorusijom i Egiptom. Vežba u Belorusiji imala je nešto niži intenzitet nego u Srbiji, ali u Egiptu je bilo angažovano više snaga. Ostale intervidovske vežbe održavane su samo još u okviru Zajednice nezavisnih država, a manje vežbe održane su sa Pakistanom i Indijom, dok su sa Kinom izvedeni nešto veći mornarički manevri.}