UVODNIK: Teorije zavere

UVODNIK: Teorije zavere


Hapšenje Marka Đurića apsolutno je zaustavilo jedan važan proces – onaj koji je pokrenut briselskim dijalogom, i dovelo i taj dijalog i ulogu Brisela pod veliki znak pitanja

Problem sa svim teorijama zavere jeste to što one obično padaju na prostim pitanjima. Jedno “zašto” sasvim dovoljno upropasti čitavu dramatičnu postavku, recimo, poput one najnovije o “predstavi”, “dogovoru Vučića i Tačija” i “velikoj nameštaljci” u severnom delu Mitrovice, čija žrtva je bio, “i to namerno” i Marko Đurić, šef vladine Kancelarije za Kosovo.

Oliver Stoun je bio svestan te “zašto” zamke, pa se potrudio da u svoj kultni film “JFK” uvede poseban lik (maestralno ga glumi Donald Saderlend) da odgovori na svako pitanje koje ne samo glavni junak (Kevin Kostner) ima da postavi, nego i na sve ono što običnom gledaocu može da padne na pamet. Pa tako čujemo podatke o ljudima u dubokoj državi kojima je Kenedi pre svega smetao zbog protivljenja ratu u Vijetnamu, pa o rastu industrije oružja od trenutka kada je posle Kenedija rat eskalirao, pa o raznim visokim zvaničnicima duboke države i njihovim vezama sa istom tom industrijom oružja… Sve zajedno, kada gledaš taj film jasno ti je da čitava teorija zavere nije bezveze i da jeste postojao razlog da se ubije najmlađi američki predsednik.

Saša Janković, Boris Tadić, Vuk Jeremić i ostali koji su, posle Mitrovice, požurili da ustvrde da je reč o nameštaljci, daleko su od Olivera Stouna. Ne vode računa o zapletu, dramaturški koncept im je kilav, likovi neubedljivi i, što je najvažnije, nisu se ni najmanje potrudili da odgovore na to osnovno pitanje – zašto?

A ono je, kada je o hapšenju Marka Đurića reč, krucijalno. Pre svega zbog činjenice da je to hapšenje apsolutno zaustavilo jedan važan proces – onaj koji je pokrenut briselskim dijalogom, i dovelo i taj dijalog i ulogu Brisela pod veliki znak pitanja.

I mogli su teoretičari zavere ipak da nastave i kažu – pa da, to je dogovoreno u Americi, da bi se EU izbacila iz igre i da bi novi dogovor bio napravljen pod skutom i pod patronatom USA.

Super, ali zašto je onda Vučić, istog dana kada je Đurić uhapšen, odbio svaki razgovor sa Amerikancima, a odbio je, i uveče video baš Federiku Mogerini.

Ili, zašto je, dan-dva kasnije, šturo saopštio da je pričao i sa Vesom Mičelom, američkim posrednikom za Balkan, i sa Kajlom Skotom, američkim ambasadorom, a na sva zvona razglasio, gotovo do u detalj, svoj razgovor sa Putinom?

Aha, tu smo, kažu onda teoretičari zavere. To znači da je sve napravljeno da bi Vučić napravio otklon od EU i uleteo u zagrljaj ruskog medveda.

Naravno, ali zašto mu je onda Hašim Tači, američko čedo, asistiralo u tom poslu? I zašto bi Vučić, koji svaki put ističe važnost EU, navodeći sve investicije koje imamo odatle, i vrednost naše trgovinske razmene sa zemljama EU, koja je nekoliko puta veća od one koju imamo sa Rusijom, napravio korak koji sve to dovodi u pitanje, i opredelio se da Srbija postane samo još jedna gubernija, a on sam bude sveden na nekog od šefova mnogobrojnih ruskih republičica, znate onih, čiji predsednici, po filmu o Putinu koji je nedavno prikazan, kada nisu dobri, usred noći, u svom krevetu podnesu ostavku. Sasvim sigurno dobrovoljno i bez cevi u ustima.

Ništa od toga, nego je mnogo logičnija tvrdnja da smo danas u jeku najžešće bitke oko Kosova, u kojoj svaka strana poteže najozbiljnije argumente koje ima, naravno s namerom da istera model za koji se zalaže.

Uostalom, svaki analitičar, ako takvih ovde više ima, morao je da primeti Vučićev govor na konferenciji za štampu, održanoj posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost (na koju je pozvan i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, što je neoubičajeno).

A taj govor je bio daleko i od smirivanja i od svake predstave. Zato što Vučić vrlo dobro zna da to što je najavio sudske procese protiv svih koji su učestvovali u hapšenju Đurića mora, tamo gde treba, da bude pročitano kao jasna tvrdnja da je Kosovo i dalje pod jurisdikcijom Srbije.

I što vrlo dobro zna i da će njegovi izrazi “banditi”, “teroristi” biti, opet tamo gde treba, jasno shvaćeni kao tvrdnja da je Kosovo deo Srbije i da oni koji sada tamo igraju ulogu policije i vlasti, Srbija doživljava na isti način kao Madrid Pudždemona i ostale katalonske separatiste. Kao teroriste i bandite koji pokušavaju da odvoje deo teritorije. Drugim rečima, ta izjava znači – Kosovo je deo Srbije.

Kada tome dodamo još i Vučićevo pozivanje na Ustav, onaj koji Kosovo tretira kao integralni deo Srbije, a i to je uradio na istoj konferenciji za štampu, jasno je da su to najoštrije poruke koje je mogao da uputi partnerima sa Zapada.

I šta sada? Dogovorio se sa Tačijem da to uradi. Zašto?

Teško. I pre će biti da smo stigli do najopasnijeg i najnezgodnijeg dela kosovskih pregovora, onog u kojem je predsednik Srbije odlučio da pokaže zube i povuče jasne linije.

I ne bi to uradio da ne misli da je dovoljno jak, i na spoljnom i na unutrašnjem planu da može to da uradi.

Pri tom, pokazuje i da ima sve manje strpljenja za obećanja i ono što je otvoreno nazvao “lažima” zapadnih partnera.

Zato je i dao toliki značaj razgovoru sa Putinom, uz jasnu poruku da je i to opcija koju ima. Sirija je pokazala da i Rusija može da bude nedodirljiva u svojim akcijama i da joj nije problem da bude prisutna baš tamo gde zaželi.

A njeno prisustvo usred Balkana, među čitavim nizom NATO zemalja, jeste problem, za čitav zapadni svet.

Vučić to zna, kao što zna da više nema uslova za onu vrstu zapadne odmazde, kakvih je bilo devedesetih. Srbija niti koga napada, niti sama primenjuje nasilje, ispunila je gotovo sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, i on misli da je sada vreme da ista ta Srbija nešto dobije.

Hoćete stabilnost na zapadnom Balkanu, kao da je otvoreno pitao svime što je uradio u poslednjih nekoliko dana. Dobro, ali onda i sami nešto u to uložite.

Kompromis, za početak, uopšte ne bi bio loš. I to onaj koji je tražio u Americi pre nedelju dana, i nije ga dobio.

Sada je na svom terenu. I pokazao je da je spreman da se ukopa, i da ne mrda.

A naši analitičari i teoretičari zavere morali bi malo više da se toga uplaše nego raznih predstava. Zato što od odgovora koji Vučić i Srbija dobiju na svoje zahteve mnogo toga zavisi.

Pre svega, naša budućnost.

NE PROPUSTITE:

MARKO ĐURIĆ: Srbi i pored pretnji Prištine neće odustati od formiranja Zajednice srpskih opština

(VIDEO) SPROVEDEN VEZAN I U KOŠULJI: Ovako je Marko Đurić na Merdaru predat srpskoj policiji

OTRKIVEN VOĐA OTMICE MARKA ĐURIĆA: Ovo je pukovnik Šabani kog su obučavali Amerikanci u bazi Adem Jašari

GORAN RAKIĆ, POSLE HAPŠENJA MARKA ĐURIĆA: Srpska lista će napustiti Vladu u Prištini

(VIDEO) OVO JE TRENUTAK KAD JE UHAPŠEN MARKO ĐURIĆ

MARKO ĐURIĆ PRIVEDEN U KOSOVSKOJ MITROVICI

PRIŠTINA PROTERALA MARKA ĐURIĆA SA KOSOVA I METOHIJE

NIKOLA SELAKOVIĆ POSLE HAPŠENJA MARKA ĐURIĆA: Ovo je terorisanje golorukog naroda

HAPŠENJE MARKA ĐURIĆA: Reakcije političara i javnosti

ENVER HODŽAJ, HARADINAJEV ZAMENIK: Marko Đurić je ušao na Kosovo dan pre hapšenja

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar