MALA ISTORIJA SAVAMALE: Od Obrenovićkog Dedinja, preko bordela, do Beograda na vodi

Prve vile gradske gospode izgrađene su ovde, gde je danas Brankov most, dok su se svukud uz okolne ulice, sve do Vaznesenjske crkve, baškarili dućani, zanatlijske radnje, mehane, prvi frizeraj sa toplim i hladnim kupatilom

Priče o Beogradu počinju i završavaju se u njegovom blatu jer koreni mu zaista jesu u vododerini, kaljuzi i plavnim pustahijama. To ga, međutim, ne čini manje veličanstvenim nego što uistinu jeste, naprotiv - opanci u kojima je nevešto prohodao po prvoj kaldrmi gospodskiji su od salonki "prazilukovića", kojima se danas sapliće po asfaltu...

Nažalost, blato iz kojeg je uzrastao u belog deliju danas je kraj kojim i Beograđani i namernici tek protrče, sablaznuti avetinjskim krajolikom, nad kojim su se vekovima iživljavali i bahato vreme i bahati ljudi - Savamala, prećutana priča o prvoj gradskoj eliti...

Karađorđev juriš

- Zaista eliti, jer baš ovde, na obali obuzdanog vodenog gorostasa, nastao je Beograd van zidina i šanaca turske kasabe na Kalemegdanu. Ovo je nekada bio najelitniji kraj grada, dok su Dedinjem pasla goveda, a na Senjaku tavorili senici... - pripoveda Dobrivoje Drljević, ispisnik nekih od stabala duž Karađorđeve ulice, s kojima je zajedno rastao i povijao ih kao mlade grane, verući se uz krošnje u prvom cvetu...

- Baš iz Savamale su Karađorđevi ustanici zauzeli varoš, osvojivši jednu od kapija, Sava-kapiju, koja se nalazila na mestu današnjih „velikih stepenica", ali istinski preporod ovog kraja počinje dolaskom Obrenovića, odnosno kneza Miloša, kojem je Ali-paša darivao čitav ovaj potez na upravljanje... - malo šta danas odiše sjajem grada koji se rodio baš ovde, uz korito reke, pa mlad i poletan ustrčao za tili čas do Varoš kapije, nekadašnjeg Narodnog fronta i bezmalo do Mostara, gde su mu bile granice. Granice Savamale zapravo, što danas malo kome znači.

Elitu su nekad činile male porodične radnje, čuvene prizemne mehane, blatnjavi sokaci kojima se stizalo pred vile zidane s ukusom i merom, i ponajviše, razume se - ljudi! Ljudi kraj čine elitnim, a ne groteskna arhitektura

Čak je i istorija najčuvenijeg beogradskog groblja počela tu, izmeštanjem nekadašnjeg na Tašmajdan, a kasnije na daleku periferiju - Novo groblje. Prve vile gradske gospode izgrađene su ovde, gde se danas zori Brankov most, dok su se svukud uz okolne ulice, sve do Vaznesenjske crkve, baškarili dućani, zanatlijske radnje, mehane, prva frizerska radnja sa toplim i hladnim kupatilom, Đumrukana na Savi u kojoj se nalazilo prvo beogradsko pozorište, a docnije, za vreme vladavine kneza Milana, Savamala se zakitila Železničkom stanicom, Skupštinom, u kojoj je proglašen Balkanski rat...

I još toliko toga što Savamalu čini izuzetno važnom za nastanak Beograda kakvog ga znamo, da bi mirne duše mogla biti proglašena kulturnim dobrom od nacionalnog značaja - tvrdi starina, vodeći nas do reke, s čijih se pristana najbolje vide savamalski sjaj i beda. Ondašnja i današnja... Malo ko u prolazu, u nadmudrivanju sa kolonama manitih tegljača i zamišljenih ljudi, digne pogled u vrhove jedne od najlepših zgrada Beograda - gradska zadruga, potonji Geozavod, danas nešto u slavu „Beogada na vodi“, mada je odavno zagledna u njegove reke...

Pijanci, kurve i Princip

Rečju, tone sivila uz koje mokre pijanci i kurve iz Gavrila Principa dovode klijentelu na jeftin snošaj... Sve je u Savamali izgubilo cenu, pa čak i to.

- Pa, ništa osim priča i nije ostalo, a na onima koji ih slušaju jeste da li će u njih da poveruju ili ne. Razumem da je danas nekom teško ovaj kraj oko autobuske i železničke stanice, Štajge, Brankovog mosta i naviše uličicama do Pop Lukine i dalje predstaviti kao nekad najelitniji, ali tako je bilo. Problem je, međutim, što se poimanje elite promenilo, pa danas ljudi to poistovećuju sa kitnjastim smećem i egzotičnim đubretom od kakvog se zida „moderan Beograd", ali elitu su nekad činile male porodične radnje, čuvene prizemne mehane, blatnjavi sokaci kojima se stizalo pred vile zidane s ukusom i merom, i ponajviše, razume se - ljudi! Ljudi kraj čine elitnim, a ne groteskna arhitektura. Može iz saksija na prozorima da viri praziluk, sve dok ne viri iz... - prekoreva starina, napominjući da više nema ljudi kakvi su bili savamalci - vredni, pošteni, spremni da se i u dobru i u zlu nađu komšijama, bez razlike da li dolazili iz čatmara ili dvospratnih kuća.

Svi su oni potekli iz istog mulja, i to nikad nisu zaboravljali, bez obzira koliko je neko uspeo u životu, ili nije! Zato se savamalski opanak nikad nije popapučio, već se ponosio činjenicom da je opanak, vozio se u fijakeru, ili gazio blato - evo zaključka koji nas vraća početku - salonke na nogama „gospode" često zvuče kao topot kopita u odnosu na bat opanaka sa nogu seljaka, čiji su tragovi duboko pod asfaltom...

Sve do korena belog delije, u međurečju dveju reka ispod Avale...

Bara Venecija, boemska inspiracija

Hotel “Bristol”, na ponos I stid grada- tu se nekada nalazio čuveni Mali pijac, jedan od dva koliko ih je bilo u Savamali.

- Pa i takozvana Bara Venecija je Savamala, a ime joj je dao neki pijani šeret, gledajući kako Sava plavi romsko naselje koj je odvajkada bilo tu. Taj kontrast i jeste najveće bogastvo Savamale, jer u njoj su živeli i prva gospoda i večita beda. Jednako su voleli ovaj kraj, čineći za njega koliko je ko mogao- starčeva priča deluje sve apsurdnije, jer se ovde, kao nigde drugde u gradu, toliko činilo da od sjaja ne ostanu ni obrisi da je teško razabrati gde prestaju da žive sećanja, a počinju kalemljena pripovedanja…

document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);