Autobiografiju Karle Frači (1936–2021) izdao je Beogradski festival igre zahvaljujući podršci Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu. Autobiografiju na italijanskom jeziku "Passo dopo passo. La mia storia” izdala je izdavačka kuća Mondadori.
Srpsko izdanje autobiografije o Karli Frači je prvo izdanje te knjige na stranom jeziku, a u prevodu Ivane Simić i Marije Ćojbašić.
“Karla Frači, na žalost nikada nije igrala u Jugoslaviji i Srbiji, jedina prilika kada je došla u Beograd i Srbiju bila je 2015. godine, kada je došla da otvori Beogradski festival igre u Sava centru", rekla je prilikom promocije knjige Aja Jung, balerina i koreograf, osnivač i umetnička direktorka Beogradskog festivala igre, koja je bila inicijator da se ova knjiga prevede i objavi u Srbiji, a takođe je bila zadužena i za stručnu lekturu.
“Za svakog mladog igrača, za svaku devojčicu i dečaka koji žele da stupe na scenu, da jednog dana budu muzičari, igrači, glumci, smatram da je ova knjiga jedan fantastičan vodič o želji, volji, upornosti i neodustajanju od ostvarenja svojih snova", dodala je Aja Jung.
U intimnoj autobiografiji, Karla Frači pripoveda o detinjstvu provedenom u lombardijskom selu i polasku u Baletsku školu milanske Skale, diplomskom nastupu i trijumfalnom uspehu s Američkim baletskim teatrom, kao i na najznačajnijim pozornicama sveta: u Los Anđelesu, Moskvi, Havani, Tokiju, Londonu...
Ćerka tramvajdžije Luiđija i radnice Santine, dalja rođaka Đuzepea Verdija, Karla otkriva ljubav prema porodici i častan pristup igri, koju je nastojala da dovede i do najmanjih mesta, kao i ljubav prema muzici i harmoniji. Uz pohvale najuticajnijih baletskih kritičara i srdačno obasipanje aplauzima najraznovrsnije publike, Karla Frači je igrala rame uz rame s najslavnijim svetskim igračima: Erikom Brunom, Rudolfom Nurejevim, Mihailom Barišnjikovim, Marijom Pistonijem i Paolom Bortolucijem. Sarađivala je sa koreografima poput Džona Kranka, Morisa Bežara i Entonija Tjudora, a značajnu ulogu u njenom životu imali su pesnici, među kojima i čuveni Euđenio Montale koji joj je posvetio pesmu Umorna balerina.
Žizela, Julija, Pepeljuga, Medeja, Svanilda, Frančeska da Rimini... samo su neki od likova koje je Karla Frači tumačila. Iznela je na pozornicu više od dve stotine uloga, oživljavajući priče sa neverovatnom raznolikošću i iz dubine duše, jer "jezik baleta je prodorniji u odnosu na pozorišni, možda baš zbog odsustva reči“.
