Čekali smo i dočekali: "Openhajmer"

U ovom broju ćemo se pozabaviti "Openhajmerom“ posebno, a za "Barbi“ možda bude vremena neki drugi put.

Film predstavlja adaptaciju biografije "Prometej: Trijumf i tragedija Džeja Roberta Openhajmera“ koju su pisali Kaj Bird i Martin Dž. Šervin, a za koju su dobili Pulicerovu nagradu.

Kada je Nolan spremao projekat i kada je došlo vreme za biranje glavnog glumca, nije bilo mnogo razmišljanja, a ni audicije. Kilijan Marfi bio je prvo i jedino ime koje je Nolan želeo za ovu ulogu. Glumac je jednom prilikom izjavio da ga je Nolan samo pozvao, a da je on ulogu odmah prihvatio. "Ja uvek kažem da jer su njegovi filmovi uvek neverovatni“, izjavio je Marfi tada.

Marfi i Nolan imaju dugogodišnju saradnju, Marfi je igrao u sva tri "Dark Knight“ filma o Betmenu, imao je i sporedne uloge u filmovima "Inception“ i "Dunkirk“, a u ovom filmu reditelj je želeo da Marfi zauzme centralnu ulogu.

Ne samo da Marfi deli fizičke karakteristike sa Openhajmerom (niskog je rasta, a za ulogu je i dodatno smršao da bi izgledao još sitnije, ima visoke jagodice i pomalo zastrašujući i intenzivan pogled), već je to upravo ona vrsta lika kakve glumac voli da igra.

"Uvek su me zanimale stvari koje su – ne želim da kažem na mračnoj strani jer je previše reduktivno – melanholične ili dvosmislene, ili transgresivnije“, rekao je Kilijan jednom prilikom, dodavši: "To je, za mene, drama. To je mesto gde treba da se kopaju prave stvari.“

Indijana Džons – sa nacistima ne možeš omanuti

Peti nastavak filma

Peti nastavak filma

Scena 16.07.2023. 15:00

Indijana Džons – sa nacistima ne možeš omanuti

Nolanov film, koji traje tri sata, svakako je posvećen tom kopanju i traženju pravih stvari. Kroz raskošne flešbekove, gledamo Openhajmerova sećanja na njegovu akademsku karijeru, saradnju sa Albertom Ajnštajnom (Tom Konti) i Nilsom Borom (Kenet Brana); njegov, blago rečeno, komplikovan ljubavni život sa ljubavnicom Džin Tatlok (Florens Pju) i suprugom Kiti (Emili Blant); i vreme koje je proveo nadgledajući tajnu laboratoriju u Los Alamosu, usred pustinje u Novom Meksiku, gde je bomba razvijena.

U filmu se pojavljuju i crno-bele scene, uglavnom sa ozloglašenih saslušanja koja su se odigrala 1954. godine, koja je pokrenuo predsednik američke Komisije za atomsku energiju Luis Štraus (Robert Dauni Džunior), na kojima su Openhajmerov život i reputacija, posebno u vezi sa njegovim vezama sa Komunističkom partijom, okrenuti naopačke i detaljno pregledavani i ispitivani.

Nolan posvećuje mnogo pažnje samom procesu izgradnje bombe, koji ostavlja utisak procesa koji je ujedno i fascinantan, ali i podjednako užasan. U filmu nema rekonstrukcija samih napada atomskim bombama na Japan, nema slika mrtvih i gradova u ruševinama i pepelu, što se čini da je bila njegova etička odluka.

Ovaj pristup je već prikupio dosta kritika javnosti jer se, prema mišljenju kritičara, peru ruke od užasa i brutalne realnosti uticaja tih atomskih bombi. Užasi se, međutim, i te kako osećaju kroz film i bez njihovog eksplicitnog prikazivanja, kroz sam razvoj lika Dž. R. Openhajmera.

Ovo je gusta priča ispunjena događajima, koje Nolan (koji je odavno prihvatio plastičnost filmskog medija) daje kao složenu strukturu onako kako samo on to može da uradi. Film je izdeljen u scene, koje ne idu hronološki (ipak je Nolan u pitanju), a pred gledaocima se na platnu smenjuju scene pune bujnih drečavih boja u jednom trenutku i oštrih crno-belih tonova u drugom, a spoj tih drastično različitih prikaza ovaj film čini majstorskim.

"Openhajmer“ nije priča koja se gradi postepeno, umesto toga Nolan nas odmah naglo baca u vrtlog života glavnog lika, živopisnim scenama dočaravajući scene iz različitih perioda njegovog života. U Nemačkoj 1920-ih uči kvantnu fiziku; sledeću deceniju predaje na "Berkliju“, sarađuje sa drugim mladim genijima i gradi centar za proučavanje kvantne fizike.

Štrajkovi u Holivudu – nevolje u kalifornijskom raju

Vidi li se kraj?

Vidi li se kraj?

Scena 23.07.2023. 17:15

Štrajkovi u Holivudu – nevolje u kalifornijskom raju

Nolan čini intelektualno uzbuđenje tog doba opipljivim, a kao što je verovatno i očekivano za film ovakve tematike, pojavljuje se i mnogo naučnih debata i bezbroj tabli ispunjenih formulama i proračunima, većinu kojih reditelj "prevodi na običan jezik“ veoma uspešno. Jedan od najvećih užitaka filma je posredno doživeti ovo kinetičko uzbuđenje intelektualnog diskursa.

Nolan je jedan od retkih savremenih filmskih stvaralaca koji radi na tako ambicioznom nivou i u tematskom i u tehničkom aspektu. Radeći sa vrhunskim snimateljem Hojteom van Hojtemom, Nolan je snimio film na traci od 65 milimetara (koji se projektuje u 70 milimetara), format koji je ranije koristio da stvori osećaj kinematografske monumentalnosti. Rezultati su zadivljujući, mada ponekad i zastrašujući, posebno kada se užitak njegovog spektakla pokazao značajnijim i koherentnijim od njegovog pripovedanja.

Virtuoznost filma je očigledna u svakom kadru, ali je ovde u pitanju virtuoznost bez samoveličanja. Velike i značajne teme i subjekti čak i dobronamerne filmske stvaraoce mogu da pretvore u hvalisavce, do te mere da potpuno promene i iskrive istoriju koju pokušavaju da prikažu kroz film. Nolan tu zamku izbegava tako što uporno stavlja Openhajmera u širi kontekst vremena u kojem se priča dešava.

Za kojom odbijenom ulogom žali Met Dejmon

Kultni film

Kultni film

Scena 30.07.2023. 02:05

Za kojom odbijenom ulogom žali Met Dejmon

Često se kaže da ratni filmovi, uprkos svojim originalnim namerama, glorifikuju rat i prikazuju ga na atraktivan način. Međutim, Nolan baš izbegavanjem prikazivanja smrti i destrukcije Hirošime i Nagasakija izbegava glorifikaciju rata. Ipak, vidimo trenutak kada Openhajmer posmatra prvu probu nuklearne bombe i kada mu kroz glavu prolaze čuvene reči: "Sada sam postao smrt, razarač svetova.“

"Openhajmer“ nudi neizbrisiv portret doba kada su ljudi počeli da raspolažu moći koju nisu mogli da kontrolišu. Pritiskom na jedno usamljeno crveno dugme, čovečanstvo je otvorilo Pandorinu kutiju, a još čekamo da iz nje izađu svi užasi i na red dođe svima preko potrebna nada.