Kultno mesto rok muzike
Da li znate gde su Bitlsi napravili prvi korak ka slavi?
Iako su Bitlsi bend iz Liverpula, prvi korak ka slavi napravili su u hamburškom “Star” klubu, otvorenom 13. aprila 1962. godine. U to vreme, ovaj klub je imao status kultnog mesta rok muzike, a danas je od njega ostala samo memorijalna ploča.
Klub “Star” počeo je sa radom usred ulice crvenih fenjera i raskalašnih kabarea hamburške četvrti Reperban, ali je za kratko vreme stvorio neizbrisiv trag u istoriji roka, a prvo veče su, pored ostalih, svirali mladi Bitlsi.
Pored Bitlsa, u period od sedam godina u ovom klubu nastupali su Džimi Hendriks, Čak Beri, Litl Ričard, Džeri Li Luis, Krim i Enimalsi. Dakle, sve same ikone rokenrola i roka.
Vlasnik kluba, Manfred Vajsleder, nije ni pomišljao koliko će njegovi gosti kasnije biti toliko popularni.
Plakat za otvaranje “Star kluba” je, naime, obećao: "Problema više nema! Vreme seoske muzike je prošlo. U petak, 13. aprila 1962. Star klub se otvara rok'n'tvist paradom."
Među najavljenima za "najbolju igranku u Evropi" bili su i Bitlsi, tada još sa Pitom Bestom za bubnjevima. Ringo Star tada nastupao sa drugim bendom.
Vajsleder je obećanja ispunio.
"Doveo je zvezde o kojima su drugi klubovi u Nemačkoj samo mogli da sanjaju," napisao je hroničar i fotograf Ginter Cint, u svojoj knjizi o “Star” klubu.
Nije, međutim, jurio samo poznata imena, nego je ohrabrivao i dovodio bendove iz raznoraznih podruma i garaža. Tako je moderna muzika treštala iz kluba sedam dana nedeljno.
"Samo 15 meseci kasnije, Star klub je bio svetski poznata institucija, rok centar svetskog glasa," rekao je Cint agenciji "dpa", povodom 60 godina od osnivanja.
Ulaznica je koštala od tri do pet maraka, osim kada je svirao Rej Čarls, za njega su posetioci morali da plate 20 maraka.
Klub se brzo uzdigao do kultnog statusa i među samim muzičarima.
"Nalepnica Star kluba na gitari bila je dokaz da je neko uspeo, da ima status božanstva. Klub je imao i davao moć kakvu ni jedan drugi u to vreme nije," kaže Štefani Hempel, stručnjak za Bitlse.
Vajsleder je klubove pod svojim brendom otvorio i u Berlinu, Kelnu, Bilefeldu, Kilu, Bremenu i Flensburgu.
"Star klub je prerastao u imperiju", kaže Cint.
"Za sedam godina postojanja 60-ih godina, Star klub se upisao u istoriju muzike," kaže hamburški senator za kulturu Karsten Brozda. "U tom nezaboravnom ambijentu posetioci su iz potpune blizine mogli da dožive velike međunarodne zvezde, a mladi da pokrenu svoj bunt protiv starih".
“Rođenje” Star kluba označilo je i prekretnicu Hamburga i njegove najčuvenije četvrti, Sankt Paulija, u kome je smešten i Reperban.
“Od 1962. muzička scena je procvetala”, navodi menadžerka Sankt Paulija, Julija Štaron.
Sankt Pauli od tada više nije bio samo mesto poznato po javnim kućama, kafanama i tučama, nego i mesto bogate scene i roka.
Star klub, međutim, odavno nije deo toga. Po odlasku Vajsledera, mesto je izgubilo šarm, energiju i ekskluzivitet, pa su poslednji vlasnici vrata zatvorili 1969.
Prostor je kasnije služio kao porno bioskop, 1983. je izgoreo, a zgrada je tri godine kasnije srušena.
Na mestu gde se rodio evropski rok, ostala je samo memorijalna ploča slična nadgrobnom spomeniku.
Vajsleder je umro 1980. u 63. godini.