Don je don

Nije „Kum“ jedini film koji decenijama odoleva zaboravu, ali je sigurno među desetak koji su i posle skoro pola veka obavezna literatura za sve ljubitelje filma. Zapravo taj film i nije dovoljno gledati samo jednom, a u naše živote ovo remek-delo kinematografije ušlo je 15. marta 1972. godine. Neko će reći, kao da je bilo juče.

U čast trilogije Fransisa Forda Kopole, magazin “Tajm” izdvojio je 10 najzanimljivijih anegdota i detalja sa snimanja.

Pre nego što se prihvatio “Kuma”, Kopola je napisao scenario za “Patton”, film koji ima jednu od najboljih uvodnih scena. Jedan njegov prijatelj predložio mu je da istu stvar napravi i kod “Kuma”, da ponovi sličnu uvodnu scenu. Kopoli je posebno zanimljiv bio deo knjige u kome ljudi zovu dona za usluge na dan svadbe njegove ćerke, jer tada ne može da ih odbije.

Prijateljstvo između Kopole i Lukasa datira još od vremena dok nisu bili poznati režiseri. Kopola je bio producent prvog Lukasovog filma, a posle toga je Lukas radio kao asistent na “Kumu”. Lukas je fotografisao novinske isečke za naslovnu stranu “Vito Corleone feared murdered”. Ipak, najveći Lukasov doprinos filmu jesu predlozi koje je nekoliko puta dao svom dobrom prijatelju, a on ga je poslušao.

Iako je do 1971. Fransis već bio poznat reditelj, posao nije dobio zbog toga. Odabran je kao režiser “Kuma” jer je bio mlad (pretpostavljalo se da će biti jeftiniji i efikasan) i zbog italijanskog porekla. Ali, pre njega se raspravljalo o nekoliko tada jačih, poznatijih imena. Razmišljalo se o Eliju Kazanu, Arturu Penu, Piteru Jetsu i Kosti Gavrasu.

Povezane vesti - Pozdrav iz Studenjaka

Kopola je u početku planirao da film započne svetlom, lepom scenom porodice Korleone na venčanju. Kad je njegov prijatelj video scenario, zapitao se naglas pred Kopolom da li bi mogao film da počne sa nečim drugim, mračnijim i neočekivanijim. Režiser je razmislio o predlogu i promenio uvodnu scenu.

Kad je Kopola počeo sa audicijama za ulogu Majkla Korleonea, glavni u studiju “Paramaunt” su hteli nekog mladog, talentovanog, ko će podsećati na Roberta Redforda. Niko sem Kopole nije hteo Al Paćina. Paćinovo izražajno lice Kopoli je bilo dovoljno. Ipak, da udovolji glavnima, testirao je Martina Šina i Roberta de Nira, ali čak ni oni nisu mogli da nadmaše Ala. Kad je Paćinove snimke videla Marsija, supruga Džordža Lukasa, rekla je Kopoli: “Obraća ti se očima”. Reditelj se složio, a Paćino odigrao fenomenalnu ulogu.

Iako vam je posle svih ovih godina nezamislivo da bi don Vita Korleonea mogao da glumi neko drugi, glavni iz studija “Paramaunt” su hteli da ta uloga pripadne bilo kome osim Marlonu Brandu. Predlagali su Kopoli Ernesta Bornjina, Ričarda Kontea, Entonija Kvina i Berta Lankastera.

-Audicije su trajale i trajale. Testirali smo sve - ispričao je posle Kopola. Uprkos tome, režiser je priznao da ni u jednom trenutku nije razmišljao ni o kome sem o Brandu, kad je reč o don Vitu Korleoneu.

Zato počinje zumiranjem lica Bonasere i polako skreće na 30 sekundi Bonaserinog šaptanja u Korleonovo uvo.

Mario Puzo napisao je knjigu “Kum” i smestio radnju u sedamdesete godine. Predlog producenta Roberta Ivana je bio da te godine budu prikazane i u filmu, ali to nije uvaženo. Ubrzo su se svi složili da radnju treba da smeste u neka pređašnja, nostalgična vremena. Na tome je najviše insistirao Kopola.

Povezane vesti - Brankova Magdalena

Mario Puzo, autor istoimenog romana, producentu Robertu Evansu prodao je priču za 12.500 dolara, kako bi vratio svoj kockarski dug, i niko nije očekivao da će „Kum“ postati najgledaniji film o mafiji koji je ikada snimljen. Pored toga, svi su pokušavali da Kopolu odvrate od sulude ideje govoreći mu da će bankrotirati.

Dok don Korleone objašnjava Bonaseri svoje viđenje prijateljstva, u prvoj sceni u kojoj vidimo don Korleonea, u njegovom krilu sedi mačka.

-Mačka u Marlonovim rukama nije bila planirana. Video sam mačku kako trči oko studija, uzeo sam je i bez reči dao Brandu u ruke – ispričao je posle Kopola. Brando je obožavao životinje i mačka je tako postala deo scene. Maca umalo nije upropastila snimanje. Naime, zbog njenog predenja, zvuk se narušio i Marlonove reči se nisu razaznavale. Ali najveća improvizacija bila je mačka u rukama don Vita koju on mazi dok razgovara sa Amerigom Bonaserom. Smatra se da ona prikazuje osetljivu stranu don Vita, nasuprot surovosti koju bi trebalo da upotrebi povodom Bonaserinog zahteva.

Mnogi će se složiti da je scena u kojoj se Volc probudi sa konjskom glavom u krevetu jedno od najvećih remek-dela svetske kinematografije. Zanimljivo je da su Kopoli predlagali da upotrebi lažnu konjsku glavu, ali on time nije bio zadovoljan. Njegovi ljudi otišli su u Nju Džersi i našli konja koji je bio za klanje. Zamolili su da im jave čim konja ubiju, a njegovu glavu pošalju na set “Kuma”. To se i dogodilo.

“Kum” ima dramatičan kraj. Kej Korleone shvata da je njen suprug gangster i ubica dok se vrata njegove kancelarije zatvaraju pred njom. Ali, Kopola je imao i nešto drugo u planu. Kej je smestio u crkvu, gde je palila sveće za spasenje duše svog supruga. Ova scena na kraju nije odabrana za završetak filma.

Šef mafijaške porodice Džozef Džo Kolombo žestoko se protivio snimanju „Kuma“. Kao osnivač Italijansko-američke lige za ljudska prava, smatrao je da bi još jedan u nizu filmova o italijanskoj mafiji u Americi mogao da doprinese lošoj reputaciji takvih organizacija, „jer su u filmovima članovi istih uvek prikazivani kao ubice“. Verovatno je to bio i razlog čestih pretnji koje su stizale Robertu Evansu, kao i Kopoli, sve dok oni nisu poslali čoveka koji će lično pregovarati sa Kolombom. Kolombo se na kraju složio sa idejom o snimanju filma uz jedan uslov – da se nigde u filmu ne pomene reč „mafija“. Ali činjenica je da je lik Džonija Fontejna (Al Martino) inspirisan jednim događajem iz života Frenka Sinatre. Sinatra je bio poznat po mafijaškim vezama i druženjem sa najuticajnijim članovima mafijaških porodica.

Jedan od ključnih bio je Vili Moreti, član porodice Đenoveze. Nakon što se Sinatra oženio njegovom rođakom Nensi Barbato, Vili je postao zainteresovan za Sinatrinu karijeru pevača i u tome mu dosta pomogao. Sinatra je pevao i na venčanju Moretijeve ćerke. Sinatra je bio vrlo besan na Puza i u više navrata je pretio fizičkim nasiljem.

Stvarna osoba koja je bila inspiracija za jedan od likova je Mo Grin (Aleks Roko), vlasnik kockarnica u Las Vegasu. Naime, njegov lik nastao je po uzoru na Bagzija Sigela, čuvenog mafijaša iz doba prohibicije koji je vodio kockarske poslove u Nevadi.

Scena u kojoj Mo Grin biva ubijen time što mu je pucano u oko je postala jedna od kultnih, a Bagzi je ustreljen na isti način, ali scena zasede u kojoj je ubijen Soni Korleone, koštala je skoro 100.000 dolara i bila jedna od najskupljih scena do tada snimljenih.

„Italijani znaju za jednu malu šalu - pošto je život jako surov, čovek mora imati dvojicu očeva da paze na njega. To je razlog zašto imaju kuma“, rekao je svojevremeno Mario Puzo.