Život
03.08.2022. 14:59
Marija Bracanović

Čuveni disident

Šta bi Solženjicin danas rekao o ratu u Ukrajini?

Solženjicin 3.8.2022.
Izvor: EPA / GENNADY KHAMELIANIN

Aleksandar Solženjicin, najpoznatiji kritičar komunističkog režima i političke represije u Sovjetskom savezu, preminuo je na današnji dan 2008. godine.

Posebno je glasno govorio o sistemu gulaga, logora za prinudni rad u kojima su završavali mnogi osuđenici u SSSR-u, od sitnih kriminalaca do političkih zatvorenika.

U gulagu je i sam proveo osam godina, a osuđen je 1945. zbog privatnog pisma prijatelju u kojem je kritikovao Staljina.

Svoje iskustvo o užasima koje je doživeo tokom izdržavanja kazne je opisao u priči "Jedan dan Ivana Denisoviča“. U pitanju je prvo rusko književno delo u kojem se otvoreno govori o toj tabu temi, a objavljeno je 1962.

Svoju najpoznatiju knjigu "Arhipelag Gulag“, pisao je od 1958. i 1968, a objavljena je tek 1973. godine. Ovo dokumentarno delo je zasnovano na svedočenjima bivših zatvorenika i detaljno opisuje čitav kazneni proces u SSSR-u u doba Staljina, od hapšenja do odsluženja kazne u logorima.

Za svoj rad Solženjicin, član Ruske akademije nauka (od 1997) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994), dobio je, između ostalih, i Nobelovu nagradu za književnost 1970. godine. 

Ono zbog čega je čuveni disident i danas aktuelan, ogleda se u njegovom stavu prema odnosima Rusije i Ukrajine, a reči iz poslednjeg intervjua koji je dao 2006. godine, danas zvuče koliko proročki, toliko i politički nekorektno, piše sajt Onepeterfive.

Evo šta je Solženjicin tada rekao za "Moskovske vesti“:

"Sjedinjene američke države postavljaju svoje okupacione trupe u jednu zemlju za drugom. Ovakva je 'de facto' situacija u Bosni već devet godina, na Kosovu i Avganistanu po pet godina, u Iraku tri godine do sada, a biće još dugo. Mala je razlika između akcija NATO-a i pojedinačnih akcija SAD.

Jasno videći da im današnja Rusija ne predstavlja pretnju, NATO metodično i uporno razvija svoj vojni aparat, na istok Evrope i na kontinentalni domet Rusije sa juga. Postoji otvorena materijalna i ideološka podrška ’obojenim’ revolucijama, i paradoksalno uvođenje severnoatlantskih interesa u centralnu Aziju.

Sve ovo ne ostavlja sumnju da se sprema potpuno opkoljavanje Rusije, a potom i gubitak njenog suvereniteta. Pristupanje Rusije takvom evroatlantskom savezu, koji vodi propagandu i nasilno uvođenje ideologije i oblika aktuelne zapadne demokratije u razne delove planete, dovelo bi ne do ekspanzije, već do propadanja hrišćanske civilizacije.

Ono što se dešava u Ukrajini, počev od pogrešno formulisanog pitanja za referendum 1991. (o tome sam i ranije pisao i govorio), moja je stalna gorčina i bol. Fanatično potiskivanje i progon ruskog jezika (koji je u anketama više od 60% stanovništva Ukrajine priznalo kao svoj primarni jezik) je jednostavno užasna mera, usmerena protiv kulturne budućnosti Ukrajine.

Ogroman prostor koji nikad kroz istoriju nije pripadao Ukrajini, poput Novorosije, Krima i čitavog jugoistočnog regiona, nasilno je ’uguran’ u sadašnju ukrajinsku državu i njenu politiku željnu članstva u NATO. U celom Jeljcinovom mandatu, nijedan sastanak sa ukrajinskim predsednicima nije prošao bez kapitulacija i ustupaka sa njegove strane. Proterivanje Crnomorske flote iz Sevastopolja (nikada ustupljene Ukrajinskoj SSR, čak ni pod Hruščovom) je nisko i opako skrnavljenje celokupne ruske istorije 19. i 20. veka.

Pod ovim uslovima, Rusija ne sme da ravnodušno izda milione Rusa u Ukrajini, da negira naše jedinstvo sa njima.

Da li mislite da bi Solženjicin i danas ponovio ove reči? Pišite nam u komentarima…

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Istraživanje: Stanovnici Srbije o uzroku rata u Ukrajini
Rat u Ukrajini

(Ne)očekivano

26.07.2022. 15:05

Istraživanje: Stanovnici Srbije o uzroku rata u Ukrajini

Najveći broj stanovnika Srbije smatra da je uzrok sukoba u Ukrajini težnja NATO pakta da se širi na Istok, pokazalo je istraživanje organizacije Novi treći put "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji".
Close
Vremenska prognoza
clear sky
5°C
06.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve