Džon le Kare i MI6

Džon le Kare i MI6

Džon le Kare


Džon le Kare, najveći i najrealističniji pisac špijunskih romana, umro je 14. decembra u 89. godini života. Počeo je kao obaveštajac u vojsci Velike Britanije u Nemačkoj, postao visokorangirani službenik MI6, a završio kao pisac, u neku ruku hroničar sopstvenog života i delovanja britanskih obaveštajaca. Postao je slavan u ranim stvaralačkim godinama. Njegovi romani “Dečko, dama, kralj, špijun”, “Svi Smajlijevi ljudi”, “Brižni baštovan”, “Špijun koji se sklonio u zavetrinu”… uspešno su ekranizovani. Bio je špijun MI6 sve do 1963. kada je Kim Filbi pobegao u Rusiju i denuncirao sve važne ljude u britanskoj obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj službi.

Napisao je više od dvadeset romana tog žanra, postao slavan kod čitalaca i izdavača, a osporavan od kolega sa kojima je radio u obaveštajnoj službi i u delu elitističke britanske javnosti kojoj je bio bliži Džems Bond Ijana Fleminga, špijun koji živi u raskoši, bez mane i straha, hrabar i odan kruni do koske. Džon le Kare je znao britansku obaveštajnu službu iznutra, u svojoj literaturi špijune je senčio tamnim tonovima, a službu kao klupko zavidljivaca, sumnjičavih ljudi koji napreduju zavisno od veštine spletkarenja.

Otac prevarant

Život Džona le Karea bio je jednako uzbudljiv kao i život njegovih junaka. Rođen je kao Dejvid Džon Mur Kromvel u Dorseju 1931. godine. Majka ga je napustila kad je imao pet godina. Njegov otac, poznat kao Roni, bio je prevarant, jedan biograf ga je opisao kao epsku varalicu opskurnog obrazovanja, neizmernog šarma, ekstravagantnog mozga, ali bez društvenih vrednosti. Ti podvizi su mladom Kromvelu odredili odrastanje u mračnoj obmani i dvostrukoj igri, koje će činiti srž njegovog pisanja, beleži jedan Le Kareov biograf. Dejvid je izmišljao da njegov otac radi za tajnu službu, tako pravdajući njegovo dugo odsustvo od kuće.

Vojsku je služio u vojnim obaveštajnim snagama, ubacujući špijune nižeg ranga u Istočni blok, pre nego što je prešao na koledž na Oksfordu, gde je diplomirao.

Povezane vestiIza ekrana

Nakon što je dve godine proveo kao predavač na Itonu, počeo je da radi u Forin ofisu, prvo kao drugi sekretar britanske ambasade u Bonu. Radio je u odeljenju za obaveštajne dosijee i počeo da zapisuje ideje za špijunske priče na putu od posla do kuće.

Njegov prvi roman “Telefonski poziv za mrtvaca” objavio je 1961. godine (u tridesetoj godini života) dok je radio u obaveštajnoj službi. Odabrao je pseudonim Džon le Kare da bi izbegao zabranu da zaposleni u Forin ofisu objavljuju knjige pod vlastitim imenom. Tako je stvorio lik Džordža Smajlija, najupečatljiviji lik u svojoj literaturi, pišu njegovi biografi.

“Istog trenutka kad sam smislio Smajlija kao lik, sa tom prošlošću, sa tim pamćenjem, sa tim neprijatnim privatnim životom, sa tom umešnošću u njegovoj profesiji, znao sam da imam nešto sa čim mogu da živim i radim”, govorio je Le Kare kasnije u jednom intervjuu.

“Dečko, dama, kralj, špijun”

Lik Džordža Smajlija u suštini je otelotvorenje lika Kromvelovog oca Ronija. Smajli je maštovit, precizno nepredvidiv šef važnog odeljenja obaveštajne službe MI6, nepogrešiv u analizama, čovek koji uliva poverenje, ali u privatnom životu zgažena ljuštura. Žena ga je ostavila i udala se za Smajlijevog kolegu. To mu ruši autoritet, on sam i nesrećan, posećuje ljude iz MI6 koje je sam stvorio, pokušava i uspeva da se profesionalno dokaže kako bi povratio samopouzdanje i autoritet u službi. Ostaje, međutim, sam i nesrećan, jednako ponižen i povređen, što sve stoji u najboljem Le Kareovom romanu “Dečko, dama, kralj, špijun”.

Kompletno Le Kareovo literarno stvaralaštvo i život smešteni su u epsko vreme Hladnog rata u kojem sovjetski i britanski špijuni vode krvavi rat. Le Kareov problem i problem britanskih službi, obaveštajne MI6 i kontraobaveštajne MI5 je bio u tome što je taj rat uglavnom dobijala sovjetska služba KGB.

Le Kare, što je prirodno u ratu “Karle” šefa britanske službe i “Kontrole” šefa Crvenog orkestra, u njegovim knjigama rat dobijaju uglavnom Britanci. Privatno, špijunska služba Dejvida Džona Mura Kromvela prestaje kad je Harold Adrijan Rasel, alijas Kim Filbi 1963. prebegao u Moskvu i denuncirao sva važna imena u britanskoj obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj službi.

Džon le Kare

Džon le Kare

To je bio najveći prebeg u modernoj istoriji špijunaže, od njega se britanska obaveštajna služba nije oporavila do početka raspada SSSR. Jer Harold Adrijan Rasel je trebalo da stane na čelo MI6 1962. Koliko je bilo bolno Filbijevo bekstvo, najbolje ilustruje podatak da su 1963. samo u Albaniji i Turskoj likvidirana 62 britanska obaveštajca.

Pre toga, u Moskvu su prebegli dva visokopozicionirana službenika MI6 – Gej Burgs i Donald Meklin. Tada niko nije slutio da su oni deo velike izdaje, koja će se tek kasnije rasplesti…

Rat sovjetskih i zapadnih obaveštajnih službi u vremenima pre Hladnog rata ima svoju temeljitu predistoriju. Najpre u eltističkim i bogatunskim porodicama sa plemićkom tradicijom u Velikoj Britaniji, a bilo je toga i u SAD, uselile su se ozbiljne simpatije za komunizam i Oktobarsku revoluciju u Rusiji. Taj virus komunizma, socijalne pravde i jednakosti za sve, bio je zavodljiv za decu rođenu u izobilju i u prestižnim univerzitetima.

To seme posejao je američki pesnik i novinar Džon Rid. On je bio ratni izveštač sa Balkana, pisao je o herojstvu i stradanju Srba u Prvom svetskom ratu, da bi se kasnije obreo u Rusiji, gde je upoznao Lenjina, Trockog… I napisao knjigu “Deset dana koji su potresli svet”.

Ova knjiga je stvorila zavodljivu misteriju komunizma, moći koja je srušila veliko carstvo Romanovih, carsku porodicu koja je od Rusije napravila nepregledno i prebogato carstvo. Na kraju, Romanovi su nekoliko godina pre Sjedinjenih Američkih Država ukinuli ropstvo u Rusiji, a grof Tolstoj na svom imanju i pre Romanovih…

Negde u toj slagalici bilo je normalno da se pojave brojne političke stranke slične provijense, a u tome svemu mladi američki naučnik Teodor Hol, genije za matematiku i fiziku, kao špijun Sovjetskog Saveza doturio je važne naučne podatke da Moskva 1949. postane nuklearna velesila.

Atomska bomba

Teodor Hol je od početka bio angažovan u tajni projekat SAD pod kodnim imenom “Menhetn”. Za taj projekat znalo je svega tridesetak naučnika koji su radili na proizvodnji nuklearne bombe. Teodor Hol je nekoliko godina ranije postao sovjetski agent sa kodnim imenom “Mladić”. On je pred američkim istražnim organima sve priznao, i za divno čudo umro je na slobodi, od kancera bešike, sredinom 60-ih u SAD.

Povezane vestiBISTRA PAMET UVEK NAĐE PUKOTINU: Milivoje Mića Milošević (1930-2020)

Koliko je važnih ljudi u Velikoj Britaniji i SAD radilo za Ruse ostala je velika tajna, nije to otkriveno ni posle pada Berlinskog zida kad je Le Kare britanske i američke špijune šetao Londonom kao oldtajmere.

Međutim, nijedan špijunski prebeg, čak ni rad Rudolfa Abela, naučnika iz Velike Britanije koji je u SAD radio za Ruse, nije za poređenje sa Kimom Filbijem.

Kim Filbi je po svemu sudeći bio važna karika i u životu Džona le Karea. Radili su u isto vreme u MI6, poznavali su se, jer je u jednom trenutku Filbi predložio Le Kareu da dođe u Moskvu da se vide, što je ovaj odbio. Međutim, Le Kare je, kad su se stvari posle Filbijevog bekstva stišale, rekao: ”I sad bih mu dao 48 sati, ćutao bih, jer to je džentlmenski kodeks”.

Ostalo je nejasno da li se to odnosi na Filbija ili na nekog drugog iz velike četvorke koji su pobegli u Moskvu?

Harold Andreas Rasel (pravo ime Kima Filbija) rođen je u okrilju više engleske klase, u Indiji, gde mu je otac bio diplomata. Pohađao je koledž Triniti u Kembridžu, imao je besprekorne manire, razoružavajuće držanje i epsku toleranciju za alkohol, pišu njegovi biografi. Kad su ga pozvali iz ministarstva rata na čelu sa predstavnicima MI6, njegovo ime je prosleđeno u MI5. Stigao je odgovor “nemamo ništa protiv”.

Bio je čist, njegov otac je bio prijatelj sa zamenikom šefa obaveštajne službe. Tako je počela priča o najpoznatijem hladnoratovskom agentu. Čim je ušao u MI6, počeo je da sklapa prijateljstva, da ogovara, pišu njegovi biografi.

Čovek koji je u MI6 kontrolisao knjige o izvorima – inventar ljudi obaveštajne službe – bio je bivši policajac i notorna pijanica. Filbi se naravno sprijateljio sa njim, napijao ga i uskoro je imao pristup arhivi. Brzo se sprijateljio i sa Džejmsom Engltonom, koji je kasnije postao šef kontraobaveštajnog odeljenja CIA. Njih dvojica su jedno vreme službovali u Vašingtonu, napijali se i delili najintimnije tajne.

Filbi je ubrzo u MI6 postao šef antisovjetskog odeljenja i spona između britanskih i američkih špijuna zaduženih za sovjetska pitanja.

Kim Filbi je postao školski primer uspešnog obaveštajca kojem sleduje pozicija šefa MI6. Skoro kompletno ljudstvo u obaveštajnoj britanskoj službi bilo je za to da ih vodi Kim Filbi. Sve je bilo skoro gotovo, ali dvojica njegovih bliskih prijatelja Gaj Burgers i Donald Meklin tih meseci 1961. prebegli su u Moskvu. Tako su propali planovi da se besprekorni agent MI6 postavi na njegovo čelo.

Filbijeva pozicija se poljuljala, njegova odgovornost je za sada bila indirektna, jer su dvojica agenata bili njegovi prijatelji, što još nije podrazumevalo da im je on bio šef za “rusku priču”. Za svaki slučaj, Kim Filbi je poslat u Bejrut da bude dopisnik “Obzervera”. Radio je tamo u miru, sve do trenutka kad je MI6 pokrenuo istragu posle prebega Anatolija Golicina, agenta NKVD, koji je krajem 1962. pokucao na vrata američke ambasade u Helsinkiju i zatražio politički azil.

Golicin je zapadnim službama ispričao da postoji krug od pet ljudi u MI6 koji rade za Sovjete: Burgs i Meklin su 1 i 2. Istoričar Entoni Blant je broj 3, broj 4 je zvučao kao Filbi! A ko je bio peti čovek, to je ostala tajna do danas.

Povezane vestiINTERVJU MAJA HERMAN SEKULIĆ: Ambasador srpske kulture

U Bejrut je poslat Nikolas Eliot, Filbijev prijatelj. Razgovarali su uz čaj, o čemu, nikad nije objavljeno. Nekoliko dana kasnije u Bejrutu ispred jednog restorana zaustavio se automobil sa diplomatskim tablicama. U njega seda Kim Filbi. Dva dana kasnije najpoznatiji agent Hladnog rata obreo se u Odesi.

Ispostavilo se da je radio za Sovjete kad je napuštao Kembridž, hranio je neprestano Moskvu važnim informacijama. Tokom rata slao je Sovjetima poruke koje su imali Britanci kad su razbili čuvenu nemačku mašinu za šifrovanje, kažu da je tako čak preusmerio tok čuvene Kurske bitke.

Rasulo

Posle prebega čuvene četvorke, a posebno Kima Filbija, u MI6 i MI5 nastalo je rasulo. Službama je vladalo podozrenje, nepoverenje, sumnjičavost, svi su sve špijunirali. Bio je to strašan udarac od kojeg se Britanci dugo nisu oporavili.

Da li zbog straha ili stida, britanska služba je tek nakon pola veka objavila dokumentaciju o velikoj četvorki na 400 strana.

U tim okolnostima i u toj atmosferi pisao je Le Kare. U njegovoj literaturi ima mnogo čega opskurnog i opasnog. U tome dominira roman “Rat u ogledalu” gde jedan od pozvanih ljudi MI6 uzima jednog “spavača”, čovek je bio po zanimanju automehaničar. Oženjen, otac dvoje dece. “Spavač” posle kratke obuke odlazi u Istočnu Nemačku, bez jasne potrebe i cilja. Šalje šifrovane poruke po dogovoru, potom se javlja sve češće, i jasno je da će biti provaljen. Njegov šef ni trenutak nema dilemu da ga vrati. Supruga je ostala udovica a deca siročad.

U Le Kareovim romanima dominira svest da je špijunaža težak, mukotrpan i nedovoljno nagrađen posao, on o tome piše bez dlake na jeziku. To se nije nikad dopadalo ljudima iz MI6, jednom prilikom otvoreno ga je kritikovao i šef službe. Le Kare je odgovorio: ”Ovo je sasvim dobra reklama za moju knjigu”.

Osim te autentičnosti, najveća vrednost Le Karea je njegov spisateljski stil, inventivnost, duhovitost i jasna razlika između svetova –  špijunskog i ovog koji živi normalan svet. Na kraju, sasvim je razumljivo što je u hladnoratovskom špijunskom obračunu kontračinjenicama navijao za Engleze.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar