Scena
22.12.2024. 07:05
Scena
15.03.2025. 07:05
M. Paunović
Svedok bola jednog naroda
Gledali smo film "I’m Still Here“ i jasno nam je zašto je osvojio srca publike
Prethodnih nekoliko godina, primetan je značajniji proboj internacionalnog filma na svetsko tržište, kojim je nekada dominirao isključivo Holivud.
Sve veći doprinos striming platformi, pristupačnost informacija, pad kvaliteta glavne fabrike filma u svetu i neupitan kvalitet filmskog stvaralaštva širom planete – faktori su koji su pomogli u probijanju manjih produkcija internacionalnog filma na mejnstrim tržište.
Danas, na vodećim svetskim dodelama nagrada glavnu pažnju upravo privlače evropski, azijski i južnoamerički hitovi. I posle nekoliko godina, šok i pažnja koju je izazvao južnokorejski film "Parazit“ još nije nadmašena, a naslov je svrstan u najznačajnija ostvarenja dvadeset prvog veka.
Neke neameričke naslove svet je primetio tek nakon, po pravilu loše, američke obrade, kao što je to bio slučaj sa fantastičnim argentinskim ostvarenjem "El secreto de sus ohos“ iz 2009. godine. Ovoga puta, Južna Amerika je s pravom privukla svu pažnju javnosti i zasijala fantastičnim ostvarenjem iz Brazila – "I’m Still Here“.
Film "I’m Still Here“, u režiji Valtera Salesa, predstavlja jedno od najupečatljivijih filmskih ostvarenja 2024. godine. Ova emotivna i potresna drama istražuje efekte vojne diktature u Brazilu tokom 1970-ih godina kroz priču jedne porodice koja pokušava da pronađe utehu i pravdu, na ramenima majke, koja je glavni junak i motor kompletne radnje.
Film je baziran na autobiografskim elementima iz memoara Marsela Rubensa Paive, jednog člana porodice. Pored intimne priče, ovo ostvarenje osvetljava mračan period istorije Brazila, u kojem je sličnu sudbinu jedne porodice delilo kompletno društvo. Radnja filma prati porodicu Paiva, čiji se život drastično menja nakon što oca, Rubensa Paivu, hapsi vojna vlast pod misterioznim okolnostima. Rubens, koga tumači Selton Melo, bio je arhitekta i bivši kongresmen.
Međutim, u filmu, suptilnim i toplim pristupom u narativu, publici je stavljeno do znanja da nije bitna njegova titula i zvanje, on je pre svega otac i muž posvećen svojoj porodici. Njegova supruga, Eunisi (Fernanda Tores), nalazi se u nemogućoj situaciji: pokušava da zaštiti svoju decu i održi porodicu na okupu dok se suočava sa brutalnom stvarnošću vojnog režima.
Period vojne diktature u Brazilu trajao je od 1964. do 1985. godine i predstavljao je jedno od najturbulentnijih poglavlja u istoriji ove zemlje. Ovaj režim započeo je vojnim pučem 31. marta 1964. godine, kojim je svrgnut predsednik Žoao Gular, a vlast je preuzela vojska uz podršku konzervativnih društvenih slojeva i stranih saveznika, uključujući Sjedinjene Američke Države.
Tokom ovog perioda, Brazil je bio pod autoritarnom vlašću, gde su generali imenovani za predsednike. Režim je bio obeležen represijom, cenzurom i kršenjem ljudskih prava. Otpor vojsci dolazio je iz različitih slojeva društva, uključujući umetnike, intelektualce i političke aktiviste.
Baš kao što je to slučaj sa glavnim likom iz filma. Ovaj period je takođe inspirisao brojne kulturne radove koji su osvetljavali tamnu stranu diktature i borbu za demokratiju. Vojna diktatura završena je postepenom tranzicijom ka demokratiji, koja je formalno okončana 1985. godine. Ovaj period ostavio je duboke posledice na brazilsko društvo i politiku i pre svega bol koji je u filmu "I’m Still Here“ surovo skiciran.
Scena
05.03.2025. 14:35
NOVE HIT SERIJE: Zbog čega su "American Primeval" i "The Pitt" tako popularne
Scena
20.11.2024. 19:15
GLEDALI SMO film kojim Lantimos testira LOJALNOST SVOJE PUBLIKE
Društveno-politička atmosfera iz Brazila sedamdesetih godina prošlog veka u početku filma smeštena je u drugi plan. Ona se tek suptilno može osetiti, probijajući toplinu razigrane sedmočlane porodice Paiva. Intimnost kojom reditelj skicira svakodnevni život srećne porodice, makar na početku, sa jedva primetnom konstantnom tenzijom, uvlači gledaoca u priču pa tako on postaje svedok porodičnog dnevnika jedne obične brazilske porodice. Nakon pola sata smenjivanja nasmejanih lica sa obala Rio de Žaneira, intimna porodična drama postaje politički triler u kome pratimo nadljudske napore jedne supruge i majke u potrazi za uhapšenim mužem i ocem, kome se gubi trag u zatvorima brazilske vojske.
Iako je radnja znatno promenjena u svojoj strukturi, ona do kraja filma ostaje u istom ritmu, spora, ali nikako dosadna. Maestralna Fernanda Tores u ulozi Eunisi temeljno i emotivno istražuje višedecenijsku borbu za istinu i pravdu, uprkos vakuumu brazilskog vojnog režima. Ona je zapravo simbol bola jednog kompletnog društva i razlog je zašto je film "I’m Still Here“ dopreo do srca publike i kritičara širom sveta.
Pored fantastične glume, film upotpunjuje estetika, koja odaje utisak kao da sve vreme svedočite privatnim snimcima iz albuma porodice, čime je dodatno istaknuta istorijska pozadina priče.
Lišen velikih rediteljskih poteza i efekata, estetikom kućne kamere film "I’m Still Here“ gledaocu nudi isključivo sirovu emociju i istinu o borbi jedne žene za pravdu, uprkos sopstvenom bolu, kako kolektivni bol jednog društva nikad ne bi bio zaboravljen.
Komentari
