Scena
18.02.2022. 08:05
Scena
22.05.2022. 09:10
Dragana Todorović
Intervju Marko Nikolić
Film "Znaci života“: Kako je Srbija bila uzor za Google
Veliki je uspeh za film da se nađe u zvaničnoj selekciji Festivala u Kanu. Još je veći uspeh kada film u istom tom Kanu bude proglašen najboljim. Upravo to se dogodilo jednom srpskom filmu – "Znacima života“.
Reč je o dokumentarnom filmu od 34 minuta, koji je na festivalu "Cannes Shorts“ proglašen najboljim, a koji govori o odavno napuštenim hotelima u Srbiji, kroz koje nas vrlo emotivno vode bivši zaposleni.
Otkud ideja da se baš o napuštenim hotelima napravi film, pitali smo reditelja i montažera Marka Nikolića, koji je film "Znaci života“ snimio zajedno sa Obradom Kokotovićem, direktorom fotografije, Janjom Lončar, kompozitorkom, Milošem Drobnjakovićem, dizajnerom zvuka, i Nebojšom Miljkovićem, producentom.
"Ideja je usko povezana sa mojim detinjstvom – ostalo mi je pregršt lepih uspomena sa raspusta i godišnjih odmora provedenih širom Srbije, ali i Hrvatskog primorja, u različitim hotelima. Zapitao sam se – ko danas u tim objektima stvara svoje uspomene? Nažalost, shvatio sam da ti hoteli više ne postoje. Shvatio sam, takođe, da je to moja lična priča koja je dovoljno jaka da bi bila ispričana, a producent Nebojša Miljković se složio“, priča Marko Nikolić za "Ekspres“.
Kako ste se spremali za snimanje, da li ste napuštene hotele tražili samo u Srbiji ili u celoj bivšoj Jugoslaviji?
"Na konkursu Filmskog centra Srbije dobili smo novčana sredstva koja nisu bila dovoljna da bi pokrila troškove dužih putovanja, a hteli smo dobro da se pripremimo. Zato smo suzili priču na prostor Srbije, mada smo ipak prešli mnogo kilometara. Pripremali smo se godinu dana, obilazili smo hotele, skupljali informacije, tražili ljude koji su u njima bili zaposleni ili su na neki drugi način bili u vezi sa tim objektima, jer nam je to bilo najbitnije.
Film nije film ako nema emociju i zato smo tražili osobe koje imaju različite emocije prema tim napuštenim hotelima. Nije uvek bilo lako naći ih. Neki objekti su napušteni toliko davno da više nema živih ljudi koji su u njima radili.“
Koliko napuštenih hotela u Srbiji ste pronašli?
"Film donosi priče o tri hotela, a na kraju je prikazan i deo hotela koje smo obišli, ali iz različitih razloga nismo mogli da snimamo u njima. A što se tiče broja – ima više desetina napuštenih hotela, i to širom Srbije. Nemam tačnu statistiku, ali me je broj veoma iznenadio. Od nekih su ostali samo zidovi, neki, međutim, sutra mogu da počnu da rade. U pojedinim hotelima nam je bilo zabranjeno snimanje. Na primer, ’Staro zdanje’ u Aranđelovcu – hotel kojem je jedno krilo izgorelo.
Opština nam je prvo rekla da će biti u redu da snimamo, a potom da nemamo dozvolu iz razloga što smatraju da to ne bi dobro uticalo na turističku ponudu tog kraja, kao i da jedna holivudska produkcija baš u to vreme treba takođe da snima. Isto tako nam je i Agencija za akreditaciju stečajnih upravnika zabranila da snimamo u hotelu ’Termal’ u Mataruškoj Banji. Taj hotel bi sutra mogao opet da radi.“
Scena
16.05.2022. 07:53
Ko je sve u trci za Zlatnu palmu u Kanu
Da li očekujete da, osim emocija publike, Vaš film možda pokrene i neka ozbiljna pitanja i preraste u društveno angažovani film?
"To je super pitanje jer je reč o filmu koji je uveliko društveno angažovan, ali ne na prvi pogled. On prikazuje napuštene hotele, ali i napušteno društvo o kojima se niko ne brine. Emocije ljudi koji pričaju o tim hotelima su, zapravo, emocije o jednom prošlom vremenu koje uopšte nije bilo bajno i savršeno. Čak na početku filma imamo čoveka koji priča jednu jezivu priču, ali je to društvo ipak bilo bolje jer je više brinulo o svojim ljudima.
Danas se razne velike firme, poput ’Gugla’ na primer, hvale kako imaju odmarališta za svoje zaposlene, a mi smo to imali još pre 40 godina! Zaposleni su odlazili na odmor, rehabilitaciju… da bi im radni vek bio duži. Danas se to više ne radi, a naš film govori upravo o tome.“
Da li ste, možda, u filmu prećutali nešto što ste saznali tokom snimanja?
"U film nije ušla priča o jednom hotelu koji niko ne voli. Svi hoteli, bukvalno svi za koje smo pronašli adekvatne sagovornike, ostavili su na ljude koji su tu radili neke lepe, pozitivne emocije. Nekome je to bilo prvo radno mesto, neko se u hotelu prvi put poljubio... Međutim, u jednom hotelu takvih ljudi i takvih lepih emocija nema. Hotel se nalazi kod Pirota, a i njega čak možete da vidite na samom kraju filma. Nismo mi, zapravo, ništa sakrili. Sve se vidi. Pokazali smo ljude i njihove emocije onakve kakve su.
Neki su čak i plakali jer su očajni što neki hoteli više ne rade, i veoma mi je žao što neke suze nismo snimili jer kamera u tim trenucima nije bila tu. Znate šta smo prećutali? Imena ljudi koji su upropastili neke od tih hotela. Ali, to nije tema ovog filma.“
Ko su ti ljudi?
"To su mali ljudi, sitne duše, to su oni koji su nam svima na ovim prostorima upropastili živote. Neobrazovani, neadekvatni za ključne pozicije koje su zauzimali u tim hotelima. Pogrešni ljudi na pogrešnim mestima.“
U najavi za film piše: "U nekada punim salama hotela još uvek se kriju snažni znaci života.“ Koji su to znaci?
"Ako govorimo samo o materijalnim stvarima, onda je to sledeće: urezana imena na coklama, ali ne sada, nego pre 50 godina, ili komad escajga koji smo pronašli, ali i zastava SFRJ – nedirnuta, samo izbledela. Oni drugi znaci života, pravi rekao bih, nematerijalni, kriju se u ljudima koji se sećaju kako im je bilo dok je hotel radio, ljudi koji su emotivno vezani za njih. Dokle god postoji emocija, postoji i život. Život nije samo biologija, život je nešto mnogo više.“
Film je proglašen najboljim u Kanu, ali i na nekim drugim festivalima, a na upravo završenom „Beldoksu“ premijerno je prikazan u Srbiji.
"Film je pobedio na festivalu ’Cannes Shorts’, ali ne samo tamo. Pobednik je na još šest festivala, a prikazan je na oko 15 ili 20, za sada. Nagrade su ogromna stvar, ali se film ipak ne pravi zbog toga, već isključivo zato što se voli. I to nije fraza. Takođe, filmovi se ne prave ni zbog novca. Mnogi žive od toga, ja takođe, ali to nije osnovna motivacija. Nagrade su priznanja da je to što smo uradili dobro. Kada, na primer, žiri Dokumentarnog festivala u San Francisku kaže da je od 600 pristiglih filmova ’Znaci života’ jedan od onih koji zaslužuje da bude prikazan u programu festivala, onda više ništa o vrednosti tog filma ne treba dodati.“
Kako je "Beldoks“ pozicioniran na svetskoj mapi festivala dokumentarnog filma?
"Moram da se ogradim – ja to ne znam, ali ono što vidim jeste da se mnogi filmovi koji su prikazani na festivalu u Berlinu sada prikazuju i ovde. Takođe, kada vidite kolika je posećenost festivala... sve su to jasni pokazatelji da je reč o važnoj manifestaciji. ’Beldoks’ je i pokazatelj obrazovanosti i informisanosti naše publike koja zna da prepozna kvalitet i dobre autore, a u glavnom programu je priličan ’krem’ produkcije svetskog dokumentarnog filma.“
Scena
19.05.2022. 07:56
Proglašenjem najboljeg dokumentarca zatvoren 15. Beldocs
Kakva je budućnost dokumentarnog filma u 21. veku, u eri "Netfliks“ serija i holivudskih blokbastera?
"Slavoj Žižek je još pre dvadesetak godina, mislim u svom filmu ’The Pervert’s Guide to Ideology’ rekao: ’Ako tražite realnost koja je realnija od same realnosti, gledajte filmsku fikciju.’ Ali, više se to ne odnosi samo na filmsku fikciju. Dokumentarni filmovi se po svom izrazu veoma približavaju igranim filmovima, oni napreduju zato što autori uspevaju da teme koje obrađuju više približe publici, da kod njih izazovu različite emocije i zato postaju sve popularniji.
Takođe, popularnosti dokumentarnih filmova doprinosi i hiperprodukcija stvari koje su praznoglave i kojih ima puno u bioskopima, a ljudima je dosta toga. Svi žanrovi se sada podjednako bore za svoje mesto i svoju publiku.“
Kako se Vaša borba nastavlja posle filma "Znaci života“?
"Nadam se da će sledeći film biti o napuštenoj fabrici ’Viskoza’ u Loznici koja je ’majka’ celom gradu. Ona je imala genijalan emancipatorski uticaj na ceo kraj, ali i finansijski. S druge strane, ta ’majka’ je i ubijala svoju decu tako što je zagađivala grad, ali svi je i dalje vole, čak i ruševine fabrike koje su ostale. Istraživanje uveliko radimo, a taj talas emocija koji vas obuzme dok vam ljudi pričaju o fabrici koje više nema... neverovatno je!“
Komentari
