Scena
18.02.2022. 08:05
Dragana Todorović

Intervju

Igor Stanković - naš čovek u Kanu

Igor Stanković
Izvor: MCF / Promo

Ne samo ljubitelje filma, već i sve one koji znaju koliko su umetnost i kultura važni za svako društvo, a naročito za malu zemlju kakva je naša, veoma je obradovala vest da će Srbija imati svog predstavnika u žiriju na Festivalu u Kanu ove godine. 

Kako je do toga došlo, pitali smo Igora Stankovića, direktora beogradske "Kombank dvorane“ i "Megakom filma“, koji će upravo biti član žirija koji će dodeliti nagradu "Europa Cinemas Label“ na filmskom festivalu koji će u Kanu biti održan od 18. do 27. maja.

"S obzirom na to da članstvo u žiriju nije rezervisano samo za glumce, scenariste, reditelje… već su tu vrlo često pozvani i producenti, kao i oni koji odlučuju o filmu ’decision maker’-i, poziv da budem u tom žiriju, kao filmski profesionalac, kako skromno sebe mogu nazvati, me ne iznenađuje.

Verujem da je to zasluga za pregalaštvo u filmskoj distribuciji i organizaciji festivala, koji su posvećeni evropskom filmu. Biću član žirija koji se odnosi na program ’15 dana autora’, a koji se održava 44. put, iako se Kanski festival održava već 75 godina. U okviru tog programa bira se najbolji autorski film koji će dobiti oznaku ’Europa Cinemas Label’ i samim tim privilegiju u kasnijoj bioskopskoj distribuciji širom Evrope. A to se odnosi na više od 1200 bioskopa u 44 zemlje. Upravo u tome je odgovornost žirija da odabere zaista najbolji film kako gledaoci sutra ne bi bili razočarani našim izborom“, priča Stanković za "Ekspres“.

Osim odgovornosti, koje su Vaše konkretne obaveze u vezi sa tim?

"U Kan idem već decenijama gde, kao i svi ostali filmski profesionalci, u prvih sedam dana završim sve zbog čega sam došao, a to je kanski market. Sada, međutim, ostaću od početka do kraja, gledaću filmove, prisustvovaću i ceremoniji proglašenja pobednika. Već je predviđeno kada se koji film gleda, određeni su i termini sastanaka – prvi je 18. maja kada će se svi članovi žirija međusobno upoznati, a poslednji sastanak ćemo imati 27. maja kada ćemo doneti odluku u vezi sa najboljim filmom programa ’15 dana autora’, filmom koji će poneti prestižnu oznaku – najbolji film Evrope.“

Da li već znate ko će Vam biti kolege? 

"Da, znam, ali među njima nema imena koja su poznata široj javnosti, već samo filmskim krugovima. Uostalom, nama često nisu poznata ni sva imena glavnog kanskog žirija, već znamo tek nekoliko njih koji su svetske zvezde.“

Znamo da su pojedini svetski filmski festivali veoma važni za dalji život filmova koji na njima osvoje nagrade jer ih lansiraju među određenu publiku. Da li to važi i za naše domaće festivale? Da li filmovi koji tu budu nagrađeni ostvare potom i bolju gledanost? 

"Apsolutno. Poneti nagradu za najbolji film na Festivalu autorskog filma u Beogradu ili "Beogradskog pobednika“ sa FEST-a, kao i nagrade na ostalim domaćim festivalima, mnogo znači za dalji život filma i utiče na želju publike da ga pogleda. Ne znam da vam kažem koliko je to u procentima, ali sigurno u velikoj meri olakšava predstavljanje tog ostvarenja u našim bioskopima.“

Zašto je Palić poseban

Dnevnik jednog festivala

Filmski festival Palić

Dnevnik jednog festivala

19.07.2021. 18:10

Zašto je Palić poseban

Vi ste idejni tvorac "Dunav film festa“ koji se tradicionalno održava tokom letnjih meseci u Smederevskoj tvrđavi. Možda ovog hladnog februarskog dana avgust deluje daleko, ali oni koji su u organizaciji tog festivala verovatno uveliko rade na pripremama? 

"’Dunav film fest’ je jedan izuzetan koncept, a Srbija je poslednja od svih iz dunavskog sliva koja je napravila festival filmova koji dolaze iz zemalja kroz koje protiče Dunav. Tako da, s jedne strane, biti idejni tvorac nečega zvuči impresivno, ali s druge – to je bilo toliko jednostavno. Kod nas postoji Asocijacija filmskih festivala Srbije, ali ne i portal koji obrađuje festivalske vesti i teme.

Takođe, ne postoji ni portal za edukaciju dece u vezi sa filmom, a to su sada ideje na kojima bi trebalo da se radi, prvi koraci Asocijacije. Portal na kojem će sedam najznačajnijih festivala Srbije – od Palićkog, preko Festivala direktora fotografije u Novom Sadu, Autorskog filma u Beogradu, do Filmskih susreta u Nišu, Filmskih scenarija u Vrnjačkoj Banji, festivala u Kragujevcu i Leskovcu – biti predstavljeno i adekvatno ispraćeno.“

Festival autorskog filma je za nama, od poslednje projekcije nije prošlo mnogo vremena. Da li ste zadovoljni prikazanim, sada kada su se emocije i utisci slegli? 

"Dobro je da se sleglo, a pauze nema – uveliko radimo na sledećem izdanju, a u vezi sa tim imamo i jednu lepu vest. Festival je, naime, podržan od evropskih fondova za autorske filmove, što znači da će naredno izdanje biti vrlo uspešno. Svoje prisustvo na Festivalu u Berlinu, koji se održava od 10. do 20. februara, svakako ću iskoristiti da sretnem i pitam, pozovem, zamolim… uradim sve što je neophodno da Festival autorskog filma bude što bolji.

Srbija nije zemlja koja ima veći festivalski značaj da bi nam dolazila velika filmska autorska imena, i to moramo sebi da priznamo. Verujem da kada priznaš nedostatke lakše možeš potom da ih prebrodiš.“

Šta je potrebno da bismo prebrodili nedostatke u ovom slučaju?

"Na prvom mestu je entuzijazam, ali kada on posustaje onda mora da ga nadomesti budžet.“

"Kids film fest“ 2022. godine postaje punoletan. Šta sada očekuje najmlađe ljubitelje filma? 

"U trećoj nedelji oktobra 2022. godine ’Kids film fest’ puni 18. godina, a tada će i moja ćerka Mina takođe proslaviti 18. rođendan. I to je divno kada vidite da ona i neka druga deca rastu zajedno sa jednim filmskim festivalom. Dečjih filmova u bioskopima ima dovoljno, ali porodičnih nema. Upućeni smo na holivudski film koji donosi animirane i, uglavnom, sinhronizovane filmove. Zato nas raduje vest da će ’Leto kada sam naučila da letim’ Raše Andrića, biti u bioskopima.“

Kada nam je korona tek zakucala na vrata, Vi ste rekli da ne brinete i da će bioskopi preživeti pandemiju, a da će im se publika vratiti u još većem broju. Upravo to se i dogodilo, a potvrđuje gledanost filmova "Toma“ i "Nečista krv“. Šta dalje predviđate u vezi sa budućnošću domaćeg filma, ali i filma uopšte? 

"Interesantno je da veliki broj zemalja u Evropi i dalje ima problem sa padom broja publike koja odlazi u bioskope da bi gledala domaće filmove. Krive su platforme. Nemačka, Austrija, Španija su zemlje koje beleže najveći pad gledanosti domaćih filmova. Mi nemamo taj problem.

Ono što predviđam za bioskope ubuduće je da će ostati mesto izlaska i lepog provoda, novih zaljubljivanja, ali će bioskop biti i malo drugačiji. Platforme će u velikoj meri zauzeti mesto u našim životima i odlazak u bioskop će zbog toga biti više prilika da se družimo, da se socijalizujemo. Zbog platformi će i drugi vidovi umetnosti biti ugroženi, čak više nego film i bioskop. Takođe, predviđam i još veću popularnost festivala, još veću potražnju za ulaznicama za filmske premijere.“

I na kraju – ko će dobiti Oskara

"Veliki favorit je film ’Drive My Car’, ali ja mislim da ipak neće dobiti Oskara ni za najbolji film niti za režiju, već da će najbolji film biti onaj koji je režirala žena, a to znači – Džejn Kempion.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Film kao nekrolog jednoj eri novinarstva
Novinarstvo, pisanje

"The French Dispatch“

11.02.2022. 06:05

Film kao nekrolog jednoj eri novinarstva

Prošlo je vreme kada smo u toku iste godine u bioskopima mogli da gledamo filmove kao što su "Fight Club“, "Matrix“, "The Green Mile“, "American Beauty“, "Star Wars: Episode 1“, "Magnolia“, "Tarzan“, "The Talented Mr. Ripley“… kao na primer 1999. godine kada su svi navedeni filmovi ugledali svetlost dana.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
18.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve