Rani jadi Dostojevskog

Zar se mogu ova dva značajna a različita teksta predstaviti u istoj preporuci? Zar to nije svetogrđe? A onda sam pomislila, treba ispoštovati izdavača, njegovu zamisao da prve radove velikog pisca sakupi na jedno mesto, podari nam njegov rano ispoljeni talenat, dubinu svojih osećanja i doživljaja, pre nego što je osuđen na smrtnu kaznu, pomilovan, poslat u Sibir na robiju i tamo se oženio prvi put. Ukratko, pre nego što se njemu dogodio stvarni, napeti, opori život, lišen svake romantike i sentimenta.

U noveli "Bele noći“ on piše o snohvatici ljubavi, priviđenju tokom četiri bele majske noći u Petrogradu, o dugim šetnjama napuštenim gradom koji se kao Rim u avgustu seli na svoju fijestu. Tako, na prvi znak proleća severna prestonica se prazni i svi koji mogu odlaze u banje. Ali, momak bez ijednog poznanstva i minimalne ušteđevine nema gde da ode.

Odavno je rečeno da je Dostojevski svoju pravu ljubav doživeo prvom ženidbom oko trideset i pete godine života, dok pravu sreću pronalazi u drugom braku, dosta kasnije.

Ipak, usamljeni mladić, na pragu života, koji nema prijatelja i rodbine niti simpatija, nailazi na krhku devojku Nastjenku, kako u potaji plače na ulici jer njenog verenika nema u vreme kad je obećao da će se vratiti. Ona se poverava nepoznatom mladiću i oni započinju neobično druženje, intenzivno, predano i strasno. Dostojevski, koji u tom trenutku piše o sopstvenom ljubavnom iskustvu, koje je nepostojeće jer on je prolaznik koji nabasa na očajnu devojku, a nema potrebne prihode, poznanstva i status kako bi eventualnoj izabranici mogao da pruži sigurnu budućnost i stabilnu svakodnevicu daleko od očaja. Ima samo nabujale sentimente, što autor u podnaslovu definiše kao sentimentalni roman.

Svako ko počne da plovi ovim štivom seća se sopstvene mladosti, čak i ona odrvenela srca koja su mislila da im je ljubav posve iščilela. I ta svoja prva, neartikulisana, ali silna osećanja doživljava kao u grčkoj misteriji, iniciran, ponovo rođen, volšebno podmlađen i oživeo.

Sami ćete saznati kako će se razrešiti ova situacija u kojoj momak daje tananoj izneverenoj devojci svoje srce na dlanu, a čime ona njemu uzvraća, ovde će ostati tajna.

"Jadni ljudi“ je prvi roman ovog gorostasa, epistola između Makara Djevuškina, pedesetogodišnjeg činovnika, i njegove mlade štićenice Varvare Dobrosjolove, koji žive u krajnjoj bedi svakodnevno izloženi poniženju i nemaštini. Prepiska između ovog para srodnih duša, koji su potpora jedna drugoj, pokazuje nam oholost gazdarica, lukavstvo i bezobrazluk slugu, odsustvo empatije poznanika koji čoveka cene po odelu i spoljašnjosti, a ne dobroti srca. Glad, besparica, nered, očaj, bolest, smrt, poniženje, uvreda, dominiraju. Kako se predano, požrtvovano, brinu jedno o drugom, kao lavice, medvedice, slonice, orke o svojim mladuncima, uprkos sopstvenom propadanju, uprkos razlici u godinama i odnosu koji je prijateljski, zaštitnički, ali ne ljubavni. Njihova borba i uzajamna podrška sastoji se od veštine preživljavanja, zato prvi roman Dostojevskog nazivaju i prvim socijalnim romanom u carskoj Rusiji, koji je napisao dvadesetčetvorogodišnjak, kao obećanje svojim budućim čitaocima.

Dostojevski ne bi bio to što jeste, da nije bilo jednog hladnog jutra...

Jedan od najvećih pisaca

Jedan od najvećih pisaca

Scena 09.02.2026. 05:26

Dostojevski ne bi bio to što jeste, da nije bilo jednog hladnog jutra...