Scena
17.12.2025. 22:55
Scena
18.12.2025. 21:45
Silvana Hadži-Đokić
Roman "Malo života“
Preporuka za čitanje: Oda žrtvi
Hanja Janagihara rođena 1974. američka je spisateljica i urednica.
Njeni roditelji odrasli su na Havajima, iako joj je majka rođena u Seulu. Kao dete često se selila. Hanja je rođena u Los Anđelesu, zatim živela na Havajima, u Njujorku, pa u Baltimoru, pa u Kaliforniji, pa na Havajima, pa u Teksasu, pa na Havajima, pa u Kaliforniji. Sve to pre nego što je napunila 17 godina. Otac joj je bio lekar, nemirnog duha, inicijator promena.
Janagihara je najpoznatija po romanu "Malo života“, koji je postao međunarodni bestseler i bio u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu i američku Nacionalnu književnu nagradu. Živi i radi u Njujorku.
"Malo života“ je konvencionalna priča o četvorici mladića, prijatelja sa fakulteta, koji se zabavljaju, drže zajedno i pokušavaju da se snađu u Njujorku, pre nego što se razvije u nešto mnogo mračnije. U put do istine.
Slikar, arhitekta, glumac i pravnik druže se od studentskih dana pa nadalje, dva crnca i dva belca, predstavljajući četverac čiji je čamac ponekad pretesan, disfunkcionalan, probušen, truo, ali uvek u voznom stanju, uz sitne popravke i balans težine tela.
U središtu romana je Džud, jedan od četvorice prijatelja, čija je prošlost obeležena neizrecivom patnjom koja postepeno izbija na videlo, poput fotografija u mračnoj komori. Njegova sudbina će vas emotivno šokirati, raniti i sablazniti. Gađenje, mučnina, neverica, nekontrolisani plač propratni su efekti iskaza žrtve.
Džej Bi, jedan od četvorice prijatelja, umetnik, govori o slikarstvu i o tome kako ono postaje stvarnije od samog života. Taj proces Janagihara je iskusila pišući ovaj roman od gotovo hiljadu stranica mahnito, bez pauze, neprekidno, sve dok ga nije ispljunula pred nas kao briljantni i sumorni dar, ne dajući nam kao čitaocima oduška i ne ostavljajući nam ništa neizrečeno.
"Malo života“ je Janagiharin drugi roman. Prvi, "Ljudi u drveću“, zasnovan na stvarnoj priči zlostavljača, Danijela Gajdušeka, antropologa, osramoćenog dobitnika Nobelove nagrade. Naredna knjiga "Malo života“ obrće pripovedanje iz perspektive zlostavljača u perspektivu žrtve.
Izrazito je razorno i zapanjujuće koliko vremena treba žrtvi da progovori i kako svoju priču, zbog iskonske sramote i samoprezira, besmislenog osećanja krivice, ne može ispričati odjednom, već rasparčanu, pretvorenu u iverje reči, u srču koja se zabija u telo, ali i oči čitaoca. Janagihara daje čitaocu ne pitajući se koliko on zapravo može da podnese. Da li preteruje? Ne. Budite sigurni da vam ništa neće prećutati.
Izopačenost Džudovog detinjstva počinje kada je ostavljen na vratima manastira kao novorođenče. U crnoj kesi za đubre. Nastavlja se idejom o institucionalizovanom zlostavljanju koje ničijim dečacima nanose ličnosti od poverenja.
Izuzev svetala velegrada, posebno Njujorka i Menhetna, pozornica ovog romana su i moteli širom Amerike, mali životi u zamračenim sobama. Posebno priče koje nikada ne čujemo, o životima koji su na marginama ili van mreže.
Nasilje, fizičko i verbalno, seksualno zlostavljanje, napuštanje dece, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, batine, krckanje kostiju i pucanje kože, žileti i skalpeli, podvođenje, pedofilija, samopovređivanje, venerične bolesti, suicidi, saobraćajne nesreće i nasuprot tome melem prijateljstva. Knjiga u kojoj odrasli nemaju klasične bračne zajednice. "Malo života“ je omaž drugačijoj vrsti odraslog doba, onoj koja se ne slavi često u fikciji, ali koja je ipak odraslo doba.
Scena
17.12.2025. 13:10
Roman koji je proglašen knjigom decenije u Norveškoj, konačno na srpskom
Komentari
