INTERVJU KATARINA ZARIĆ: Na Trgu zaborava

Tiha, nenametljiva, okrenuta svetu koji je u njoj, začudila se kad sam je poznao. Kako sam se setio Katarine Zarić? Setio sam se zapravo njenih slika, crteža i grafika odavno. Iako je dobila mnoge nagrade, imala stotine izložbi, nije je bilo mnogo u javnosti, ali su zato njena dela u kolekcijama elitnih srpskih i evropskih kolekcionara. Njen svet izmeštenih perspektiva ima u sebi nečeg volšebnog, tajanstvenog, pradavnog. Izmeštena perspektiva dodaje začudnost, tajanstvenost. Ona je monahinja svoje umetnosti. Njeni konji i vitezovi donose srednjovekovnu tišinu napuštenih zamkova. Njene mačke su pradrevna egipatska božanstva.

Jedna od okosnica Vašeg umetničkog izraza je specifična upotreba linearne perspektive?

"Fenomenom prostora i njegovim dvodimenzionalnim predstavljanjem opčinjena sam još od detinjstva. Veoma rano me je otac, izvrstan matematičar, upoznao sa konstrukcijom linearne perspektive i njenom upotrebom. Novostečena znanja sam počela da primenjujem smeštajući fragmente sveta koji me je okruživao u poseban, na prvi pogled vrlo realističan sistem. Takav način rada pratio me je sve do upisa na Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu kada sam počela da opažam nedostatke i krutost tog sistema. Mnogo sam eksperimentisala sa fotografijom, što mi je otvorilo nove vidike u spoznaji prostora kao višeslojnog fenomena. Euklidovska stvarnost koja je dugo postojala kao jedina u mojoj umetničkoj interpretaciji iznenada je počela da se menja i pokazuje mnoga lica. Atmosfera na fakultetu bila je povoljna za sticanje novih uvida u dela umetnika iz davnina koja su mi pomogla da razumem na koje sve načine prostor može da se predstavi a da ne ugrozi likovne sadržaje koji ga naseljavaju."

Dela iz istorije umetnosti su u živoj interakciji sa Vašim umetničkim radom?

"Mislim da je put zapravo bio potpuno drugačiji. Dete sam dvoje naučnika i prva saznanja o svetu sam stekla kroz prirodne nauke. U našem domu, pored obilja stručne literature koju su koristili roditelji, postojala je samo jedna mala crvena knjiga ’Apolo’, ilustrovana istorija umetnosti. Tu knjigu sam, naravno, najviše volela. Međutim, kada sam crtala a kasnije i slikala, zaboravljala sam sve što sam u toj knjizi videla. Moj umetnički svet oduvek je bio toliko dominantan da je nadjačavao sve utiske koji su dolazili sa strane.

Ovaj mehanizam usvojen u ranom detinjstvu prati me kroz ceo profesionalni život. Bilo je tu komičnih situacija kada sam još kao malo dete zapanjeno otkrila da postoji još neko ko voli da predstavlja svet kao ja, gledajući emisiju o renesansi. Naravno, kao i svi umetnici, sa najvećom pažnjom pratim dela drugih autora i rado se vraćam umetnosti starih civilizacija. Najdraži su mi rani Egipat i Mesopotamija, slikarstvo poznog Rimskog carstva, renesansa i barok. Od umetnosti istoka moju punu pažnju privukla je persijska minijatura.

Povezane vesti - INTERVJU SNEŽANA VUKIĆEVIĆ: Poezija na “pjenu od mora”

Svi ovi sadržaji naknadno su došli u moj život i omogućili mi da vrlo mnogo naučim. Međutim, moja umetnost je autonomni likovni sistem koji je, imam utisak, došao sa mnom na ovaj svet, već potpuno formiran. Moja životna misija i potpuna opsesija je njegovo otkrivanje koje neprekidno traje."

O motivima koji se pojavljuju, devojka, anđeo, konjanici, gepardi…

"Prostor koji formiram, virtuelno-vizuelno polje predstavlja večnu pozornicu na kojoj se odigrava nemušta i bezvremena predstava diskretnih stilizovanih pokreta, redukovane palete, svedenih i simbolizovanih formi. Likovi koji su nastanili tu pozornicu pojavili su se spontano kao eho vizuelnih pojava realnosti koja me okružuje. Bez pretenzija da kopiram stvarnost, lica, tela, pokrete, preuzimam isključivo njihovu esenciju i prevodim u svoj autonomni likovni sistem koji harmonizuje i povezuje.

Likovi koji se opažaju kao devojke ili anđeli zapravo su bespolna bića pojednostavljenih formi namerno kreirani da na pravi način oblikuju i prelome svetlost i usmere senke. U opštoj arhitektonici kompozicije njihova je uloga presudna, da formiraju ritmove, dinamizuju ili smiruju vizuelno polje. Napete su linije sila koje se prostiru unutar pozornice, i ovi likovi, stojeće ljudske figure, moje su najjače oruđe u njihovoj kontroli i oblikovanju.

Konjanici za razliku od stojećih figura nose drugačiju energiju. Oni su kompaktni sadržaji, spoj dve forme, čoveka i životinje. Tačnije, mali zaokruženi svet koji je ubačen u pozornicu. Često ih multiplikujem, suprotstavljam i ritmovanjem harmonizujem. Životinje takođe imaju važno mesto u mom likovnom izrazu. Pružaju savršenu priliku za spoj struktura, svetlosti i tame."

Izvanredna realizacija, minuciozni zlatarski perfekcionizam u izvođenju, plemenitost materije, veština renesansnih majstora, prefinjenost, kontemplativnost, tajanstvenost. Tako su Vaše kolege ocenile ono što radite.

"Oduvek sam želela da posedujem moć da svoju umetnost vidim svežim očima, kao neko ko je vidi prvi put. To nažalost nije moguće, tako da moram da se oslonim na informacije koje mi dolaze od drugih ljudi. Otkad znam za sebe, bavim se vizuelnom interpretacijom tog izuzetnog sveta što se rodio sa mnom na manje-više isti način. Naravno, sposobnosti su mi rasle, ali su principi ostali isti. Moja umetnost traži preciznost i perfekciju izrade, bilo da je u pitanju grafika, slika ili crtež. Često pominjem da verujem u majstorstvo i to je integralni deo mog umetničkog izraza. Moj svet ne bi bio isti da je oslikan na drugačiji način. Na svojim delima radim dugo i bez kompromisa, često sam prinuđena da sama pravim alate za njihovu realizaciju jer to što mi je potrebno više ne postoji.

Povezane vesti - Roman Versaj

Jako je važno napomenuti da dijalog sa materijalom donosi mnogo novih uvida u likovne mogućnosti predloška. Posebno volim i poštujem greške. Ogromna je njihova moć u procesu učenja i saznavanja."

Veliku inspiraciju našli ste u delima umetnosti drevnih civilizacija?

"Ne nalazim inspiraciju u umetničkim delima drugih, već u velikoj i bogatoj slici stvarnosti koja me okružuje. Posmatrajući prirodu, načine kako se prostire svetlost formirajući senke, strukture materijala, peska, kamena, pokretanja vode i vetra, imam sve potrebne elemente za izgradnju svog sveta.

Drevne civilizacije su mi veoma drage zbog toga što su bile znatno bliže prirodi, tom primarnom okidaču vizuelnog stvaranja. Volim njihovu čistotu postignutu jednostavnim sagledavanjem bazičnih gradivnih elemenata. U odsustvu drugih izvora informacija koji su nam danas na raspolaganju, te civilizacije su ostavile najbolji mogući trag ljudskog bića kao stvaraoca i umetnika."

Čemu Vas je naučila persijska minijatura?

"Jedna poseta Roterdamu nenadano je promenila i uzdrmala način interpretacije prostora uz pomoć Euklidove geometrije. Na početku studija imala sam priliku da vidim izložbu drevnih persijskih minijatura kojima su ukrašavane stranice knjiga koje je iznedrila ova veličanstvena kultura. Ono što mi je bilo potrebno, da sadržaji ne robuju tesnom i krutom modelu linearne perspektive, a da ipak budu smešteni unutar dobro organizovanog vizuelnog polja, ovde je bilo sprovedeno na savršen i maštovit način. Gledajući ova remek-dela iz davnina, shvatila sam kolika je moć izmeštene perspektive, neznatnog menjanja organizacije vizuelnog polja."

Trg zaborava je poetička celina nastala pod uticajem renesansne umetnosti? Koliko je renesansna umetnost bitna u Vašem likovnom svetu?

"Moj likovni izraz ima dosta toga zajedničkog sa umetnosti renesanse, perspektivu, svetlost, materijalizaciju, harmonije, međutim moja umetnost nije nastala pod njenim uticajem. Najpre sam postala svesna kako moja umetnost izgleda, a tek posle toga sam saznala za renesansu. Ako se može govoriti o uticajima, najsnažnije su na mene delovale posete Italiji - Firenca, Padova, Modena, Milano, Venecija. Imala sam prilike da posmatram arhitekturu i spomenike iz tog perioda, u autentičnoj svetlosti, posebnoj boji neba i u različita godišnja doba. Takođe, dugi boravci u Holandiji i na Malti uneli su u moj likovni svet obilje sadržaja iz prošlih vremena.

Putovanja oplemenjuju svakog umetnika i prirodno je da zapažam sadržaje koji su u saglasju sa mojom prirodom.

Najnovije putovanje koje me je ispunilo vrhunskom inspiracijom je poseta Krakovu u okviru univerzitetske saradnje. Izuzetna poljska kultura ostavila je dubok trag na mene i donela vizuelne informacije od neprocenjivog značaja."

Pozornica je svojevrsna igra komponovanja kojom godinama formirate male scene kao samostalni prostor naseljen posebnim sadržajima.

"Da, sistem kojim projektujem konstrukciju kompozicije za potrebe svoje umetnosti potiče još iz detinjstva. Tada sam pravila male kutije bez prednje strane i sa otvorima na poklopcu. Unutar kutije postavila bih figure od plastelina sa odećom od papira i tkanine, dodala bih pesak ili neki drugi materijal na dno, a sa gornje strane gde su se nalazili otvori propuštala različite vrste svetlosti, baterijske lampe, sunca uz pomoć ogledala, sveće. Bio je to moćan poligon za saznavanje. Sadržaje kutija sam potom crtala ili slikala. Kada sam ovladala veštinom fotografije, pravila sam scene iz crno-belog sveta, što je donelo još korisnih informacija o valerskoj skali. Danas više nemam potrebu da pravim modele, geometrijski konstruišem pozornicu."

Dobitnik ste mnogih nagrada. Šta nagrade znače likovnom stvaraocu?

"Kada je likovni stvaralac mlad i tek formira svoj sistem vrednosti, nagrade, prirodno imaju veliki značaj. Na neki način donose sigurnost i učvršćuju samopouzdanje. Svako želi potvrdu svojih vrednosti, ne samo u svetu umetnosti. Nagrade prijaju egu. Međutim, kako vreme prolazi, stvaralac sve više jača i napreduje a samim tim bolje procenjuje svoj rad i vrednuje dostignuća pa mu procena drugih sve manje znači.

Povezane vesti - INTERVJU ALEKSANDRA ANA MIKARIĆ: Ljudi koji pokušavaju da se dopadnu većini ne poznaju sebe

Nekoliko puta imala sam priliku da učestvujem u radu žirija za dodelu nagrada. Svaki član komisije ima svoja likovna uverenja i estetske sudove, prioritete i favorite. Često od sastava komisije zavisi kakvo će umetničko delo dobiti nagradu, što uopšte ne mora da bude merilo vrednosti u nekom opštem estetičkom smislu.

Posle tog iskustva moj stav prema svim vrstama priznanja dosta se izmenio. Najveća mi je nagrada kada po završenom poslu posmatram delo i osećam radost. Kada sve izgleda baš onako kako sam zamislila."

Na čemu sada radite i gde Vas uskoro možemo videti?

"U ovom periodu života imam mnogo obaveza na matičnom fakultetu, pored redovne nastave obavljam posao prodekana za finansije, tako da vreme ne dozvoljava intenzivno bavljenje umetničkom produkcijom. Kada se ta funkcija završi, moram da ispunim dogovor sa Galerijom Moderne umetnosti u Valjevu i organizujem samostalnu izložbu slika, grafika i crteža. Za sada održavam kondiciju slikanjem i grafikom."