Marija Marić: "Nekad je najteže izboriti se sam sa sobom"

Mnogi već vide u tome srpski odgovor na "Igru prestola“ ili druge slične svetske hitove epske fantastike. O romanu "Vatreno trojstvo“, našoj istoriji, tradiciji i epici, ali i razlozima zašto Srbi pre u literaturi prihvataju strane junake od svojih, u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnica Marija Marić.

Kako biste u najkraćem predstavili svoj roman prvenac "Vatreno trojstvo“?

"’Vatreno trojstvo’ je priča o troje mladih ljudi koje je sudbina spojila i bacila u vrtlog magije, tame, borbe za bolje sutra. Iako spada u žanr epske fantastike, roman pre svega govori o prijateljstvu, ljubavi i pripadanju, i trudi se da odgovori na pitanje da li su nam samo krvni srodnici porodica.“

To je prvi deo trilogije "Bela veštica“. Zašto baš takav naziv za trilogiju?

"Jedna od glavnih junakinja, Milica, potomak je drevne loze veštica. Sam naziv veštica upućuje na malicioznu, grdobnu osobu, nekog ko čini zlodela. Tako da epitet ’bela’ retko kad ide uz imenicu veštica i čini zanimljiv spoj. Takođe, ukazuje i na osobine takvih veštica jer bela boja predstavlja nevinost, svetlost i čistoću, sve ono što je Milica.“

Koji roman Dragoslava Mihailovića je vama najdraži?

Odlazak velikana

Odlazak velikana

Scena 13.03.2023. 11:51

Koji roman Dragoslava Mihailovića je vama najdraži?

Otkuda baš epska fantastika i slovenska mitologija kao inspiracija za roman "Vatreno trojstvo“?

"Volim da čitam fantastiku, avanture pre svega, tako da nije bilo iznenađujuće što mi je ovakva tema pala na pamet kada sam jedne večeri odlučila da napišem knjigu. Slovenska mitologija i narodna predanja uopšte su nepresušan izvor, bunar čudesnih priča koje možete adaptirati, ubaciti ih u razboj svoje mašte i izatkati nov ćilim. Ćilim koji je drugačiji, a opet prošaran poznatim temama.“

Šta je ono što Vas najviše fascinira u našoj istoriji i mitologiji?

"Pravu reč ste iskoristili u pitanju, fascinira. Jer, naša istorija jeste fascinantna. Imamo sreće da odrastamo učeći o velikim ljudima koji su oblikovali Srbiju, borili se i davali svoje živote za ono u šta su verovali. Koliko god da nas razne sile kinje i pokušavaju da nas potlače, ne predajemo se. Ta rešenost, snaga i inat je nešto što definiše našu istoriju. A mitologija je produkt tih odlika. I jedna i druga strana nam pokazuju da dobrotom i hrabrošću možemo pobediti neprijatelje i demone, bilo da nas napadaju spolja ili iznutra. Nekad je najteže izboriti se sam sa sobom.“

Na prvu ruku gotovo svako će reći da su inspiracija za "Vatreno trojstvo“ Tolkin, kao i Martinov serijal "Igra prestola“. Da li je to stvarno tako?

"Možda dizajn korica odaje sličnost sa ’Igrom prestola’, ali to je jedino što ih povezuje. Tolkin nije ni u kakvom smislu uticao na mene, već priče i legende na kojima sam odrastala, narodne bajke, epske pesme, dekine dogodovštine kad se noću kasno vraćao kući, a đavo ga davio po potoku…“ (smeh)

Ivana Dimić za "Ekspres": Istorija je zlokobna za male narode

Intervju

Intervju

Scena 25.02.2023. 15:50

Ivana Dimić za "Ekspres": Istorija je zlokobna za male narode

Koliko kao narod poznajemo svoju istoriju pa i mitologiju?

"Nažalost, slabo. Ono što je najtužnije jeste da bolje poznajemo svetsku istoriju i grčku ili rimsku mitologiju. Ljudima je teško da čitaju o avanturama nekog Miloša, Nikole ili Steve, teško im je da zamisle likove zasnovane na našim epskim junacima jer nisu upoznati sa njima. Ali, ako se lik zove Džon Snou ili Robin Hud, to je prihvatljivije jer na svakom koraku gledamo i slušamo o srednjovekovnim engleskim vitezovima, keltskim druidima, rimskim legijama, egipatskim faraonima i grčkim bogovima… Ali, ima nade. Sve više je viteških udruženja širom Srbije, festivala koji slave našu prošlost, ljudi i organizacija koji se iz petnih žila trude da ne zaboravimo ko smo i odakle smo. Mogu slobodno da kažem kako se i savremeni pisci polako priključuju širenju svesti o značaju istorije i korena.“

Rodom ste iz Kuršumlije, da li ste neku inspiraciju za roman dobili iz legendi svog rodnog kraja?

"Naravno. Čitav serijal je inspirisan rodnom mi Toplicom i Kosanicom, mitovima o Đavoljoj varoši, pričama o tajnim prolazima ispod manastira Sveti Nikola…“

Da li je ženama danas lakše ili teže da pronađu svoj put na polju književnog stvaralaštva u zemlji Srbiji?

"Nije bitno da li ste muškarac ili žena, u današnje vreme je svakako lakše izdati knjigu nego u prošlosti. Da zanemarimo to što je ženama bilo zabranjeno da pišu i izražavaju svoje mišljenje, retko ko je mogao da objavi knjigu jer je sve zavisilo od volje izdavača. Danas, svako može da se upusti u taj poduhvat ako ima malo novca. Samizdat je u velikoj meri pomogao ne samo ženama, već svima onima koji ne mogu doći do velikih izdavačkih kuća.“

Ko su bili Vaši književni uzori?

"Moram da priznam kako nemam uzore, već samo pisce čija dela volim da čitam. Ivo Andrić i Meša Selimović bili su geniji pisane reči i mislim da bi svako ko se iole ozbiljnije bavi ovim zanatom, voleo i želeo da dostigne taj nivo veštine i dara. Ljubitelj sam serijala ’Duge noći i crne zastave’ Dejana Stojiljkovića i njegov uticaj se može videti u mojim likovima Kosančića i njegovih vitezova.“

Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini

Intervju

Intervju

Scena 19.03.2022. 06:05

Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini

Da li je danas knjiga ugrožena u odnosu na nove tehnologije i može li elektronska knjiga da ugrozi onu klasičnu, papirnu?

"Nove tehnologije imaju svojih prednosti i ljudi im se rado okreću čak i kad su knjige u pitanju. Ali, smatram da klasična, papirna knjiga nije, niti će ikada biti ugrožena u odnosu na e-knjigu. Potpuno je drugačiji osećaj i doživljaj okretati stranice dok vam list papira šuška pod prstima, nego kad prstom prelazite preko ekrana. Možda je lakše poneti elektronski čitač sa sobom kad putujete i možete skladištiti veliki broj knjiga na jednom mestu, ali će vam onda police ostati prazne, ogoljene, kao i nešto unutar vas ako vam knjige nisu na vidiku.“

Šta nameravate nakon završetka planirane trilogije "Bela veštica“, da li ostajete verni fantastici ili ćete se možda okušati u nekom drugom literarnom žanru?

"Nastavljam da radim na novim serijalima koji su još u povoju. Nisam sigurna da li ću praviti izlete u druge žanrove, ali vreme će pokazati. Ako se i budem upustila u neke nove vode, neće previše odskakati od fantastike, to mogu da potvrdim.“