INTERVJU MARKO TOMIĆ: Magija umetnika i njegove stvarnosti

INTERVJU MARKO TOMIĆ: Magija umetnika i njegove stvarnosti


Platna Marka Tomića bolje poznaje svetska publika nego ovdašnja. Njegove slike poseduju neki od najuticajnijih ljubitelja umetnosti, nazivaju ga američko-srpskim novim Pikasom. Kaže da svoj talenat shvata kao dar od Boga i misiju da svojom umetnošću stvara veze među ljudima. Njegov stil je originalan i izuzetno ekspresivan, a slike uvlače gledaoca u poseban svet. Beograđani su nedavno njegova dela videli na izložbi „Jedna nedelja ljubavi”.

Marko. Tomic

Šta ste predstavili beogradskoj publici?

„Izložba u Galeriji-vinoteci ’Neimar’ na Vračaru trajala je nedelju dana, tako da je i bukvalno u pitanju jedna nedelja. Prvenstveno, želeo sam da iskažem svom gradu i svom narodu ljubav, i ta potreba je posebno narasla u periodu izolacije. U Americi su poslednjih meseci pored korone, rasli međurasni sukobi i mržnja. Jedva sam čekao da dođem u Srbiju, da dam i osetim ljubav, da vidim porodicu, prijatelje. ’Jedna nedelja ljubavi’ je moj poklon svima njima. Postavka se sastoji od 18 slika, tematski podeljenih u tri celine, inspirisane mojim osećanjima proteklih meseci. Prva je obojena muzikom koju sam tada slušao dok sam stvarao, nostalgičnom bluz i džez muzikom, jer takva su bila moja osećanja. Slika ’Born to be blue’ možda najbolje oslikava tu fazu. Druga celina je inspirisana slikarima koje najviše volim i koji su na mene ostavili dubok uticaj – Karavađo, Klimt, Pikaso, Frida Kalo, Dali…

Povezane vestiINTERVJU DRAGANA PAJKOVIĆ DODIG: Putovanje kroz sobe senki

Studirao sam ekonomiju, imao sam krajnje opšte obrazovanje o slikarstvu, i tek kao slikar sam počeo ozbiljno da proučavam i upoznajem se sa radom velikana iz prošlosti. Normalnim pojmovima ne umem da objasnim kako se na mojim slikama oseća uticaj slikara čije sam opuse tek kasnije upoznao, kakva je to iskonska veza. I na kraju, motivi na trećoj grupi slika, naslikanih u Srbiji, slave život i uživaju u njemu, prikazuju romantičnu ljubav, ples, vino, boeme, slobodu, i moj su doprinos beogradskoj nedelji vina i umetnosti koju sam želeo da podržim izložbom. Zato sam i izabrao netipičan prostor galerije koja je i vinoteka, jer sam želeo da moje slike komuniciraju i povežu se sa što širom publikom. Ljudi su u ovom trenutku posebno gladni umetnosti i kulture. Moje slike su moja ljubav prema njima.“

"Almost blue"

“Almost blue”

Kako reaguju Beograđani, ima li razlike u odnosu na američku scenu?

„Izlagao mnogo puta u Majamiju, Njujorku, Čikagu, Bostonu, LA, Ostinu, Filadelfiji, Vašingtonu, Napulju, Sao Paulu, Montrealu i mnogim drugim gradovima američkog kontinenta. Izlagao sam i u Londonu, Beču… Iako su moje slike uvek neposredno komunicirale sa publikom i stvarale duboku vezu, za mene je posebna čast kada srpska publika voli moje slike. U Beogradu sam već nekoliko puta izlagao, učestvovao u umetničkim kolonijama i humanitarnim akcijama umetnika. Ljubitelji umetnosti, publika, kolekcionari – svi su odlično reagovali. Ali uvek me rastuži što naši ljudi ne mogu sebi da priušte umetnička dela čiju vrednost i te kako prepoznaju. Umetnost je jedina investicija gde od trenutka kupovine nadalje vrednost umetnine samo raste, gde je staro vrednije od novog, i ujedno se nadam, i edukujem naše ljude, da je umetnost nešto u šta vredi ulagati – i generalno, i u lične umetničke kolekcije.“

"Love will never die"

“Love will never die”

Vaša karijera je neobična, želeli ste da kao student internacionalne ekonomije radite na Volstrit berzi, kako se dogodilo slikarstvo?

„Sa 23 godine otišao sam u Ameriku i imao neke druge planove. Međutim, univerzum je imao drugačije planove. Poslušao sam unutrašnji poriv, kao u transu kupio slikarski materijal, povukao prvi potez, slikao bez prestanka 28 sati i stvorio prvih 30 dela. Prvu samostalnu izložbu imao sam na čuvenom Art Basel Miami 2012. i tada sam odmah dobio kritike ’emerging, up and coming Serbian-American painter’. Čim sam stvorio umetnost na njihovom tlu, prisvojili su deo zasluga sebi i postao sam ’srpsko-američki’. Pravi preokret je 2013. i Art Expo u Njujorku, samostalna izložba koja je privukla veliku pažnju ljubitelja savremene američke umetničke scene. Tada su me nazvali ’The New Picasso’ i odmah pozvali da budem član zapaženih umetničkih grupa, kao što su Raw Artist Miami i Art Upclose, New York.

Povezane vestiINTERVJU SAŠA MONTILJO: Platna samotnog šetača

Iste godine osnivam umetničku grupu sa dvoje kolega američkih slikara i pokrećem svoj, autentični pravac, konektivizam, koji ljubitelji i kolekcionari umetnosti počinju pomno da prate i postaju kolekcionari mojih slika još od najranijih faza. Hrabrost i odlučnost da razvijam autentični pravac i ne padam pod uticaj mejnstrim ukusa, čak i kad je bilo najteže, po meni je presudna za uspeh. Publika je osetila iskrenost u mom izrazu, povezala se sa njima. Danas me zastupaju poznate galerije: RAW Gallery, Natural Born Artist Gallery, Casa Mondo Miami Gallery, Conceptual Art Gallery and Gallery Spaniard, a predstavljen sam kao jedan od najperspektivnijiih umetnika na ’emerging artists’ platformi čuvenih Hanford and Sons. Moje slike poseduju kolekcionari i privatne galerije, mnogo najuticajnijih ljubitelja umetnosti Evrope i Amerike: Artur Wiin, vlasnik Bostonian hotela, Boston; Jimmy Sommers, vlasnik Wildfox, Holywood; Roland Denk, art kolekcionar, Viena, Austria; Chris Fondacaro, Executive director, Marwell company; Philip Starks, arhitekta; Richard Carrier, art kolekcionar, New York; Roberto Cavalli, Al di Meola, Douglas o Donnel, milijarder iz LA, i mnogi drugi.“

"Born to be blue"

“Born to be blue”

Kako karakterišete konektivizam? Šta on predstavlja?

„Konektivizam je i filozofija i umetnički pravac. Moja misija je da kroz svoja umetnička dela povežem ljude sa nevidljivom, nematerijalnom, ali sveprožimajućom energijom. Konektivizam je način kako slikam. Uvek stanem pred platno i čekam, uđem u meditativno stanje i tada se otvara nova percepcija, stvari koje samo tada vidim. Slikam nevidljive i nedodirljive čestice, koje predstavljaju neki potpuno novi svet. Kada je preda mnom belo platno, pojave se čestice i pokazuju mi apstraktnu energiju kroz boje i oblike, slikam to što mi se prikazuje, povezujem ih, iako tu gledano sa strane nema ničega. Ovu metodu i umetnički stil sam nazvao konektivizam: povezujem se sa onim što vidim u tom trenutku, što je nevidljivo ali uvek prisutno, kanališući kroz svoja dela ljudsku povezanost sa nematerijalnom, prožimajućom energijom. Konektivizam se od mog ličnog stila razvio u umetnički pravac kada je počeo da utiče na druge savremene slikare da stvaraju na isti način, da istom metodom gledaju dublje i dalje od vidljivog. Biti slikar znači verovati u magiju ili alhemiju, transformisati misli u energetske tokove i polako menjati poimanje stvarnosti.“

"Devojka u vrtu"

“Devojka u vrtu”

Da li pratite likovnu scenu u Srbiji, kako je doživljavate?

„Trenutno bolje poznajem savremenu američku nego srpsku scenu, ali se sve više upoznajem sa našim savremenim stvaralaštvom. Likovna scena je ovde više kruta i podeljena po krugovima, koji su hermetički na neki način, ali to je razumljivo zbog manjeg tržišta a mnogo kompleksnijih uslova za sam život, a kamoli umetnost. Pojedinačno su me podržale razne kolege, savremeni umetnici, ali srpska scena me nije prisvojila na način kako je to uradila američka čim su u meni videli potencijal i ocenili moj rad kao kvalitetan. No, ja idem korak po korak, i trenutno sam zadovoljan jer sam fokusiran na davanje sebe, osećam se izvrsno kada moja umetnost usreći i ispuni ljude. To prepoznaju i galerije i stručna javnost i imam sve više ponuda za izlaganje.“

Eksperimenti

„U Srbiji ću ovog puta ostati do decembra i u planu mi je još jedna izložba u novembru, sa novim radovima. Za sada još nisam odlučio gde tačno, ali zasigurno u klasičnom galerijskom prostoru, gde slike imaju drugačiji život, a i za publiku koja je galerijski profilisana. Želja mi je da napravim trajni link između beogradskih i američkih umetnika i scena, da konektivizam zaživi i u Srbiji, a i da bude most koji će naše slikare predstaviti u Americi. Nadam se da ću kroz neku godinu imati galeriju Konektivizam u Majamiju, i sklopiti trajnu saradnju sa nekom našom galerijom, ili više njih, radi stalne razmene umetnika. Lično, eksperimentišem sa novim formama i materijalima u ateljeu, instalacijama i skulpturom.“

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar