Kako zavesti Oskara

Kako zavesti Oskara


Hildur Gudnadotir živi mirnim životom u Berlinu, ali jedna noć može da promeni sve.Ona je favorit za Oskara za filmsku muziku i mogla bi da bude prva žena kompozitor kojoj bi pripalo to priznanje, koje je kao kategorija uvršteno među Oskare 1947. godine.Ako se to dogodi ravnoteža u holivudskom svemiru biće ozbiljno uzdrmana.Jedna žena će napokon iskoračiti sa mesta iza kamere koje je definitivno muška garsonjera. Autorka muzike za film “Džoker” može lako da u toj najvažnijoj noći bude važnija od svih haljina na crvenom tepihu, a to nije pošlo za rukom ni Peni Maršal, koja je bila prva žena reditelj sa najvećom zaradom na jednom filmu. Njen film “Big” sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi zaradio je više od  100 miliona dolara.

Samo pet žena u istoriji Oskara su dobile nominacije za najboljeg reditelja. Prva je nominovana tek 2010. godine Ketrin Bigelou koja je najpoznatija je po kultnom hororu Blizu tame  iz 1987, istorijskom trileru Težina vode iz 2000. i ratnoj drami Katanac za bol  iz 2008. za koju je 2009. dobila Oskara za režiju i tako postala prva žena u istoriji američkog filma koja je osvojila tu nagradu.

Diplomirala je slikarstvo na Umetničkom institutu u San Francisku 1970. Na njujorškom univerzitetu Kolumbija diplomirala film u klasi profesora Miloša Formana, a takođe je pohađala nezavisni program muzeja Vitni u Njujorku. Profesori su joj bili konceptualni umetnici Vito Akonci, Suzan Sontag i Lorens Viner.”Nadam se da sam prva u dugom nizu žena kojima ce pripasti ovo priznanje.

Povezane vesti – Poslednja pčelarka u trci za Oskara

Volela bih da inspirišem mlade ili neafirmisane, ili jednostavno stidljive režiserke, koje će iz mog primera shvatiti da ništa nije nemoguće, i da se snovi ostvaruju”, rekla je ona.Bigelou tek je četvrta žena nominovana za najbolju režiju. Pre nje, nominovane su Lina Vertmiler za “Sedam lepotica” (1976), Džejn Kempion za “Klavir” (1993) i Sofija Kopola za “Izgubljeno u prevodu” (2003).

Alis Gi Blaše bi im verovatno sasvim ženski zavidela jer, za razliku od nje, one su bar imale šansu da budu poznate i priznate.A sve je počelo od Alis.U tekstu koji je objavio Njujork tajms između ostalog se navodi da je rođena je 1873. godine u Parizu kao Alis Gi iz ugovorenog braka  majke Francuskinje i oca Čileanca. Njen otac je posedovao knjižare u Valparaisu i Santjagu.Alis je 1894. počela da radi kao  sekretarice kod Leona Gomona, francuskog pronalazača koji je eksperimentisao sa počecima kinematografije.

Međutim, ona je je želela nešto drugo. “Mislila sam da bi jedan mogao da bude dovoljan da nadmaši ove probne filmove”, napisala je u svojoj autobiografiji “Memoari Alis Gi Blaše”. “Bojažljivo sam predložila Gomonu da napišem jednu ili dve scene i snimim ih sa nekoliko prijatelja.”Gomon je pristao, ali samo ako je, kako je pisala, “to ne bude ometalo u vršenju dužnosti sekretarice”. Ubrzo se bavila  pronalaženjem odgovarajućih lokacija za snimanje, kostimografa, direktora kastinga, scenariste i producenta.

Oskar

Njen prvi film, kratka priča nazvana “Vila iz kupusa”, bio je jedan od prvih fiktivnih filmova ikada snimljenih, a nudio je šarmantnu interpretaciju starog pitanja “odakle dolaze bebe”. (Odgovor je bio, makar 1896. godine, da se one rađaju u glavicama kupusa.)Alis Gi Blaše je naredne 23 godine snimala komedije, avanture i romantične filmove. Snimala je trilere, melodrame i vesterne. Snimala je čak i dokumentarce. Njeni filmovi distribuirali su se širom sveta, ali njen rad ipak nije bio priznat.Nije je uvažavao čak ni suprug Erber Blaše. “Posramio bih muškarce, rekao je Erber, koji žele da puše cigarete i pljuju bez ustezanja dok raspravljaju o poslu”, napisala je u svojim memoarima.

Povezane vesti – Sav taj džez

Erber je  kasnije osnovao a Solaks doživeo krah. Ostavio je Alis zbog glumice koja je igrala u njegovom filmu , a ona se vratila sa decom u Francusku i nikada više nije snimila film. Preminula je 1968. u  94-oj  godini. Nije doživela da bilo ko prizna njena dostignuća.Od 1896. godine snimila je oko hiljadu filmova, prevazilazeći vizuelne i tematske granice. Bila je inspiracija velikanima  kinematografije poput Sergeja Ajzenštajna, Alfreda Hičkoka i Anjes Varde. Holivud za nju nije čuo do 2000. godine kada je prikazan televizijski dokumentarac Suzan i Kristofera Koha “Reel Models” o avangardnim pionirkama filma.

Mediji su učinili da  ponavljanje ovakve nepravde ne budu više moguće.Žene su poznate. Žene u filmskoj industriji su priznate. Sve ispred kamera nije moguće bez njih.Sve što se događa iza kamere je drugačija priča. Oskar za režiju najčešće završi u muškoj garsonjeri. Statistika to ne spori.Ove godine se dodeljuje 92. put. Ukupno, u svim kategorijama nominovan je 62 žena. Da li će neka rediteljka učiniti dodelu drugačijom.Greta Gervig rediteljka filma Male žene,Lulu Veng (Zbogom) i Marijel Heler (Divan dan u komšiluku) su to sigurno mogle.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar