KNJIŽEVNI GURU: Gradovi i himere

KNJIŽEVNI GURU: Gradovi i himere

Henri Džejms


Henri Džejms: „Ambasadori“; prevodilac: Slobodan A. Jovanović; izdavač: „Blum“

Henri Džejms rođen je u Njujorku 1843, a umro u Londonu 1916. kao britanski književnik američkog porekla. Bio je sin uglednog američkog teologa Henrija Džejmsa starijeg, brat filozofa i psihologa Vilijama Džejmsa i književnice Alis Džejms. Veći deo svog života proveo je u Engleskoj, čije je državljanstvo prihvatio neposredno pred smrt. Iako su nakon smrti pojedinci pokušavali da ospore njegov značaj kao pisca i književnog inovatora, nisu u tome uspeli. Henri Džejms danas ima status kanonskog pisca svetske književnosti.

Henri Džejms

Henri Džejms

Prepoznatljiv je po romanima u kojima je prikazivao mlade Amerikance u susretu sa Evropom i evropskim stilom života. Njegovo umeće pisanja iz perspektiva različitih junaka omogućilo mu je da ispituje i prikazuje različita područja ljudske svesti i stvarnosne percepcije. Džejmsova kreativna i originalna upotreba tačke gledišta, unutrašnjeg monologa i nepouzdanih pripovedača vidno je unapredila mogućnosti forme romana i najavila pojavu modernizma. Značajni su i njegovi radovi na polju književne teorije. Osim romana i književnoteorijskih tekstova, pisao je i drame, putopise, likovnu kritiku, biografije i autobiografiju.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Od sufija do Rumijevih derviša

Najznačajnija dela su: „Roderik Hadson“, „Evropejci“, „Portret jedne ledi“, „Princeza Kazamasima“, „Bostonci“, „Sablasni podstanar“, „Okretaj zavrtnja“, „Krila golubice“, „Pisma iz Venecije“ i „Ambasadori“.

Mnoga dela ovog autora su ekranizovana, a horor novela „Okretaj zavrtnja“ doživela je 28 adaptacija i dramatizacija, a jedna od njih, film „Nevini“ svrstava se u top 25 horor filmova. Klasifikovana kao gotska fikcija i priča o duhovima, novela prati događaje iz života guvernante koja, u brizi o dvoje dece na udaljenom imanju, postaje ubeđena da je posed uklet.

Parafraziraću Milisava Savića, konstatacijom da je Džejms kao većina tadašnjih američkih pisaca bio zaražen „evropskim virusom“. Poput Edgara Alana Poa, Gertrude Stajn, Hemingveja, Henrija Milera, Anais Nin. A zaraziti se “evropskim virusom” značilo je živeti, duže ili kraće, u Evropi, pa i pisati o Evropi. A Džejms je zadovoljio oba kriterijuma – živeo je u Evropi i pisao o njoj. Najviše je živeo u Londonu, ali je boravio i u Parizu, Ženevi, Bonu, Firenci. Imao je česte i bliske kontakte sa Floberom, Mopasanom, Zolom i Turgenjevom.

Henri Džejms

Henri Džejms

Henri Džejms se rano iz Amerike preselio u Evropu i oduvek je ostao fasciniran tradicionalnom kulturom Starog kontinenta. Njegov stil pisanja može se uporediti sa impresionizmom u slikarstvu. Više se bavi unutrašnjim stanjima likova nego samom radnjom i glavna tematika u knjigama mu je suočavanje sa tradicionalnim društvom.

Džejms se zajedno s Prustom, s pravom, proglašava za začetnika takozvanog unutrašnjeg monologa, u kojem se akcenat sa spoljašnjih zbivanja premešta u unutrašnje, psihološke doživljaje. A uvođenje unutrašnjeg monologa podrazumeva eliminaciju takozvanog sveznajućeg pripovedača i ta se uloga prepušta samom liku.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Tramvaj zvani želja

U teoriji književnosti Džejmsu se pripisuje da je prvi u praksi razradio „tačku pripovedanja“, odnosno tezu da se sve priče moraju pričati sa stanovišta i iz vizure jednog određenog lika. To njegovo pripovedačko otkriće imalo je neprocenjiv značaj za razvoj modernog romana.

Henri Džejms je poznat i po tome što je pred kraj života napisao predgovore za većinu svojih romana. Ti njegovi predgovori su danas nezaobilazni za svaku teoriju o ovom najpopularnijem proznom žanru.

I pesnik Jovan Dučić, po čijoj pesničkoj zbirci je ovom tekstu dato ime, bio je svetski čovek, kosmopolita. I ambasador. Pod rečju „gradovi“, podrazumeva megalopolise, svetlosti velegrada, dok su „himere“ senke, sablasti, priviđenja, utvare koje su sastavni deo svake svetlosti.

U romanu „Ambasadori“ opisuju se čari i bleštavost Pariza, jedan mondenski život bez materijalnih briga koji vode udruženi pripadnici buržoazije i aristokratije, posećujući pozorišta, čuvene restorane, muzeje, galerije i salone.

Henri Džejms

Henri Džejms

Glavni protagonista Streter, verenik bogate i mlade američke udovice, dobija zadatak da njenog zabludelog sina poseti u Parizu, istrgne iz kandži pariskih grabljivica i zavodnica koje ga podstiču u slatkom životu, i vrati ga kući, gde ga očekuje pozamašno nasledstvo od oca i brak sa ljupkom osobom sličnog društvenog ranga. Iako je u društvo primljen kao ambasador gospođe Njusam, on propušta priliku da povereni zadatak efikasno i brzo obavi, tražeći još delić vremena da njegov uvid bude kompleksniji i pravičniji, a misija ispunjena.

Roman „Ambasadori“ autor je smatrao svojim najuspelijim delom. Iako objavljen pre nepunih sto dvadeset godina, on je aktuelan i danas, upravo zbog njegovog pripovedačkog umeća u kome nema sveznajućeg pripovedača, našminkane, predvidive priče, utegnute, završene, bez meandara i slepih ulica, oscilacija i pomračenja. Do samog kraja ne znate, jer ni glavni junak ne zna, kako će se roman završiti. Koje će odluke doneti i šta će preduzeti. Hoće li prevagnuti stari ili novi kontinent. Ljubav ili osećanje dužnosti.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar