KNJIŽEVNI GURU: Od sufija do Rumijevih derviša

KNJIŽEVNI GURU: Od sufija do Rumijevih derviša


Ahmed Abdulmagid: „Himna mira“; prevodilac: Ena Pavlović; izdavač: „Agora“

Ahmed Abdulmagid je egipatski pisac, rođen 1980, kome je gotovo nemoguće pronaći sliku. Ne znam ni koje je boje kože, a rođen je na severu Afrike. Na društvenim mrežama i na internetu ima mnoštvo ljudi istog imena, takođe pisaca, ali starije ili drugačije životne dobi, ili programera i informatičara, što mu je profesija, koji žive posvuda u arapskom svetu, zbog čega sam odustala od potrage sa fotografijom, koja nije na raspolaganju ni u „Agori“, izdavačkoj kući koja je otkupila prava za prevod njegovih dela u Srbiji i Crnoj Gori.

Rođen u Egiptu, zbog očevog posla boravio u Saudijskoj Arabiji, vratio se u Kairo tokom studija. Posle fakulteta posvetio se pisanju. „Himna mira“ je njegov prvi roman, ali ne može se smatrati delom početnika. Napisano je zanosno, postmoderno, da podseća pomalo na Bulgakova, jer poseduje tekst unutar teksta, roman u romanu, knjigu u knjizi kao kutiju u kutiji, ali po traganju glavnog protagoniste za životnim smislom, liči na Sidartu, Sinklera, Demijana i ostale Heseove junake koji hodaju žudno za istinom ili otkrovenjem.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Tramvaj zvani želja

Nesporna je činjenica da su njegova dela među najprodavanijim knjigama u Egiptu i celom arapskom svetu. Godine 2013. objavljuje svoj prvi roman „Himna mira“, a nakon toga romane „Ljubav“, „Podanik“ i „Sitni gresi“. Kod nas je preveden njegov literarni prvenac.

Osim prvaka savremene književnosti, kakvi su Horhe Luis Borhes, Umberto Eko, Herman Hese, on je utkao u svoje romaneskno tkivo i tradiciju sufizma, fakire i derviše, nadahnute persijskim pesnicima Hafizom i Rumijem, istočnjačko pripovedanje u stilu Šeherezade i njene magične priče iz „Hiljadu i jedne noći“, pre toga raskošne basne iz zbirke „Kalila i Dimna“ i avanturističke priče poznate kao „Knjiga o Sindibaru“.

kairo1

Svoj boravak u Saudijskoj Arabiji, u kojoj je proveo detinjstvo i pubertet, prikazao je u romanu oslikavajući Veliku džamiju u Meki, poznatu i kao Sveta džamija. Trenutna njena površina je 356.800 m2, uključujući unutrašnje i spoljašnje površine za molitvu, i može da primi fascinantnih do četiri miliona hodočasnika tokom hadža, jednog od najbrojnijih ljudskih okupljanja na svetu. Nasuprot tome što većina džamija ima odvojene delove za muškarce i žene, u ovoj džamiji segregacije nema i svi mogu obavljati molitvu zajedno. Muslimani celog sveta okreću se u pravcu Kabe tokom molitve. Jedan od pet stubova islama zahteva da svaki musliman bar jednom tokom svog života obavi hadžiluk, što uključuje i kruženje oko Kabe.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Istanbulska tajna večera

Glavni junak romana u romanu, tokom svog duhovnog putovanja, koje već duže vreme traje, prašnjavih stopala i neiscrpno rojeći svoje misli, stiže i do ovog svetog mesta, u kome, tragajući za unutarnjim mirom, ostaje tri godine, ne napuštajući svog duhovnog učitelja ni da bi prespavao, hranio se, pio vodu, održavao telesnu higijenu i obavljao telesne potrebe. Svoje putevoditelje sreće u snu i na javi, a oni mu dolaze iz njegovog uma ili iz nekog davnog vremena. Njegov učitelj ga uči da se odrekne sujete sveta, da u svakom drugom čoveku vidi sebe, da se oslobodi terora razuma, zabrinutosti za budućnost, trčanja za opsenama sveta, za slavom, karijerom, nagradama. Prvo danima i mesecima ima zadatak da posmatra pticu koja živi pod svetim kupolama, zajedno sa posetiocima i domaćinima ovog mesta, potom da se konektuje sa drvetom, sve dok se meditativno ne prelije u njega.

Junak romana u romanu je mladi pisac na čiju promociju prve objavljene knjige dolazi cirka četiri osobe, njegova zakonita žena, tetka i brat od tetke, kao i kolega sa studija, uspešniji književnik od njega, koga Abdulmagidov protagonista kinji, napada i omalovažava, umesto da mu se zahvali što je došao. Kao jedinom vernom iz profesionalnih krugova.

sveta dzamija

Jadi mladog pisca koji mora sam da finansira izdavanje svog dela, a na profesionalnom planu umesto podrške nailazi na ignorisanje esnafa, na nepremostivi zid ćutanja, pokrenuće lavinu događaja koji ga, ne zahvaljujući pukom slučaju, već zahvaljujući proviđenju, neće odvesti pred ambis samouništenja. Njegovo traganje za smislom, na kraju će uroditi plodom. Uporni tragalac putovaće i na Istok i na Zapad, u Ameriku i Saudijsku Arabiju, kroz javu i snove, popularnu psihologiju, lajf koučing, svedočenje žrtava belosvetskih pogroma, do duhovnih učitelja, sufija svevremenih i jedinstvenih.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Bog ćuti

Kao „Alhemičar“ i naš se junak mora vratiti kući, otkopati blago u sopstvenom dvorištu, iako je jureći za smislom i samorealizacijom proputovao ceo svet. Izuzetno je uzbudljivo i putovanje drugog pisca vozom, na relaciji Kairo-Asuan za koje je kupio povratnu kartu, odlučan da tokom putovanja napiše priču koju će objaviti. Da li je kreativnost, nadahnuće, besmrtnost nešto do čega se može doći odlukom, intimnim dekretom, zadovoljenjem forme, materijalizacijom i simonijom?

Lekcije o stvaralaštvu, samoostvarenju, ljudskoj suštini, povezanosti sa drugim ljudima i sa celom vasionom, pronaći ćete u izuzetnom romanu „Himna mira“. Tražite gral.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar