Preporuka za čitanje
Mozaik od ljudske kože
Ija Jenberj rođena je 1967. godine u Stokholmu,
Prvi roman objavila je 2012, oko 45. godine života, u čemu je donekle slična Toni Morison koja je u 40. godini publikovala svoju prvu knjigu, a u 63. dobila Nobelovu nagradu za književnost, tu je i nešto mlađa Doris Lesing koja je u tridesetim imala svoju promociju, a svakako joj se po starosnoj dobi debitovanja pridružuju i kolege Henri Miler, Marsel Prust, Mark Tven i Dž. R. R. Tolkin.
Pre književne karijere oprobala se kao novinarka.
Napisala je zbirku priča i romane “Slatki petak“, “Odocneli rastanak“ i “Detalji“ koji ovde predstavljamo, za koga je dobila nagrade “Avgust“ i “Aftonbladet“, ali i bila u užem izboru za “Buker Internacional nagradu“.
Ija Jenberj u romanu “Detalji“ nam priča priču o ženi koja, obolela od malarije, leži u krevetu i kao poslušni pacijent provodi vreme u samoći i izolaciji, ne napuštajući kuću.
Ona uzima u ruke knjigu koju joj je poklonila bivša devojka. Radi se o izuzetnoj knjizi Pola Ostera “Njujorška trilogija“.
Glavna junakinja počinje da se priseća svoje prošlosti, posebno četiri osobe koje su je najviše oblikovale.
Tu je Johana, ista bivša devojka koja joj je poklonila knjigu s posvetom, a koja je kasnije postala poznata radio i TV voditeljka. Zatim imamo Niki, prijateljicu naratorke, nalik na vulkan, koja je iznenada nestala.
Alehandro, misteriozni ljubavnik, harizmatični i divlji, koji se pojavio (i nestao) u karmičkoj kapsuli.
I Birgita, majka naratorke koja je, dok je bila živa, patila od ozbiljnih mentalnih problema, psihičke nestabilnosti, posebne duhovne gladi od koje su patila sva deca cveća, kao sledbenici istočnjačke meditacije i filozofije, astrologije, joge, tarota i zagovornici ere Vodolije.
Birgitina mentalna bolest bujala je u vremenu koje je te tegobe shvatalo olako.
Kako se naratorkina bolest pogoršava i grozničavost raste, sve više uočavamo naratorku, kao da se njeno astralno telo odlepilo od kreveta i krenulo da levitira iznad poznatih mesta i osoba koje više ne postoje na taj način izuzev u umu bolesnice.
Mi vidimo i osećamo kako su se te četiri osobe o kojima heroina kratkog romana razmišlja promenile zajedno sa naratorkom, i kako su je oblikovale onakvom kakva je sada, u pidžami koju je obukla i ponovo čitajući knjigu svog omiljenog pisca.
Na početku pripovesti možete da se zapitate ko je stvarni subjekt književnog portreta, osoba o kojoj se priča – Johana, Niki, Alehandro ili Birgita, ili ona koja se seća, intuitivno, asocijativno, grozničavo ili planski i literarno proračunato? Naratorka?
Pripovedajući nam samouvereno o sporednim likovima, kojih je i više od četiri, mi iz tih stranica sve više saznajemo o njoj i ona postaje pred našim očima sve veća, nalik na džina Oriona, Velikog lovca, ili Aladina, duha iz lampe.
Najviše saznajemo o naratorki od likova o kojima govori. Ona je kao njihovo čarobno ogledalo.
Pojedinosti o opisanim likovima se ne vide samo u njihovim poglavljima, već se protežu i u drugim delovima knjige. Zato su “Detalji“ jedna od onih knjiga kojima ćemo se vraćati.
Davni događaji i dalje mogu uticati na nas, decenijama kasnije, a ova knjiga pokazuje da se četiri poglavlja dešavaju u različitim periodima naratorkinog života, nespojivim u realnom vremenu, a opet se lepe jedan za drugi kao tajanstveni palimpsesti.
Pokazujući nam osobe koje su je oblikovale, naša heroina, savršeni kućni pacijent, najviše priča o sebi u stilu one narodne: “S kim si, onakav si.“