Književni guru

Preporuka za čitanje: Dobro drvo

Čitanje knjige, knjiga — Izvor: Shutterstock

Dvoumila sam se da li da svoj prikaz knjige "Fafarikul“ Đurđice Čilić naslovim imenom jedne druge knjige autora Šela Silverstejna. Htela sam da ispred svog naslova dodam reč "legenda“, ali bilo bi to lukavo s moje strane, da zabašurim ovu pozajmicu, iako sam zapravo htela da je istaknem.

Fafarikul je naziv dugovečnog mediteranskog drveta koje živi između pet stotina i hiljadu godina, ekvivalentno u svetu ptica ždralovima, za koje se verovalo, posebno u taoizmu, da su dugovečne, a i da njihovo meso ne truli pa su simboli besmrtnosti. Japanci veruju da ždralovi žive hiljadu godina.

Sinonimi za fafarikul listopadno drvo velike krošnje su košćela, beprima, gangulić, glangolić, kastanjuole, kopriva, koprivić, koprivka, kostela, košćela, košćelica, kršanac, ladonja, pokriva, raketa, stup-kopriva, turski čatlambuk, fanfarika, fafarinka itd. "Fafarikul“ je i drvo Đurđičinog života, pa iako nije rajsko, jer su njene oči videle rat i nemaštinu koju rat prouzrokuje, dakle prošle kroz pakao i čistilište, možemo mirne duše reći da Čilićkin fafarikul proizvodi toplotu, dobrotu i bezrazložnu životnu radost, kakvu recimo zrače veliki podvižnici i duhovnici.

A ko je zapravo Đurđica Čilić? Rođena je 1975. u Livnu, u BiH, odrasla je u Vitezu, a od 1994. živi u Zagrebu. Radi na Katedri za poljski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a od 2022. predaje i na univerzitetu u poljskim Katovicama.

Objavila je niz stručnih radova o poljskoj književnosti 19. i 20. veka, književne recenzije i prevode savremene poljske poezije. Njena prva knjiga, kolekcija autofikcijskih crtica "Fafarikul“, osvojila je čitalačku publiku i postala regionalni književni hit. "Novi kraj“ njena je druga autofikcijska proza, koju sam svojevremeno predstavila u ovoj rubrici.

"Fafarikul“ nije roman, a nije ni knjiga priča, nije ni dnevnik, ni memoarska proza. To su priče, anegdote, sećanja, impresije koje nam priča devojčica: mlađa ćerka, mlađa sestra, najmlađe dete u familiji, unuka, bolesno dete; srednjoškolka, studentkinja, tinejdžerka, zavodnica, profesorka univerziteta, prevoditeljka, studentkinja, udata žena, razvedena, samohrana majka, prijateljica, putnica. Njena ličnost se grana poput velikog stabla fafarikula i vi ne možete da ne uživate u Čilićkinom pozitivnom životnom stavu i slavljenju života.

Moderni ili raspolućeni čovek

Preporuka za čitanje

Scena 03.07.2024. 18:00

Moderni ili raspolućeni čovek

Mesto u kome umiru jednorozi

Preporuka za čitanje

Scena 15.07.2024. 22:05

Mesto u kome umiru jednorozi

Upoznaćete gradove Vitez, Livno, Zenicu, Ljubljanu, Zagreb, Beograd, Krakov i Varšavu, poljske staze i bogaze.

Olgu Tokarčuk upoznaćete lično, Česlava Miloša, Vislavu Šimborsku, Zbignjeva Herberta, zbog koga će autorka i heroina ove knjige otići u Italiju, tragom njegove zbirke nazvane po gradu koji je inspirisana svojim omiljenim pesnikom posetila.

Živećete zajedno sa njom i njenom decom na sedamnaestom spratu solitera na Trnju, vozićete se liftom, razgovarati sa komšijama, vozićete kola, imali vozačku dozvolu ili ne, posećivati književne večeri, seminare, knjižare i antikvarnice. Udomljavaćete psa i hranićete mačke, posetićete groblje kućnih ljubimaca nadomak Zagreba, sahranićete jednog hrčka.

Najvažnija premisa Čilićkinog pripovedanja je istina. Bez uvijanja. Ogoljena. Sve će vam reći onako kako jeste, čak i ono što pre nje kao čitalac niste mogli da progutate, a ni ona kao pripovedač. Njena je veština i veličina da pletivo reči izloži tako da ga vi progutate, ponekad jedva, a ponekad halapljivo.

"Fafarikul“ je kao neko malo balkansko zaveštanje, jugonostalgično, vreme kada nije bilo granica i razlika među ljudima. Zato ćete mu se rado vraćati.

Đurđica Čilić: "Fafarikul“; izdavač: "Booka.“

Univerzum ljubavi