Kolumna
Urbane legende: Nebeski jahač Kiro
Srušena je brana Peruća u Kninskoj Krajini. Iz vode se pomalja kameni most i oltar manastira koji je bio pod vodom. Ka ostacima manastira ide Kiro Radović sa grupom dobrovoljaca:
Oni pjevaju:
“Oj, Svilajo, evo tvojih tića.
To je vojska Kira Radovića.“
Od Kirove smrti ne idem u Budvu.
Po trgovima stare Budve svoje govore protiv Marksa, Hegela i komunista držao je Kiro Radović. Uvek oko njega grupa slušalaca.
“Kada je bilo otvaranje Mauzoleja na Lovćenu, Veljko Milatović se obratio izaslaniku predsednika republike Petru Stamboliću rečima: ’Dozvolite mi, druže izaslaniče druga predsednika, da otvorim...’“, priča mi.
“A kad je između dva rata bila proslava povodom podizanja Kapele na Lovćenu nije bilo izaslanika. Nikolaj Velimirović rekao je kralju Aleksandru: ’Vaše veličanstvo, na koljena. Nalazite se na krovu otadžbine!’
A ovaj, druže izaslaniče druga predsjednika...’ Noću sanjam, imam noćne more, šta bi se desilo da je Peru prethodne noći naljutila žena, da se nije ispavao, da je bio nešto kosan pa da je rekao: ’Ne dozvoljavam.’ Na Njegoševom grobu ostao metalni vijenac na kojem piše Blažo – Njegošu. Ko ravan ravnome.“
Kad su ga poslednji put hapsili, a bilo je toga mnogo puta, optužili su ga da kvari omladinu, da omalovažava naše rukovodioce, da etnogenezu Crnogoraca napada.
Sebe je smatrao pre svega filozofom. A najviše je od svih napadao Hegela.
“Hegelova nesretna dijalektika uzeta je kao kalup naučnog razvitka društva: Mi se nalazimo pod okupacijom hegelijanaca.“
Kiro Radović jedini je čovek koji je robijao zbog Njegoša. Ali kaže da mu je Njegoš i pomogao da zatvor izdrži. Godinama se borio protiv zlih volšebnika koji izdaju Njegoša, koji izbacuju pridev srpski iz naroda i Njegoša.
Prvi put bio je u zatvoru četrdeset osme. Ali ne kao komunista.
Čitavog života je u Njegoševom delu tražio argumente protiv utopije. Protiv vlasti.
Omiljeni lik mu je bio Tito. Ali nikad ga Titom nije zvao, već Teetom. Razvlačeći i smijući se.
“Najveći sin naših naroda i narodnosti ponavljo je prvi razred osnovne škole, a četvrti nikad nije završio. Kažu da je morao da čuva kravu. Kao da je ta krava bila mustang. Samo mi nikad nije bilo jasno šta se desilo sa učiteljicom. Je li ikad uvaćena.“
Kada je bio u Jusovači, titogradskom zatvoru, kazamatu još iz turskih vremena, islednik ga je pitao: Ko je veći – Marks ili Njegoš?
“Marks kaže ’Napred proleteri, u novoj borbi nemate šta da izgubite, a možete dobiti čitav svijet’. Znači li to ako mu metak prosvira čelo, po Marksu nije imao šta da izgubi jer mu je guzica bila prazna. Možda je u pravu jer guzica je najveći neprijatelj duha, zato je toliko i daleko od njega.“
Tvrdi da mu je dovoljno četrdeset pet minuta da od najzagriženijeg marksiste-lenjiniste napravi njegoševca-heraklitovca.
“Kad neko kaže da je Jugosloven i komunista, meni je to dovoljno da zaključim da je glup.“
Čuven je bio Kirov predlog da Srbi uzmu advokata protiv onih Crnogoraca koji se ne osećaju etničkim Srbima i traže nadoknadu za hiljadugodišnje korišćenje srpskog jezika, srpske zastave, manastira, grba slave...
“U životu se ne može postići sreća, jedino se može postići junački život.“
“Po teoriji Kira Radovića, čovek je po rođenju beskrajno bogato stvorenje: Priroda mu je obezbijedila neograničenu količinu kiseonika, a kod nas i vode. Da su komunisti stavili kiseonik pod svoju kontrolu, ja bih morao da naučim da dišem na škrge. Onda je došla ideologija koja deli ljude na napredne i nazadne i brblja o potrošnji, proizvodnji, raspodeli.“
Rat je proveo po prvim linijama odbrane srpskih zemalja, ali ne noseći oružje. Nije to priličilo filozofu. Skupljao je oko sebe mladiće i pričao im o junaštvima i rodini.
Ali je zato sam, sa nesrazmerno velikim šakama koje su tucale kamen na Golom otoku, jurnuo i rasterao montenegrine kad su prvi put opsedali Cetinjski manastir.
Lično je razgovarao i poznavao dvadeset hiljada ljudi. Bio je budvanski Sokrat koji je zaslužio spomenik. Ako budvanska opština obezbedi mesto i dozvolu, priložnici će se lako naći.