Kopernikanski obrt laži

Kopernikanski obrt laži


Elena Ferante: „Lažljivi život odraslih“; prevodilac: Jelena Brborić; izdavač: „Booka“

Elena Ferante, jedna od sto najuticajnijih ličnosti u svetu, i najslavnija književnica 21. veka, nakon napuljske tetralogije koja započinje romanom „Moja genijalna prijateljica“, a završava knjigom „Priča o izgubljenoj devojčici“, obradovala nas je novom pripovešću, romanom o odrastanju, transformaciji, preobražaju koji donosi pubertet, a koji se čita u jednom dahu.

napulj2 elena ferante

Na samom početku romana “Lažljivi život odraslih”, kroz vizuru svoje junakinje Đovane, govori o tektonskim preokretima kojima je u svojoj adolescenciji postala izložena, a koja još uvek nema optimalnu snagu, ubrzanje i zamah. Otac je više ne smatra svojom princezom. Sada, kada su se pojavili prvi znaci vidljivih promena i prva nezavisnost delovanja, koja je znak otpadništva, pobune i neposlušnosti, on hladno saopštava njenoj majci kako je zapravo smatra ružnom.

Povezane vestiOdiseja mentalnog bolesnika

Ubrzo shvatate da očevo vrednovanje, uvredljivo i začuđujuće, nije estetska kategorija. Zar se izgled može preko noći promeniti, bez hirurške intervencije, teških batina ili nesrećne povrede? Ne može. Takva tiha transformacija, ni u udžbenicima ni u literaturi nije opisana. Otac ne govori o fizičkom izgledu. O lepoti i ružnoći lica. Priča o nečemu sasvim drugom. Radi se o emocijama, genetici, poreklu u najopštijem smislu, unutrašnjem životu koji ima svoja nepisana pravila.

napulj elena ferante

Đovana je jedinica srednjoškolskih profesora, intelektualaca, koji žive u viđenijoj četvrti Napulja devedesetih godina prošlog veka, u idiličnoj sredini, okruženi knjigama i istomišljenicima, i ne pričaju na dijalektu, služeći se isključivo italijanskim jezikom.

Otac, veoma privlačan, naočit, stablo je bez korena, i ima jedino sadašnjost i budućnost, ne i prošlost, koje se namerno odrekao. Odakle taj zavodljivi, vižljasti David potiče? Ima li roditelje, rođake? Iz kog je kraja ponikao? Postoji li mesto pod suncem koje je nasledio? Šta njegova ćerka preobražena u insekta razotkriva, šta saznaje o njegovoj prošlosti?

Izgleda da je u pitanju kopernikanski obrt njenog života. Otkriva nepoznate činjenice o ocu, koje je godinama uporno krio. Istina, isprva fragmentarna, potom kompleksna i dobijena iz više izvora, ogolila ga je. Pokazala u pravom svetlu. On je srušen sa pijedestala. Ali i bolje osvetljen. Sa svih strana kao muzejski artefakt.

Povezane vestiPARODIJA MAKSIMA

Kada Đovana, tragajući za svojim korenima, otkrije nevidljivi, podzemni svet grada u kome je rođena, svet prostih, naizgled nedostojnih ljudi, kloaku kao stanište sirotinje, bednih rejona, ogoljenih kvartova Napulja, njeno odrastanje počinje, proširivanjem iskustva, kontaktima sa nepoznatim i isključenim rođacima i zaboravljenim prijateljima porodice. Ali spuštanje u sirotinjske četvrti Napulja, druženje sa služavkama, sveštenicima, radnicima, sekretaricama, koji se služe dijalektom, nije spuštanje u Had, niti ulazak u pakao, mada podrazumeva i posetu groblju, prvi put. Pravi pakao odvija se u finim četvrtima rodnog grada, sa ljudima uglađenim, ateistima, koji veruju u moć razuma, humanističke i revolucionarne ideje. Pakao vreba iz neposredne blizine. U stanu u kome žive, aktivirao se mikro Vezuv, mali vulkan od čije se užarene lave i vrelih isparenja može naprasno umreti. Ili se pretvarati da si mrtav.

Zato je odrastanje bolan proces. Moguće su opekotine četvrtog stepena. Niko vas od toga ne može zaštititi, naročito ne roditelji intelektualci, koji ne krštavaju sopstvenu decu, očekujući da ona sama o tome odluče kada odrastu. Njihov je život izgrađen na poricanju. U pitanju je svesna obmana. Oni su pobegli od istine, genetike, porekla.

Đovana saznaje da su laži odraslih pogubne, da imaju bodlje i ranjavaju dušu. Ona odbija da živi u kavezu, inkubatoru, pod staklenim zvonom koje su za nju izgradili njeni roditelji. Mladost traži slobodu i istinu. Ona se ne prilagođava. Ne adaptira. Pre ruši i uzima. Ispunjena besom i razumom, strastima i idejama.

napulj5 elena ferante

Nakon očeve prezrive konstatacije da mu je ćerka jedinica ružna, što je samo jedna notorna, odbrambena laž, Đovana kreće na svoje alhemičarsko putovanje, na kome će mnogo toga naučiti, videti, postaviti na svoje mesto i od devojčice postati žena. Zbunjenost deteta, potisnuće samosvest, carstvo slobode, mladost koja se kritički ali i pomirljivo odnosi prema roditeljima, odraslima koji se ne mogu promeniti. Kojima su laži poštapalice.

Vremenom, kako devojčica odrasta, roditelji od dominantnih figura postaju sporedne, manje uticajne, dok društvo prijatelja i vršnjaka zauzima važniju poziciju. U vatri unutarnje borbe i razvoja, Đovana doživljava prvu ljubav i svoju seksualnost kao nešto duboko intimno i intrigantno.

Laži dece i odraslih su različiti gradivni elementi života. Deca bujne mašte izmišljaju stvari. Imaju izmišljene prijatelje i doživljaje. Dečje laži su bele laži, bez težine, benigne i bezazlene. Laži odraslih su maligne. One uključuju zlu nameru, podtekst, razlog obmane i opsene. Njihove laži mogu nas osakatiti i ubiti. Protiv njih leka nema.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar