MAHATMA GANDI: Mudra duša ili rasista sklon mizoginiji?

MAHATMA GANDI: Mudra duša ili rasista sklon mizoginiji?

foto: Tanjug / AP


Rođen je kao Mohandas Karamčad Gandi u hinduskoj porodici na današnji dan 1869. u Porbandaru u Indiji, zbog čega se ovaj datum obeležava kao internacionalni dan nenasilja. Mahatma Gandi jedan je od najprepoznatljivijih simbola nenasilne borbe, traganja za istinom, simbol međuljudske ljubavi i mudrosti. Simbol koji je inspirisao i nadahnuo mnoge. Verovatno se zato danas vrlo malo govori o mračnim stranama njegove ličnosti.

Ali krenimo redom…

Otac mu je bio glavni sveštenik u Porbandaru, a majka veoma posvećena religiji, pa je Gandi dok je odrastao bio izložen učenju o toleranciji, nepovređivanju drugih ljudi i vegeterijanstvu. Potičući iz dobrostojeće porodice, imao je mogućnosti za obrazovanje, ali se ispostavilo da nije bio preterano zainteresovan za školu. U maju 1883, kada mu je bilo samo 13 godina, oženjen je devojčicom Kasturbom, poznatija kao Ba. Posle dve godine braka rodio se prvi sin, koji je ubrzo preminuo, ali su kasnije dobili četvoricu sinova.

Smanjeno 4

Nekoliko godina kasnije Gandi upisuje studije prava na Univerzitetu u Bombaju, da bi se 1888. prebacio se na pravne studije u Londonu. Tamo se ipak više posvetio religiji koja je počela da ga fascinira. Tri godine kasnije Gandi se vraća u Indiju i u Bombaju počinje da radi kao advokat. Kako mu taj posao nije donosio ni uspeh, a ni zadovoljstvo, ubrzo ga napušta, a umesto toga počinje da radi za jednu indijsku kompaniju koja ga šalje u Južnu Afriku gde ostaje narednih 20 godina suočavajući se s rasnom diskriminacijom.

Smanjeno 3

Boreći se protiv diskriminacije Indijaca, Gandi osniva politički pokret poznat pod imenom “Skup Indijaca”, a zatim od svog teoretskog verovanja u nenasilni građanski protest stvara opipljivi politički stav. Kao osnivač filozofije pod nazivom “Satyagraha”, tj. otpora putem masovne nenasilne građanske neposlušnosti, postao je jedan od najvećih političkih i duhovnih vođa tog vremena. Satyagraha u prevodu znači insistiranje na istini koja je centralno interesovanje Gandijevog života, a njegov princip satjagrahe inspirisao je generacije demokratskih i antirasističkih aktivista, uključujući i Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu.

Smanjeno 2

Traganje za istinom ga je vodilo ka oslobođenju Indije i ka nenasilju kao jednom od najispravnijih principa ljudskog delovanja, što je i opisao u svojoj knjizi “Priča o mojim eksperimentima sa istinom.”

Tu, naravno, spadaju eksperimenti sa nenasiljem, celibatom i drugim principima ponašanja za koje se veruje da nisu isto što i istina. Ali, za mene je istina vrhunski princip koji uključuje brojne druge principe. Ta istina nije samo istinoljubivost u reči, već i istinoljubivost u misli, i ne samo relativna istina naših poimanja, već Apsolutna Istina, taj Večni Princip, koji je Bog. Ima bezbroj definicija Boga, jer su njegova ispoljavanja bezbrojna. Ona me preplavljuju čuđenjem i strahopoštovanjem i na trenutak me ostavljaju ošamućenog. Ipak, ja obožavam Boga kao čistu Istinu. Nisam Ga još našao, ali tragam za Njim. U toj potrazi sam spreman da žrtvujem stvari koje su mi najdraže. Čak i ako bi ta žrtva zahtevala moj sopstveni život, nadam se da ću biti spreman da ga dam. Ali, sve dok ne ostvarim tu Apsolutnu Istinu, moram se držati relativne istine kako je ja shvatam. Ta relativna istina mora, u međuvremenu, da bude moj svetionik, moj štit i sigurnost. Iako je taj put prav, uzak i oštar kao oštrica brijača, za mene je on bio najbrži i najlakši. Čak su mi i moje ogromne zablude izgledale sitne, jer sam se striktno držao tog puta. Jer, taj me je put spasao da ne zažalim i ja sam išao napred u skladu sa svetlošću koju imam. Često bih u mom napredovanju imao blede uvide u Apsolutnu Istinu, Boga, i svakog dana je u meni raslo ubeđenje da je jedino On stvaran, a sve ostalo nestvarno. Neka oni, koji to žele, razumeju kako je to ubeđenje raslo u meni; neka čuju o mojim eksperimentima i neka podele sa mnom moja uverenja, ako mogu. I još, u meni je raslo ubeđenje da sve što sam ja mogao da uradim može da uradi i dete, a imam dobre razloge što to kažem. Instrumenti za traganje za istinom su isto toliko jednostavni koliko se teško koriste. Oni mogu izgledati sasvim nemogući nekoj nadmenoj osobi, a sasvim mogući nedužnom detetu. Tragalac za istinom treba da se učini toliko poniznim da čak i prašina može da ga smrvi. Tek tada, a ne i do tada, moći ćemo da bar nazremo istinu.

Povratak u Indiju u Marš soli

U Indiju se vraća 1914. i postaje član pokreta Domaća vlast, koji se borio za nezavisnost Indije koja je tada bila britanska kolonija, ali i vođa Indijskog nacionalnog skupa zalažući se za nenasilnu pobunu naroda, kojom bi se uspostavila nezavisnost države. Njegov glavni cilj je bio da pokrene siromašne poljoprivrednike i radnike da se pobune protiv nemilosrdnog oporezivanja i diskriminacije. Težio je smanjenju siromaštva, oslobađanju žena i iskorenjivanju diskriminacije, s krajnjim ciljem da Indija postane samostalna država.

mahatma gandi

Nakon jedne od njegovih pobuna, vlasti su ga uhapsile 1922. optuživši ga za zaveru. U zatvoru je proveo dve godine, a čim je izašao, nastavio je sa svojom borbom. Predvodio je 320 kilometara dugu šetnju do mora u nameri da prikupe morsku so u simboličnom prkosu vlastima. Naredne godine je prisustvovao londonskoj konferenciji zalažući se za ustavne promene u Indiji. Gandi 1934. odlazi u penziju želeći da se skoncentriše na rad sa seoskim zajednicama. Međutim, vratio se politici kada je počeo Drugi svetski rat zahtevajući povlačenje britanske vlasti iz Indije u zamenu za saradnju indijske vojske u ratu. Britanci nisu pristali na taj sporazum, već su uhapsili lidere Nacionalnog skupa.

Uprkos svemu tome, Gandi i dalje nije odustajao, a njegovi napori su se isplatili kada je Velika Britanija napokon proglasila nezavisnost Indije 15. avgusta 1947. Ipak postojali su i oni koji su smatrali da Indija ne treba da postane samostalna država, a za otcepljenje su krivili Gandija. Želeći da se osveti, Naturam Godse, jedan od hinduskih fanatika, uspeo je da se u gomili ljudi koji su išli na molitvu 30. januara 1948. približi Gandiju i ubije ga pucavši mu u grudi.

Smanjeno 1

Međutim, uprkos slavljenju Gandijevog lika i dela, poslednih godina sve češće je moguće čuti i priče “sa druge strane medalje”. Tako se češće mogu čuti tvrde da je Gandi, pored svega, zapravo bio rasista i da je bio sklon mizoginiji. Prema pisanju američkog portala Vice, Gandi se u Južnoj Africi kao advokat i borio za prava Indijaca, i samo Indijaca. Prema pisanju Vašington posta, za njega su crni Južnoafrikanci jedva bili ljudska bića. Nazivao ih je uvredljivim južnoafričkim žargonskim izrazom kafir. Žalio se često što Indijce smatraju “jedva malo” ako i uošte boljim, od divljaka ili domorodaca Afrike.

“Bela rasa treba da bude preovlađujuća u Južnoj Africi”, izjavio je 1903. godine.

EPA-EFE/JAGADEESH NV

EPA-EFE/JAGADEESH NV

Kada je bačen u zatvor 1908, prezirao je činjenicu da su Indijci smeštani sa crnim, a ne belim zatvorenicima. Neki južnoafrički aktivisti, kako piše BBC, oživeli su ove Gandijeve tvrdnje, poput knjige dva južnoafrička akademika koje su ipak imale mali uticaja na širu kulturnu svest.

Baš negde u to vreme, Gandi je počeo da neguje mizoginiju koju će nositi u sebi do kraja života. Majkl Konelan je u Gardijanu pažljivo objasnio da je Gandi verovao da žene predaju sopstvenu ljudskost onog časa kada ih muškarci siluju. Razmišljao je pod pretpostavkom da muškarci ne mogu da kontrolišu svoje osnovne, grabljivičke impulse, a da su žene odgovorne za te impulse. Njegov pogled na žensku seksualnost jednako je za osudu: prema knjizi Riti Banerdži “Seks i moć”, Gandi je smatrao da je menstruacija “manifestacija izopačenje ženine duše njenom seksualnošću”. Takođe je smatrao da je korišćenje kontracepcije znak promiskuiteta.

Divna duša s tamnim naličjem…

Zanimljivosti iz biografije:

  • Mohandas Gandi je dobio ime Mahatma Gandi, što u prevodu znači divna duša, a tako ga je nazvao indijski pesnik i nobelovac Rabindranat Tagore
  • Pet puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu
  • Bio je zaslužan za pokrete građanskih prava na 4 kontinenta, u 12 država
  • Na njegovoj sahrani je kolona ljudi bila dugačka čitavih 8 kilometara
  • Velika Britanija, protiv koje se borio, 21 godinu nakon njegove smrti ištampala je poštansku marku u njegovu čast
  • Gandi je svaki dan pešačio ili proputovao skoro 18 kilometara, što je, kada se sve skupi, dovoljno da se dva puta obiđe cela Zemlja
  • Bio je striktni vegetarijanac i smatrao da ishrana treba da zadovolji samo minimum zahteva tela
  • Dopisivao se s mnogim poznatim ljudima tog doba, među kojima su bili i Tolstoj, Ajnštajn i Hitler
  • Po njemu su nazvana 53 glavna puta u Indiji i 48 puteva van Indije
  • Godine 1930. američki magazin Tajm je proglasio Gandija čovekom godine
  • Sprovodio je u delo hinduističku ideju duhovnog i praktičkog čistunstva, koja je podrazumevala i celibat, u kom je bio od svoje 36. godine
  • Imao je običaj da provodi jedan dan nedeljno u tišini, ne pričajući ni sa kim. Verovao je da mu to donosi unutrašnji mir

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar