ČOVEK ČIJI JE SAN POMERIO GRANICE Martin Luter King: “I have a dream”

ČOVEK ČIJI JE SAN POMERIO GRANICE Martin Luter King: “I have a dream”

Martin Luter King


Tačno 1. decembra 1955. godine krojačica Roza Parks odbila je da po dobro ustanovljenom običaju u autobusu ustupi svoje mesto belcima. Zbog ove “neviđene drskosti” vozač je pozvao policiju koja je napravila zapisnik. Međutim “incident” koji je jednim poslužio za sastavljanje uobičajenog zapisnika, drugima je poslužilo kao okidač za bojkot.

Crnačko stanovništvo odlučilo se da podigne svoj glas, a lider crnačke inicijative bio je mladi baptistički sveštenik dr. Martin Luter King, zagovornik borbe nenasiljem. Nakon meseci borbe i niza istorijskih događaja, skoro godinu dana kasnije, Vrhovni sud je presudio u korist štrajkačkog pokreta. 21. decembra 1956.

Crnci su se opet vozili autobusima Montgomerija i to prvi put bez diskriminišućih ograničenja.

Vrhnuca borbe desio se na današnji dan (28. avgusta) 1963. – nenasilni marš na Vašington. Stotine hiljada ljudi se odazvalo pozivu, a Martin Luter King tada je održao legendarni govor koji ostavio duboke polsedice u Americi, ali i širom sveta.

Govor je u istoriji zapamćen pod nazivom “Ja imam san” (“I have a dream”), a prenosimo jedan njegov deo:

“Vratite se u Misisipi, vratite se u Džordžiju, vratite se u Luizianu, vratite se u getoe velikih gradova na severu sa spoznajom da sadašnja situacija može biti promenjena. Ne dopustite da padnemo u dolinu očajanja. Danas vam kažem, prijatelji moji, uprkos poteškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san.

To je san koji je duboko ukorenjen u američkom snu. Imam san da će se jednog dana ova nacija izdići i da će živeti po pravom kredu svog postojanja: “Za nas je ova istina sama po sebi razumljiva: da su svi ljudi stvoreni jednakima”.

Imam san da će jednog dana na crvenim brdima Džordžije sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika sediti zajedno za istim bratskim stolom.

Imam san da će jednog dana i sama država Misisipi, u kojoj vlada nepravda i koja s plamenom tlačenja živi svojim punim bićem, imam san da će se i ta država jednog dana pretvoriti u oazu slobode i pravednosti. Imam san da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u društvu u kome ih niko neće vrednovati po boji njihove kože, nego da će se prema njima ophoditi onako kako to oni svojim karakterom zasluže. Danas imam jedan san…

Imam san da će jednog dana Alabama sa zlokobnim rasistima, sa svojim guvernerom sa čijih usana su silazile reči kao “intervencija” i “anuliranje rasne integracije”…, da će tačno tamo u Alabami jednog dana mali crni dečaci i male crne devojčice pružiti ruke malim belim dečacima i devojčicama kao braći i sestrama. Imam san da će se jednog dana uzdignuti sve doline, a svi bregovi i planine da će se smanjiti… I dobrota Gospodara biće svima vidljiva i svako će je spoznati. To je naša nada. Sa ovim uverenjem vratiću se natrag na jug. Sa ovim uverenjem biću sposoban da od brega očajanja načinim kamen nadanja. Sa ovim uverenjem mi ćemo biti sposobni da neskladnosti naše nacije pretvorimo u zvuke predivne simfonije.

Martin Luter King, Vašington

Martin Luter King, Vašington

Sa ovom spoznajom bićemo sposobni da zajedno radimo, zajedno se molimo, zajedno se borimo, zajedno idemo u zatvor, zajedno ustajemo za slobodu, sa spoznajom da ćemo jednog dana biti slobodni. A to će biti dan kad sva Božja deca u ovoj zemlji budu mogla dati novo značenje ovoj pesmi: „Moja zemljo, o tebi, tebi zemljo slobode ja pevam. Zemljo, gde su moji očevi umirali, ponosu nacije, dopusti slobodi da siđe sa svih bregova.“ Ako Amerika treba da postane velika nacija, onda ovo mora biti istina.

Tako dopusti slobodi da dođe sa silnih visina Novog Hempšira. Dopusti joj da dođe s moćnih bregova Njujorka, dopusti slobodi da dođe iz Pensilvanije. Dopusti joj da dođe sa snegom pokrivenih Roki Mauntinsa iz Kolorada…. Dopusti joj da dođe sa svakog brežuljka Misisipija, dopusti joj da dođe sa svake uzvisine. Kad joj dopustimo da dođe, kad joj dopustimo da prođe kroz svaki grad i gradić, tada ćemo ubrzati dolazak dana u kome će sva Božja deca – crni i beli ljudi, Jevreji i pagani, protestanti i katolici – jedni drugima pružiti ruke i moći pevati stare crnačke duhovne pesme: “Konačno slobodan! Konačno slobodan! Veliki svemogući Bože, mi smo konačno slobodni!”

1964. godine Martin Luter King je dobio Nobelovu nagradu za mir. Sa 35 godina bio je najmljađi dobitnik te nagrade u istoriji. Odrekao se novčanog dela nagrade u korist pokreta za građanska prava. 4. aprila 1968. godine svet je uzdrmala vest da je dr. Martin Luter King poginuo kao žrtva atentata.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar