Roman za ljubitelje srpske i slovenske mitologije i fantastike

U intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ književnica Marija Čakmak govori o svom romanu prvencu i najavljuje i sledeća dva nastavka ove trilogije i, budući da je po profesiji vaspitač, objašnjava zbog čega moramo da uvek verujemo u svoju decu.

"Zemlja gromova: Buđenje“ je roman epske fantastike sa elementima slovenske mitologije. Otkud to da ste se u svom romanu prvencu otisnuli tako daleko u prošlost?

"Osnovni motiv romana je legenda o bogu Svarogu koji spava i u svom snu stvara čitav svet, bogove i ljude. Ta ista legenda kaže da se Svarog jednom mora probuditi, a sa njegovim buđenjem svet kakav poznajemo prestaće da postoji. Kako bih ovo staro predanje što verodostojnije prenela čitaocima, bilo je neophodno otići veoma daleko u prošlost.“

Koliko kao narod poznajemo svoju istoriju i tradiciju?

"Nažalost, veoma slabo, ali mislim da polako počinjemo kao narod da se osvešćujemo. Društvene mreže i internet doprineli su brzom širenju informacija. Mnoge knjige i istraživanja postali su nam lako dostupni. Možemo jednim klikom da dođemo do nekih emisija koje nude različite sadržaje i informacije koje nikada pre niste mogli čuti. Sve je više pisaca na javnoj sceni koji pišu o srpskoj mitologiji, običajima i tradiciji.“

Šta je ono što Vas lično najviše fascinira u slovenskoj mitologiji i srpskim narodnim predanjima?

"U jednoj knjizi pročitala sam da su naši ratnici prilikom odlaska u rat ponavljali mantru: ’Za Čast! Za Savest! Za Veru!’ Možete li da zamislite snagu jednog ratnika koji odlazi u boj sa ovim rečima na usnama? Koliko je plemenit i silan narod koji se bori u ime ovakvih vrednosti. A mi smo potomci tih ratnika, tih ljudskih gromada. To su bili naši preci i to nikada ne smemo da zaboravimo, i to je ono što me najviše fascinira.“

U Vašem romanu sudbina sveta zavisi od proročanstva boga Svetovida. Da li i današnja planeta zavisi od volje nekog „savremenog Svetovida“?

"Naš narod ima običaj da kaže ’Pomozi sebi i bog će ti pomoći’, i smatram da je to jedna velika istina. Svaki pojedinac ima moć i snagu da upravlja svojim životom i sudbinom. Ali je neophodno da znamo ko smo i šta smo. Moramo poštovati svoje korene i nasleđe svojih predaka i težiti ka plemenitim ciljevima. Samo tako možemo biti vođeni svojom, a ne tuđom voljom.“

Borba između dobra i zla je u osnovi radnje „Zemlje gromova“. Da li dobro danas pobeđuje samo u fikciji ili ima šanse da i u našoj realnosti odnese prevagu?

"Snaga vere je takva da dokle god mislimo pozitivno, zlo nema nikakve šanse. Ne treba ni razmišljati o drugim opcijama. Dobro se dobrim vraća i zato se moramo truditi da uvek budemo najbolja verzija sebe koja misli pozitivno.“

Po profesiji ste vaspitač i radite sa najmlađima. Nedavno smo kao nacija i država doživeli ogromnu tragediju nakon dva masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca. Kako kao vaspitač, ali i književnica doživljavate sve ove strahote koje su nas zadesile?

"Ta vest potresla me je najpre kao čoveka, a onda i kao prosvetnog radnika. Iako je ovo ogromna tragedija, mislim da ne smemo gubiti veru u našu decu i ljude. Moramo biti svesni da je snaga svakog čoveka, pa i deteta, u porodici. Roditelji su prvi i najveći uzori. Rad na sebi, kulturno uzdizanje, duhovne vrednosti moraju da budu osnova vaspitanja. U medije, među decu i odrasle moramo vratiti pojam sramote, kao i poštovanje odraslih, a na prvom mestu vratiti poštovanje prosvetnim radnicima.“

Kako danas vaspitavati decu, šta je to na šta roditelji moraju da obrate pažnju dok su deca još mala?

"Roditelji moraju kod dece da razvijaju empatiju. Da omoguće deci da se druže sa drugom decom i da se povežu sa prirodom. Parkovi, šetnje, igrališta, druženja. Deca moraju imati jasno postavljene granice od kojih ne smemo odustati. Roditelji moraju biti autoritet vredan poštovanja.“

Da li su nas moderne tehnologije, a sada i veštačka inteligencija udaljile jedne od drugih. Kako mlade, pa i one starije, vratiti druženju, čitanju knjiga...?

"Tehnologija ima svoje prednosti ako je mudro koristimo i doziramo sebi, ali i deci. Smatram da je tu najvažniji lični primer. Ako dete stalno gleda nas kako sedimo za računarom i telefonom, i ono će sigurno slediti naš primer. Ali ako dete vidi majku ili oca kako čitaju knjige, odlaze u biblioteku, na sajam knjiga, velike su šanse da se i kod njega rodi ljubav prema knjizi.“

Bernhard Šlink za "Ekspres": Žene više pate i više se bore u ovom društvu

Intervju

Intervju

Scena 23.06.2023. 05:10

Bernhard Šlink za "Ekspres": Žene više pate i više se bore u ovom društvu

Da li je ženama danas u Srbiji lakše da nađu svoj put na književnoj sceni nego ranijih godina?

"Sigurno da jeste. Danas žena može da se izbori za svoje mesto u književnosti jednako lako kao i muškarac. Isto su rangirani i plaćeni i svakom je danas data šansa. Pre bih rekla da smo kao domaći autori u podređenom položaju u odnosu na strane autore. Iz nekog razloga nam je sve strano primamljivije. Imala sam situaciju u kojoj je jedan poznanik uzeo moju knjigu misleći da se radi o grčkoj mitologiji, ali kada je shvatio da je u pitanju slovenska mitologija, vratio mi je knjigu.“

Da li možete da obećate da će drugi deo trilogije „Zemlja gromova“ biti još uzbudljiviji od prvog dela „Buđenje“?

"Sva tri dela su napisana i samo je pitanje vremena kada će ugledati svetlost dana. Ja često čitam svoje knjige i meni se veoma dopadaju. Smatram da su interesantne i da drže pažnju čitaoca, zato mislim da mogu da vam obećam tako nešto.“