Bernhard Šlink za "Ekspres": Žene više pate i više se bore u ovom društvu

U okviru Festivala "Krokodil“, koji je održan od 15. do 18. juna, publika je imala priliku da uživo vidi i čuje čuvenog Bernharda Šlinka, nemačkog pisca čija su gotovo sva do sada objavljena dela dobila prestižne književne nagrade – od kriminalističkog romana "Gordijev čvor“, prvog iz trilogije o privatnom detektivu Gerhardu Zelbu, preko knjiga "Čitač“ (prevedenog na 39 jezika), "Bekstvo od ljubavi“, "Vikend“, "Letnje laži“… do "Olge“ i "Unuke“.

Podjednako kao beletristika, veoma su popularne i Šlinkove knjige eseja "Domovina kao utopija“, "Ogledi – o politici, pravu, pisanju i verovanju“, "Krivica iz prošlosti. Prilozi jednoj nemačkoj temi“…

Pravnik po vokaciji, sudija i profesor javnog prava, kao i filozofije prava, na univerzitetima u Bonu, Frankfurtu i Berlinu, Bernhard Šlink bio je veoma iznenađen kada je video koliko publike je došlo na književno veče ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu da upozna pisca koji spada u velikane savremene svetske književnosti, autora internacionalnih bestselera, od kojih je nekoliko i ekranizovano.

"Bilo je to prijatno iznenađenje. Zaista nisam znao da sam, na neki način, popularan u Srbiji, da toliko ljudi poznaje moj rad. Nažalost, ne znam mnogo o piscima iz Srbije. Poznato mi je delo ’Na Drini ćuprija’, naravno. To je divna, divna knjiga“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ Bernhard Šlink.

Skroman, tih i ljubazan, strpljivo je odgovarao na sva pitanja, a prisetio se i kako je to bilo kada je prvi put došao u, tada Jugoslaviju, 1964. godine.

"Došao sam vozom od Berlina do Beograda, a potom sam išao peške i auto-stopom do Mediterana. To je bilo veoma lako jer u to vreme nije bilo puno saobraćaja. Iznenadilo me je saznanje da me niko od ljudi nije osuđivao kao mladog Nemca, s obzirom na to da se radilo o vremenu 20 godina nakon rata.“

Jednom prilikom ste rekli da "pišete iz istog razloga iz kog drugi čitaju: niko neće da živi samo jedan život“. Da li dok pišete zamišljate čitaoce kojima se obraćete i da li se, možda, ta slika poklapa sa onim što potom vidite kada, na primer, potpisujete svoja dela ili dođete na neki književni festival, poput ovog sada u Beogradu?

"Ne, ne zamišljam svoju publiku. Kada pišem, ne mogu da mislim ni na šta drugo. Apsolutno sam koncentrisan na priču, na stvaranje.“

U mnogim Vašim romanima ženski likovi su jači od muških. Da li će se desiti, možda, da u nekom od Vaših budućih romana ili pripovedaka i žene zaplaču, a ne samo muškarci?

"To je dobro pitanje. Ali ne znam odgovor. Ne znam ni da objasnim zašto je tako. Možda su žene interesantnije od muškaraca, one više pate, dok muškarci žive srećnije sa ulogom koju im je društvo nametnulo. Žene se, međutim, više bore u ovom društvu, naročito žene naše generacije, one moraju da učine više da bi definisale sebe. I na kraju, žene igraju veliku ulogu u mom životu, moja majka, moje sestre…“

Vaša literarna dela smeštena su u različite epohe Nemačke, ali gotovo svaka je u vezi sa nekom neuralgičnom, bolnom tačkom u njenoj istoriji. Međutim, čitalačku publiku darujete i prikazom sudbine „malog“ čoveka u datim okolnostima, koja čini nam se zapravo objašnjava ulogu običnih ljudi u određenoj epohi i kako svi mi voljno ili nevoljno saučestvujemo u kreiranju istorije.

"Naravno, svi učestvujemo u stvaranju istorije. Neko manje, a neko više vidljivo. Takođe, to je i deo naše odgovornosti, naš doprinos društvu.“

U romanu "Vikend“, pripovedate priču o grupi Bader–Majnhof i njihovom uticaju na društvo. To je priča i o mladalačkim idealima koji su preoblikovani u trenutni uspeh i izneverenim nadama kojima su glavni likovi okrenuli leđa. I drugi Vaši junaci imaju problem sa ideološkom prošlošću i vremenom koje je opovrglo njihove ideale. Čini li Vam se da današnje generacije nemaju snažne ideje i ideale za koje bi bile spremne da žrtvuju svoju budućnost?

"Mlade generacije, barem u Nemačkoj, imaju snažno osećanje u vezi sa klimatskim promenama, na primer. I to je veoma dobro. Ali, problem je u tome, čini mi se, što oni ne vide da svoje namere moraju da prepuste institucijama jer same demonstracije na ulicama ne menjaju stvari. Bio sam na protestu u Beogradu u subotu, uživao sam, ali ono što sam čuo o opoziciji u parlamentu je tužno. Pokret mora da dopre do njih, kao i do institucija.“

Iako ste jedan od najpoznatijih savremenih pisaca, Vi ste pre svega po vokaciji pravnik. I među novinarima, i to veoma uspešnim, takođe ima onih koji su pravnici. Šta mislite da je uzrok te spisateljske darovitosti pravnika?

"To je već klasika da mladi ljudi nisu uvek sigurni šta žele sa svojim životom. Oni koji su talentovani, na primer, za matematiku i fiziku, studiraju istoriju ili jezike. Neki su samo znatiželjni za različite nauke, a neki žele da zarade novac. Spektar razloga je veoma širok. Mene je zanimalo pravo, ali i istorija koju nisam želeo da studiram. Nisam hteo da se fokusiram na teoriju, već na nešto što podrazumeva više prakse, a pravo je upravo takvo.“

Čini se da i Vi svoju profesionalnu podlogu vešto koristite ispredajući priče koje, pored ljubavnih odnosa, često povezuju misteriozni zapleti, tajne i detektivska otkrića. Da li ste bili inspirisani nekim slučajem iz sopstvene sudske prakse, možda nekim stvarnim ličnostima?

"Ne, ne bih mogao da kažem da me je sudska praksa inspirisala. Moja interesovanja su više u vezi sa istorijom.“

Više Vaših romana i pripovedaka je ekranizovano, neki su postali klasici poput Vaših literarnih dela, dok se neki "nisu proslavili“. U filmu "Čitač“ Hanu Šmic tumači Kejt Vinslet, a David Kros mladog Mihaela Berga – koliko se oni razlikuju od Hane i Majkla kako ste ih Vi zamislili?

"Film se uvek razlikuje od romana, čak i kada je dobar film. U ovom slučaju ja sam insistirao da Hanu glumi Kejt Vinslet, koja je jedna veoma jaka žena. Reditelj filma Stiven Daldri je rado prihvatio moj predlog. Knjiga je više njegova (Mihaelova), a film je više njen (Hanin).“

Kako izgleda život pisca čije gotovo svako objavljeno delo postane veoma popularno, ali i nagrađeno – da li imate svoje zadato radno vreme, dane odmora, pauze... Da li je pisanje posao koji mora, kao i svaki drugi, da bude dobro organizovan da bi bio uspešan?

"Nikada nisam bio sklon ritualima. Počeo sam da pišem još dok sam bio aktivan u pravu, kao profesor, tako da sam svaki svoj slobodni trenutak koristio da stvaram svoje romane i priče. Nekada pišem i po ceo dan, naročito za vreme pandemije, tada sam pisao od ujutru do uveče. Ali, kada imam druge obaveze, pišem od pet po podne do jedanaest sati uveče, kao i tokom vikenda.“

Ljubivoje Ršumović: "Ja sam mačor u rerni"

Intervju

Intervju

Scena 27.05.2022. 15:05

Ljubivoje Ršumović: "Ja sam mačor u rerni"

Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini

Intervju

Intervju

Scena 19.03.2022. 06:05

Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini