Scena
10.03.2026. 02:26
Scena
11.03.2026. 22:36
Nebojša Jevrić
Urbane legende
Nova priča Nebojše Jevrića: Majstor Vule – slobodni zidar
Sa rancem punim alata, u pocepanom džinsu, klapusao je prašnjavom džadom ka Gornjem Lipovu.
Imaо je znojnice oko čela i čuturu sa rakijom iz koje je s vremena na vreme pririjao.
Bio je to propali student fizike, majstor Vule, slobodni zidar.
Išao je pod Vratlo da malta kuću Miladina Radovog, koji se vratio iz pečalbe sa penzijom, pa je hteo da doćera očevu kuću, rađenu prije trideset i kusur godina, nikad nemaltanu.
Žeže živastijan, dugačak je put, ranac težak.
Pred kućom skrivenom među šljivike stade da zaište vode.
"A koji ste vi?“, upita neobična putnika domaćin.
"Mi smo majstori!“
"Vi majstori?! A šta znate da pravite!“
"Znamo da pravimo đecu!“, odbrusi majstor Vule i sunu put vratnice.
Vule je bio najbolji fizičar u školi. Upisao je fiziku, ali je na trećoj godini stao. Pravio je projekte za perpetuum mobile, solarna auta, za nanoodašiljače koje će lepiti na krila divljih pčela i uz pomoć goniometra otkrivati duplje i škrape gde med skupljaju...
I pio po beogradskim kafanama sa veselom bratijom pesničkom koja se jedina nije smejala njegovim idejama.
"Genijalno, burazeru!“, odobravao mu je Brana Petrović dok je pričao o bežičnom prenosu energije.
Vule je bio zanesen i kako bi više pio pričao je o sve neverovatnijim dostignućima nauke koja mi možda dočekati nećemo, ali će se desiti.
Ali to nije moglo dugo da traje. Vratiše ga kući i on poče da se bavi majstorlukom.
Krakata momčina, kukastog nosa, dugih ruku. Nijesu mu skele trebale.
Bio je od reči i jeftiniji od ostalih. Išao po selima gde drugi majstori nisu hteli ni da čuju da idu. Sve mu je išlo od ruke. Kad bi se upoznavao, obavezno bi rekao: "Majstor Vule – slobodni zidar.“
U pogodbu je obavezno ulazio litar rakije dnevno i pet kafa. Za ostalo po dogovoru.
Nekom gazdi iz Kovrena koji nije poštovao ugovornu obavezu sijalična mesta, mesta za štekere i prekidače je jednostavno zamaltao.
Čovek se hvato za glavu, ali pomoći nije bilo sve dok nije donio ugovorenu rakiju. Tek onda slamčicom obeležena mesta je napravio.
Drugi put dođu da rade u Stožer, stigne i rakija, Vule zamuti malter.
Zahvati mistrijom i baci na zid malter, malter padne. Baci drugu mistriju, pade i ona.
"Ovo ti ništa ne valja“, kaže njemu Vule.
"Kako ne valja.. Je l’ dobar kreč, cement, pijesak.“
"Pa ne valja ti rakija, budalčino. Đe si čuo da se sa vakom rakijom malta!“
Pročuo se Vule kao dobar majstor. Stigao do mora i dopalo mu se. Gradi se po primorju. Zida se Budva.
Kad mu dosadi u Budvi kad procijeni da je dosta zaradio, eto ga Vule u Beogradu. Pravo iz vagon-restorana sve sa alatom.
Odatle taksijem do "Šumatovca“. I tad počinje grobarovka koja se kasnije po gradu prepričava.
Naruči piće za sav personal, litar loze, i nekolike čaše sa stopom. Čaše i lozu unapred plaća. U tom će i družina.
Kojoti sa Terazijskog grebena.
Vule mistrijom odvali stope od čaša i svima sipa bratski podjednako.
Pije se, al’ niko čašu ne može iz ruke da spusti. Tu stigne i druga sve dok Vule ne skine gojzericu i stavi na astal. A onda zakukuriječe:
"Oj, đevojko, iz Okladi,
Otkrij pitu da se ladi.“
Neki novi ober kelner koji ne zna majstor Vula, slobodnog zidara, kaže:
"Za vas više nema pića!“
"Za koga, bre, nema pića, za mene i moje bastadure!“, vikne Vule i iz bagaža izvuče motornu testeru. Krene da seče platan.
Dok službena lica dođu, Vule je već u taksiju i jezdi prema stanici.
Nekolike godine nisam vidio Vula. Onda jednog leta dok sam lečio jetru pretvorenu u jetrenu paštetu stigne paket sa plastičnom kantom punom meda i saća. Uz paket pisamce.
"Ipak sam uspio da konstruišem nanoodašiljač za krila divljih pčela. I da im skrivnicu pronađem.“
Komentari
