Poslednja epizoda Čendlerovog života

Prizor je jedna od najpotresnijih novih priča u vezi sa „The One About Matthew Perry“, trodelnom dokumentarnom serijom koja na „Netfliks“ stiže 27. oktobra, dan uoči treće godišnjice glumčeve smrti. Rediteljka Meri Robertson želi da između slave i tragedije pokaže Perija kakvog su poznavali porodica i prijatelji.

Deset sezona, od 1994. do 2004, Peri je u 236 epizoda „Prijatelja“ pretvarao neprijatnost u šalu, nesigurnost u ironiju, a strah u jednu od najprepoznatljivijih komičnih uloga televizije. Čendler je humorom skrivao ono što nije umeo da kaže. Ali između lika koji se na ekranu ženio Monikom i glumca koji se vraćao sa lečenja postojala je bolna razlika.

Mija se danas priseća upravo snimanja Čendlerovog venčanja. Peri je tada tek izašao iz rehabilitacionog centra. Dok su gledaoci slavili ljubav dvoje omiljenih junaka, njegova porodica je znala koliko je neizvesno šta ga čeka. Sestra kaže da je i sam želeo ono što je dobio njegov lik: partnerku, decu, običan porodični život. Na televiziji je srećan završetak bio napisan unapred. U stvarnosti ga niko nije mogao garantovati.

Novi dokumentarac ne oslanja se samo na stare intervjue. Prvi put pred kamerama o bratu govori Mija, koja je kasnije postala psihoterapeutkinja, delom pokušavajući da razume njegovu bolest. Tu su neviđene fotografije i porodični snimci, kao i svedočenja Rodžera Kastilja, koji ga je vozio na audiciju za „Prijatelje“, Dejvida Presmana, saradnika, bivših partnerki i ljudi koje je upoznao tokom lečenja.

Zanimljivo je da preostalih petoro glavnih glumaca „Prijatelja“ nije dalo nove intervjue. Rediteljka kaže da ih je ekipa pozvala, ali su odlučili da ne učestvuju. Njihovo prisustvo ostaje u arhivskim snimcima, a priču nose prijatelji izvan televizijskog seta.

U autobiografiji „Friends, Lovers, and the Big Terrible Thing“ iz 2022. Peri je već srušio sopstvenu legendu. Pisao je o dugogodišnjoj zavisnosti, brojnim odlascima na lečenje, ozbiljnim zdravstvenim krizama i strahu da neće preživeti. U dokumentarcu njegova sestra navodi da je za pokušaje oporavka potrošio sedam miliona dolara. Novac, pokazalo se, nije mogao da kupi oporavak.

Peri je umeo da izgovori i ono što je mnogima zvučalo nezamislivo. Priznavao je da mu slava, za kojom je očajnički čeznuo, nije popunila unutrašnju prazninu. Iza javnog humora smenjivali su se samoća, zavisnost i novi pokušaji oporavka. Njegova borba nije bila neprekidni pad: bilo je oporavaka, rada, prijateljstava i podrške drugim zavisnicima. Upravo te delove priče film želi da sačuva od zaborava.

Ipak, poslednje poglavlje njegove biografije odavno je preraslo filmsku rubriku i postalo sudski slučaj. Obdukcijom je utvrđeno da je Peri umro od akutnih efekata ketamina, a smrt je zvanično označena kao nesrećan slučaj. Istraga je razotkrila mrežu ljudi koji su mu ketamin nelegalno nabavljali i davali.

Do maja 2026. svih petoro optuženih dobilo je kazne. Džasvin Sanga, poznata kao „Ketaminska kraljica“, osuđena je na 15 godina zatvora. Bivši lekar Salvador Plasensija dobio je dve i po godine, posrednik Erik Fleming dve, a Perijev asistent Kenet Ivamasa 41 mesec zatvora. Još jedan bivši lekar, Mark Čavez, osuđen je na kućni pritvor, trogodišnji uslovni nadzor i društveno koristan rad. Prema američkom Ministarstvu pravde, asistent je glumcu davao ketamin i na dan njegove smrti. Slučaj je otvorio pitanje koliko je ljudi oko slavne ličnosti spremno da zaštiti njeno zdravlje, a koliko da iskoristi slabost.

Meri Robertson insistira da tragičan kraj nije jedini smisao ove priče. Kada je čitala Perijeve memoare, shvatila je da je on već opisao svoju borbu iz prvog lica. Nedostajali su glasovi onih koji su ga voleli i godinama strahovali za njega.

Zbog toga najvažniji deo „The One About Matthew Perry“ možda nije ni slava ni sudski postupak, već pokušaj da se Peri vrati iz naslova o smrti u sopstveni život. Tim Harington, koga je upoznao na sastanku podrške 2001, pripisuje mu zasluge za to što mu je pomogao da preživi. Prijatelji pamte čoveka koji je bio velikodušan, duhovit i sposoban da tuđu nevolju shvati ozbiljno upravo zato što je svoju toliko dobro poznavao.

Tri godine nakon smrti, Čendler Bing i dalje živi u reprizama, na striming platformama i u kratkim snimcima koji kruže internetom. Metju Peri nije imao tu privilegiju da svakog dana krene iz početka od iste epizode. Dokumentarac podseća na jednostavnu, ali često zaboravljenu razliku: lik je bio napisan da nasmeje publiku, a čovek koji ga je igrao pokušavao je, kao i svi drugi, da pronađe razlog da se smeje i kada se kamere ugase.