Poslednja želja Vudija Alena: Prospite moj prah pored apoteke

Iznenađen sam što pišem o knjizi “Apropo ničega”, memoarima osamdesetčetvorogodišnjeg Vudija Alena. Ovaj članak neće suditi o Alenovom moralu. Bilo je mnogo takvih članaka. Ali reći ću vam koji je bio moj stav pre nego što mi je urednik poslao knjigu na čitanje.

Mislim da je Alenova seksualna veza sa Sun Ji Previn, usvojenom ćerkom njegove dugogodišnje partnerke Mije Ferou, koja je započela kada je Sun Ji imala 21 godinu, očigledno bio perverzni čin čoveka koji je skrenuo s uma.

Postoje i navodi o njegovoj privlačnosti prema tinejdžerkama. Ako zbog toga želite da više nikad ne pogledate nijedan njegov film, uradite tako. Ali optužba da je 1992. godine zlostavljao svoju usvojenu ćerku, sedmogodišnju Dilan Ferou, ozbiljnija je stvar. Verujem da, što ste manje čitali o ovom slučaju, to vam je lakše da o njemu sudite. Takođe, mislim da se “Hečet”, izdavačka kuća koja je otkupila prava na memoare i kasnije odustala od štampanja, ponela kukavički.

Alen memoare započinje rečenicom: “Kao i Holden (glavni junak romana ’Lovac u žitu’), ne želim da se upuštam u sva ta sranja poput Dejvida Koperfilda, ali u mom slučaju ponešto o mojim roditeljima može biti zanimljivije od čitanja o meni”.

Svako ko je pročitao Alenove prethodne knjige „Bez perja“, „Neželjeni efekti“ i “Sad smo kvit”, zna da on piše autentično i lako. To važi i za “Apropo ničega”, makar u početku. Alen nas vodi od svog detinjstva u Bruklinu (otac mu je bio kladioničar koji je obavljao razne sitne poslove, a majka radila u cvećari) kroz rane dane svoje karijere kada je slao viceve raznim novinama. Bio je brz, duhovit i bilo ga je teško nadmašiti. Vrlo mlad počeo je da radi kao pisac-komičar u televizijskim emisijama, pre nego što je postao stendap komičar i počeo da režira filmove. Imao je dva braka u mladosti, sa Harlin Rozen i Luiz Leser.

Za mene su na početku knjige bila dva iznenađenja. Većina memoarista preuveličava svoj osećaj autsajdera u mladosti. Nasuprot tome, Alen piše da, iako biste možda pretpostavili da je bio usamljeni štreber u srednjoj školi, zapravo je bio veoma popularan i vešt u mnogim sportovima, posebno u bejzbolu.

Drugo iznenađenje je bilo koliko se jako brani od ideje da je bilo kakav intelektualac. Predstavlja liste autora koje nije čitao i filmova koje nije pogledao. “Nemam nikakvih dubokih misli i ne razumem većinu poezije”, kaže. “Ono što imam su naočare sa crnim okvirom i mislim da one, u kombinaciji sa mojom osobinom da prisvajam pojedine ideje iz izvora koji su previše duboki da bih ih shvatio, ali ih koristim u svom radu kako bih ostavio utisak da znam više nego što zapravo znam, održavaju tu bajku o meni”.

Kao i mnogi naši očevi i dede, Alen je čovek 20. veka u svetu 21. veka. Trebalo je da ga neko upozori koliko u ovim memoarima pokazuje da nema sluha kad su žene u pitanju. To nemanje sluha počinje još pre nego sama knjiga. Na prvoj stranici u posveti stoji: „Za Sun Ji, najbolju. Naveo sam je da mi jede iz ruke a onda sam primetio da sam ostao bez ruke”.

Morao sam da protrljam oči i ponovo pročitam tu rečenicu. Skoro svaki put kada se u knjizi pominje neka žena, do detalja je opisan njen izgled. Rano u knjizi pominje kako je po Njujorku jurio “simpatične male boemske ’voćkice’”. Piše i kako je u Londonu moglo da se prošeta ulicom Kings Roud i “pokupe najbolje ‘ribe’ u minićima”. Ovaj neprijatan ton postaje intenzivniji kako se knjiga nastavlja. Za glumicu Kristinu Riči kaže da je bila “veoma poželjna”, za Rejčel Mekadams da “izgleda kao milion dolara iz bilo kog ugla”, a još jednu glumicu opisuje kao “desetku”. Pomalo zvuči kao Donald Tramp. Za Skarlet Johanson, koja je imala 19 godina kada su se upoznali, kaže da “kada je sretnete morate da se izborite sa talasom feromona. Ne samo da je bila talentovana i lepa, već je i bila seksualno radioaktivna”. Uspeo je da je u filmu spoji sa Penelope Kruz, što je “dovelo do toga da im se obema erotska privlačnost poveća na kub”.

Povezane vesti - Puškin u doba kolere

Kaže da su izgled Mije Ferou i njena duhovitost ono što ga zaslepilo i sprečilo da primeti da je, po njegovom mišljenju, mentalno nestabilna. Tema “Mija Ferou, Sun Ji i Dilan” zauzima otprilike trećinu memoara. Alen piše o disfunkcionalnoj porodici u kojoj je Mija odrasla. Jedan od njene braće izvršio je samoubistvo, a drugi je bio u zatvoru zbog pedofilije. Smatra da su tu disfunkcionalnost osetila i njena deca, usvojena i biološka. „Mija je uživala u usvajanju, volela je to uzbuđenje, kao da kupuje novu igračku“, piše on.

"Svidela joj se reputacija svetice i divljenje javnosti, ali nije volela odgajanje dece i nije baš brinula o njima." Navodi i neke primere njenog užasno lošeg roditeljskog ponašanja i zanemarivanja dece.  Mija je otkrila da je Alen spavao sa Sun Ji nakon što je u njegovom stanu pronašla erotske fotografije njene usvojene ćerke. “Naravno da razumem njen šok, njenu nevericu, njen bes, sve”, kaže on. “To je bila ispravna reakcija.” Alenov stav je da je Mija u tom besu odlučila da mu smesti zlostavljanje ćerke Dilan. Govori o dve istrage koje nisu dovele do krivične prijave. Kaže da je prošao poligraf dok je Mija odbila da ga uradi. Napominje da je čuo glasine da je Mija spavala sa sudijom i državnim tužiocem kako bi uticala na njihove odluke tokom borbe za starateljstvo. „Teško mi je da poverujem u to ali ja sam naivan kad su te stvari u pitanju”, čedno kaže. Vudi i Mija su zajedno dobili biološkog sina Sačela, koji sada koristi ime Ronan. “Uprkos tome što je sugerisala da je Sačel dete Franka Sinatre, mislim da je ipak moj, iako to nikada neću saznati”, piše Alen. Smatra da je Mija vaspitala Ronana da ga prezire. Tvrdi da je Mija podvrgla Ronana kozmetičkoj operaciji koja mu je dodala nekoliko centimetara visine. Ova operacija podrazumeva lomljenje kostiju nogu. On to naziva “varvarstvom”. Ronan Ferou je, kao što znamo, izrastao u novinara koji se proslavio pišući o “Me too” pokretu, odlučno razotkrivajući zla koja čine moćni ljudi. Alen piše da bi i dalje voleo da ima odnos sa Ronanom, ali navodi primere za koje smatra da pokazuju licemerje njegovog sina. “Ronan Ferou je uvek javno pozivao žene da progovore, ali kada je Sun Ji ispričala svoju priču, nije mu se svidelo to što je čuo”, kaže on.

U ovoj knjizi ima još puno toga. Alen piše o svom odnosu sa Dajanom Kiton, o detaljima sa snimanja mnogih njegovih filmova, o turnejama koje je pravio sa svojim džez bendom, o tome kako je bilo poznavati Mela Bruksa i Normana Mejlera i pojesti mnogo obroka u čuvenom njujorškom restoranu “Kod Ilejn”. Setio se i da se zahvali mnogim, mnogim ljudima koji su tokom godina bili velikodušni prema njemu.

Povezane vesti - "Žena se ne rađa, žena se postaje": Simon de Bovoar – ikona feminizma

Sa Sun Ji u braku je već više od 20 godina. Imaju dve usvojene ćerke koje se spremaju za koledž. Smatra da su prednosti toga što je izopšten iz društva to što više ne mora da hvali razne knjige i da prisustvuje panelima. Može da živi sa tim što ga mnogi mrze jer, kako kaže, ne čita članke o tome.

Živi “u balonu”. Snima novi film. Blizu kraja ove povremeno smešne, povremeno tužne i pomalo sumorne knjige, on piše: „Imam 84 godine, skoro da sam na polovini života. S obzirom na to da ne verujem u zagrobni život, zaista ne vidim nikakvu praktičnu razliku u tome da li će me se ljudi sećati kao filmskog režisera ili pedofila ili da li će me se uopšte sećati. Jedino što želim jeste
da se moj pepeo prospe u blizini apoteke”.