Reči koje vrede milione dolara

Dani kada je scenarista mogao da dobije četiri miliona za pič napisan na salveti danas se u Holivudu pominju kao idilična prošlost jer pisci koji očekuju astronomske zarade nisu tako često na spiskovima najplaćenijih u filmskoj industriji. Maks Landis naplatio je tri miliona za film „Bright”, a zatim prodao scenario nazvan „Deeper” studiju MGM za milion manje. Proslavljena imena kao što su Aron Sorkin ili Stiv Zejlijan i dalje imaju pristojne plate – između tri i pet miliona, ali teško da će u skorije vreme neko od scenarista ponoviti uspeh filma „Kum” čiji je autor Mario Puzo prodao priču o mafiji za 12.500 dolara. Toliko mu je trebalo da bi isplatio kockarski dug. Spisatelj koji je za svoja prva dva romana „The Dark Arena“ i „The Fortunate Pilgrim“ dobio  tek 6.500 dolara, u jednom času je pomislio da više nije vreme za štednju već za život na visokoj nozi. Trošio je mnogo, a primanja su bila više nego skromna. Stvari su, sasvim očekivano, brzo izmakle kontroli i kada mu je urednik spomenuo da bi roman „The Fortunate Pilgrim“ bio uspešniji da u njemu ima više priča o mafiji, Puzo je bezvoljno prihvatio savet i napisao skicu romana u kojoj su već postojali obrisi njegovog najvećeg hita. Bila je to priča o porodici Korleone i sinu Majklu koji preuzima kontrolu nakon ubistva njegovog oca. Puzo je napravio kancelariju u podrumu svoje kuće. Bila je to mala prostorija u kojoj jedva da je bilo dovoljno prostora za sto i pisaću mašinu. Da stvar bude gore, njegovo petoro dece neprestano je upadalo i igralo se tu, a njegov najstariji sin Toni jasno se seća kako bi im tata dobacivao:

„Budite tiši, pišem bestseler“.

Klinci bi se na to samo nasmejali, jer Puzo u to vreme nije bio jedan od pisaca od kojih bi iko očekivao bilo šta značajno, ali ovog puta je uspeo. Vratio je kockarski dug i u kasnijim godinama mogao bez problema da živi baš kako je želeo.

Džo Esterhaz, američki pisac poreklom iz Mađarske, scenario za film „Niske strasti” napisao za samo 13 dana i sigurno ni u najluđim planovima nije mogao da pretpostavi da će te 1990. godine dve nedelje posla naplatiti tri miliona dolara. Film je već 1992. godine inkasirao 352 miliona dolara i do danas ostao na listi najgledanijih filmova, a Esterhaz je još nekoliko puta uspeo svojim pričama da obezbedi više nego pristojnu zaradu filmskoj industriji.

Samo devet dana bilo je potrebno 1989. godine i scenaristi Džonu Hjuzu da napiše priču za film neprolazne slave „Sam u kući”. Kasnije je ispričao da je ideju dobio nakon povratka sa porodičnog letovanja kada se zapitao šta bi se dogodilo da su jedno dete zaboravili žureći na put u Evropu. Film je proglašen najomiljenijim 1990. godine i ušao je u Ginisovu knjigu rekorda za najbrže rastuću akcionu komediju na svetu. Scenarista nikad nije želeo da precizira koliko je zaradio, ali sudeći po popularnosti u bioskopima sva je prilika da se može govoriti o milionskim sumama. Sve što je imalo veze sa filmom u jednom času je postalo mali rudnik zlata.

Kuća, smeštena na Linkoln aveniji 671 u gradu Vinetka u Ilinoisu, postala je veoma brzo atrakcija za turiste. Vlasnici, koji su dali pristanak da se film snima na njihovom imanju, bili su više nego zadovoljni zaradom, a kuću su 2012. godine prodali za neverovatnih 1,58 miliona dolara. Radnja prvog nastavka filma odvija se u Parizu, dok Kevin sam boravi u velikoj kući u Ilinoisu, a u stvari je veći deo filma snimljen u Čikagu. Zanimljivo je da za ovim filmom najviše lude u Poljskoj. Čak četiri miliona ljudi tamo ne može da dočeka božićne praznike da bi gledali „Sam u kući”. Film je bio prvi od zapadnjačkih filmova prikazanih u Poljskoj posle pada komunizma 1990. godine.

„Bekstvo iz Šošenka”, „To”, „Isijavanje“ samo se neki od naslova koje je potpisao Stiv King. Pisac, glumac i scenarista je zaradio više od 400 miliona dolara i važi za jednog od čarobnjaka reči na koga su producenti i reditelji mogli da se oslone planirajući filmove koji će puniti blagajne.

Džon Grišam nije bio ni pisac ni scenarista. Ovaj advokat krivičnog prava ideju za priču po kojoj je snimljen film „Vreme za ubijanje” dobio je radeći na sudskim slučajevima, odnosno slušajući svedočenje jedne žrtve. Priču je napisao 1989. godine, ali za pisanje scenario za film pomogao mu je glumac Metju Mekonahi. Rukopis je odbijen 28 puta, a kada je napokon zaživeo na filmskoj traci, Grišam je narednih godina uspeo da sedam njegovih knjiga bude ekranizovano i on zaradi 200 miliona dolara.

Povezane vesti - VIŠE SU ZA HOLIVUD: Ove glumice su promenile svoja prava imena

Oskarovac Tom Šulman je za scenario za film „Vrač” dobio tri miliona dolara, a reditelj, producent i scenarista Tod Filips, koji je do pre nekoliko godina bio među prvih deset scenarista sa zaradom od 34 miliona nakon filma o Džokeru, koji potpisuje kao režiser, ali i autor priče koju je kao scenarista uradio sa Skotom Silverom, sigurno se svrstao u najplaćanije jer je film zaradio više od milijardu dolara širom sveta, što ga je učinilo prvim filmom označenim sa R.

Džordž Lukas, američki filmski režiser, scenarista i producent, najpoznatiji je po svojim filmovima iz heksalogije „Zvezdani ratovi“ i onima o Indijani Džounsu. Jedan je od najnezavisnijih i finansijski najuspešnijih režisera i producenata američke filmske industrije. Prema listi „Najbogatije poznate ličnosti u Americi 2018“, koju je objavio američki poslovni magazin „Forbs“, prvo mesto zauzeo je režiser „Ratova zvezda“ Džordž Lukas.

Reditelj serijala naučno-fantastičnih filmova je, naime, težak 5,4 milijarde dolara, za šta je velikim delom zaslužan novac koji je zaradio kada je njegova produkcijska kuća „Lukasfilm“ prodata „Dizniju“ za 4,1 milijardu dolara 2012. godine. Lukas je 2012. godine inkasirao četiri milijarde dolara od prodaje „Lukasfilma“ i “Ratova zvezda”, tako da je zaradio dovoljno da može da finansira gradnju sopstvene galaksije u centru Los Anđelesa. Reč je Muzeju pripovedačke umetnosti vrednom 1,5 milijardi dolara, čiju gradnju i opremu u celosti finansiraju Lukas, njegova žena i njihova fondacija. Slavni režiser je već decenijama i na čelu kalifornijske vinarije „Skajvoker“ koja proizvodi vrhunska vina od pino noara i šardonea u veoma izazovnom teroaru, a čije je ime posvećeno jednom od najpoznatijih likova u istoriji naučne fantastike - Luku Skajvokeru!