Relokacija rata

Debitovao je u književnosti 2013. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, nacionalnih i internacionalnih. Njegov peti roman “Prorokova pesma“, distopijska priča o Irskoj koja tone u totalitarizam, dobio je prestižnu Bukerovu nagradu 2023. godine. Linč živi u Dablinu.

Nema otrovnijeg oružja od hidrine žuči, govore drevni mitovi. Ako ste pogođeni strelom umočenom u ovaj otrov, nema vam spasa. U Linčovom romanu otrov totalitarizma o kome su pisali Kafka, Orvel, Haksli, Vern, a teoretski ga objasnio Adorno, deluje kao fatalna poplava, potop od koga nema spasa.

“Prorokova pesma“ jeste distopija, zato što se roman odvija u paralelnoj, alternativnoj Irskoj, u Dablinu koji postaje sličan razorenom Damasku. To je distopija po mestu radnje. Ali, po vremenu, ne radi se o distopiji, već o realnosti života na Bliskom i Srednjem istoku, koji je stvorio talase migranata, koji iz ratnih područja hrle ka Evropi. Ovaj realitet se paralelno odvija sa našim životom, a mi smo ipak anestezirani, udaljeni od njega.

Mesto u kome umiru jednorozi

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 15.07.2024. 22:05

Mesto u kome umiru jednorozi

“Prorokova pesma“ je realan, potresan roman, odvija se danas, u našem vremenu. To su koordinate priče. Pol Linč je samo uradio relokaciju sukoba, izvadivši ga iz naših TV ekrana, poput abortusa, ginekološke intervencije, položivši fetus rata i beznađa u naše neposredno okruženje. Sile smrti i razaranja uništavaju život. To je fikcija, a ne distopija.

Pripadnici novoformirane tajne policije, koju je osnovala vlada koja se okreće totalitarizmu, pojavljuju se na kućnom pragu mikrobiološkinje Ajliš tražeći njenog muža, visokog zvaničnika u Uniji učitelja Irske. Ubrzo, on nestaje, nakon legitimno zakazanog i organizovanog štrajka – zajedno sa stotinama drugih civila, o kojima se nadalje ništa ne zna – i Ajliš je ostavljena da brine o njihovo četvoro dece i starom ocu, boreći se da održi porodicu na okupu usred građanskog rata.

Čitajući “Prorokovu pesmu“, bolno smo svesni koliko mir vredi jer se na njemu temelji srećno društvo, porodica koja uživa u svom rastu, dinamici, osobenostima, belezima, sitnim raspravama i zajedničkim ritualima. Suočeni sa uskraćivanjem svetlosti, lakoće, ljubavi, ljudskosti, pojedinci i porodice tonu u tamu i strah. U crnu rupu.

Ajliš od kreativnog bića i ostvarene supruge i majke, koja sa mužem deli porodične obaveze i dnevnu rutinu, postaje biće koje se bori za opstanak i sebe i svoje dece. Postaje biće inercije i intuicije. Velika majka, Amazonka, majka hrabrost, pripadnica plemena.

Gubi posao, novac, kola, pravo na slobodno kretanje, sve privilegije i tekovine zapadne civilizacije. Nema struje, interneta, bombardovanje se vrši po ulicama i kvartovima, hrane ima, ali je ona papreno skupa. Bolnice postaju masovne mrtvačnice.

Jedini spas je bekstvo iz razorene, nemilosrdne i iznutra okupirane zemlje. Talasi izbeglica prelaze migrantski put – prihvatne logore, bezobrazno skupe transporte i krijumčare ljudi, kao i preopterećene gumene čamce prepuštene otvorenom moru i hirovitoj sudbini.

Slobodan pad sa ivice svemira

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 26.09.2024. 22:00

Slobodan pad sa ivice svemira

Pol Linč napisao je potresan grandiozan roman geopolitičke neravnoteže, koja više nije bila pozicionirana tamo daleko, nego tu, blizu njegove kuće, možda i u njoj.

Zato je ovaj preplet smrti, krvi, straha i mraka, koji se iz stranice u stranicu uvećava i postaje ne lice zla, već lice čiste empatije, na kakvo dugo nismo naišli u literaturi. Stvarajući nadu.