Preporuka za čitanje

Slobodan pad sa ivice svemira

Čitanje knjige, knjiga, čitanje — Izvor: Shutterstock

Pol Oster bio je jedan od najpopularnijih i najuspešnijih američkih pisaca svoje generacije, rođen 1947. u Njuarku u Nju Džersiju.

Napisao je tridesetak knjiga, koje su prevedene na 40 jezika. Roditelji su mu bili Jevreji iz istočne Evrope, koji su se razveli dok je Pol išao u srednju školu, a ljubav prema knjigama i čitanju spasla ga je od trauma nakon porodičnog brodoloma.

Proslavio se “Njujorškom trilogijom“ 1990. kada je spojio tri labavo povezane detektivske priče pod nazivom “Grad od stakla“, “Senka“ i “Iza zatvorenih vrata“ koje je ranije pojedinačno objavio. Nadovezivali su se romani: “Mesečeva palata“, “Sanset park“, “Putovanja u skriptorijum“, “Proročka noć“, “Knjiga opsena“, “Levijatan“, “Bruklinska revija ludosti“, “Zimski dnevnik“ “Nevidljivi“, “Otkrivanje samoće“. Napisao je i nekoliko scenarija od kojih je najpoznatiji film “Dim“.

Poslednjih godina objavio je nekoliko obimnih dela, roman “4 3 2 1“ koji ima više od 1000 stranica, i biografiju američkog pisca Stivena Krejna “U plamenu“ od oko 800 stranica.

Njegovo poslednje delo, relativno kratak roman “Baumgartner“ na oko 150 stranica, publikovanо je u SAD 2023.

Studirao je književnost na Kolumbija univerzitetu, a nakon diplomiranja preselio se u Pariz gde je prevodio francusku književnost. U SAD se vratio 1974, oženio se književnicom Lidijom Dejvis. Njihov sin Danijel je zbog droge tragično završio život sa 44 godine, predoziran, aprila 2022, deset meseci nakon tragične smrti svoje ćerke, Osterove desetomesečne unuke koja je preminula od slučajnog unošenja heroina.

Drugi put se oženio 1982, i ovaj put književnicom Siri Hustevet, s kojom je dobio ćerku Sofi Oster.

Bruklin u kome se nastanio nije napuštao do smrti 2024. Poneki su ga zbog toga zvali “Kafka iz Bruklina“.

Rani radovi Pračet Terija

Preporuka za čitanje

Scena 19.09.2024. 23:10

Rani radovi Pračet Terija

Čardak ni na nebu ni na zemlji

Preporuka za čitanje

Scena 12.09.2024. 23:15

Čardak ni na nebu ni na zemlji

Roman “Baumgartner“ mogao bi biti Osterovo zaveštanje. Iako kratak, sjajno je napisan, uopšte ne govori o Feliksu Baumgartneru koji je 2012. skočio sa ivice svemira. Oster je upotrebio ovo globalno poznato prezime da napiše ne samo roman o starosti, o prinstonskom profesoru u penziji Saju Baumgartneru, udovcu čija je žena preminula nesrećnim slučajem, pred njegovim očima, već i da opiše svoje porodične odnose, smrt majke i oca, odnos sa mlađom sestrom, svoju univerzitetsku karijeru, penzionisanje, svoje rutine i kontakte, nova i stara prijateljstva, telefonske razgovore, nove tehnologije, poput zuma i imejla, lament nad pisaćom mašinom, za koju se zna da ju je sam Oster do svog kraja koristio.

Usred pripovesti o profesoru Baumgartneru, kao da iz njegove kože, poput specijalnih efekata u nekom horor filmu izbija na površinu sam Pol Oster. Mada izlazi na svetlost dana poput monstruma, on vrca od čovečnosti, pokazujući vapaj za smislom.

Oster je na poznatom polju. Zna o čemu govori. I sam je bio univerzitetski profesor književnosti, ni manje ni više nego na Prinstonu. Koincidencije su sve vidljivije kako stranice odmiču.

Osterove šetnje u dalju i bližu prošlost kulminiraju istraživanjem prošlosti porodice njegove majke u istočnoj Evropi. Radi se o jevrejskoj porodici Oster. Ne bavi se više porodicom Baumgartner. Omiljeni pisac, pripovedajući nam o vukovima iz Stanislavova, više se ne krije ni pred sobom ni pred svojim čitaocima.

Istovremeno, njegova duša nije ogorčena zbog svega što je preživela, već lepa, topla, brižna i čovečna. Umesto istoriji koju pišu pobednici, bira da veruje pesnicima. Hvala na zaveštanju, maestro!

Mozaik od ljudske kože