Scena
28.05.2025. 17:30
Scena
30.05.2025. 22:20
Silvana Hadži-Đokić
"Nečovek"
Preporuka za čitanje: Tihi odlazak sa pozornice života
Osamu Dazai pseudonim je svetski priznatog književnika koji je rođen 1909. godine kao Suđi Cušima.
Odrastao je u uglednoj porodici od ranog detinjstva iskazujući veliku ljubav prema pisanju i književnosti. Međutim, sve se izmenilo u trenutku kada je njegov književni heroj, istaknuti japanski modernistički pisac Rjunosuke Akutagava izvršio samoubistvo. Neposredno nakon tog upečatljivog događaja, Osamu Dazai svojevoljno polazi stranputicom, zapostavlja studije, odaje se porocima. Učenik velikog književnog genija, besomučno sleduje učiteljevu sudbinu, pretvarajući je u svoju.
Danas se "Nečovek“ smatra vrhunskim remek-delom japanske književnosti, a u prilog tome govori i činjenica da upravo poslednji roman koji je za života napisao Osamu Dazai zauzima drugo mesto na listi najprodavanijih romana unazad trideset godina i među pet je najčitanijih romana svih vremena u Japanu.
U realnosti, Dazai pokušava više puta da izvrši samoubistvo. U romanu "Nečovek“ pojavljuju se gotovo istovetne scene koje su se odigravale u realnom životu poznatog književnika. Dakle, "Nečovek“ je istovremeno i autobiografski roman.
Iako antijunak romana "Nečovek“ svoj život završava tihim i misterioznim odlaskom sa pozornice života, neprimetnim nestajanjem, upravo nakon objavljivanja ovog romana Dazai zajedno sa svojom ljubavnicom odlazi u smrt – a nekoliko dana kasnije pronalaze njihova tela na dnu kanala, čime se faktički završava Dazaijeva životna priča. U japanskoj književnoj tradiciji, samoubistva velikana predstavljala su pravu pošast. Akutagava, Mišima, Kavabata, konačno Dazai.
Sam naslov romana prevodi se sinonimima: nečovek, izopštenik, diskvalifikovani čovek. Možemo dodati i ekskomunicirani, ali ne iz crkve, nego iz ljudske suštine. Iz čoveštva. Pritom, nije u pitanju silnik, demon, divlji i okrutni čovek, ispunjen besovima i predrasudama. Naprotiv, u pitanju je pitoma duša preplavljena strahom od života i odsustvom želja od malih nogu. Na kraju knjige poznanica glavnog junaka ga opisuje rečima: "... dobro dete, kao Bog“.
Kiselina straha stvorila je unutrašnje krvarenje, živu otvorenu ranu. Kako kaže na početku svoje ispovesti, gledajući tri fotografije – dečaka, mladića i mlađeg već prosedog čoveka, bez ikakvog izraza. Koga zaboraviš već dok ga gledaš. A kada zatvoriš oči i pokušaš da ga se prisetiš – to je nemoguće. Sećaš se predmeta iz sobe, boja, ali lice izmiče.
Čak je i mrtav čovek izražajniji od njega, Obuo Jozoa, koga prvo upoznajemo kao dečaka, u bogatoj porodičnoj kući kao najmlađeg od desetak duša. On je dvorska luda, zabavljač, dete koje nosi masku dobrog raspoloženja kako bi prikrio svoju nesigurnost, izolovanost, strah. Takođe, seksualno zlostavljan od sluškinja predatorki. U srednjoj školi i na studijama upoznaje Masaoa Horikija, bonvivana, grebatora, kolegu i mentora u svetu poroka – alkoholizma, razvrata, prostitucije, marksizma, sve sami otrovi za telo i um. Poslednji životni period bio je prava stranputica, počev od posrnulih žena do jedinog isplativog zanimanja, anonimnog crtača pornografskih stripova, iskašljavanja krvi, što je autobiografski motiv bolesti tuberkuloze Osamu Dazaija, preko uništenja alkoholom i nešto kasnijem – morfijumom, što ga nužno odvodi u ludnicu, a potom u izolaciju duboke provincije, gde je nestao sa svih radara života.
Iako deluje kao da nikad nije postojao, proveo je život pun srama, kako sam kaže na početku svoje ispovesti. U toj borbi on je bio predodređeni gubitnik.
Scena
19.05.2025. 23:10
Kako prihvatiti dijagnozu "preostalo vam je najviše pola godine života"
Scena
13.05.2025. 22:25
"Fićfirići": Patnje i besovi bogataških sinova
Komentari
