Scena
23.04.2021. 15:10
Nebojša Jevrić

Urbane legende

Se­ljak sa­hra­nju­je ov­ce (a o lju­di­ma po­tom)

Milenko Mihajlović
Izvor: Milenko Mihajlović

U zo­ru su dva hr­vat­ska bor­be­na oklop­na vo­zi­la TIN po­ku­ša­la da se pro­bi­ju iz Bi­la­ja i Rib­ni­ka, kroz Me­dač­ki džep, do op­ko­lje­nog Lo­vin­ca.

Bi­li su pu­ni mu­ni­ci­je i oružja za po­moć zen­ga­ma u Lo­vin­cu.

Pa­li­li su ku­će u Či­tlu­ku i Po­či­te­lju, pu­ca­li u ov­ce, ko­nje, pse, star­ce. Uspje­li su da za­pa­le ne­ko­li­ko ku­ća, šta­le, si­je­no, pri­je ne­go što je avi­ja­ci­ja uni­šti­la jed­nog, a ten­ki­sti dru­gog TIN-a.

Eks­plo­zi­je su po če­tr­de­set me­ta­ra na­o­ko­lo raz­ba­ca­le ko­ma­de gvo­žđa, di­je­lo­ve ljud­skih ti­je­la.

Opet se Ve­le­bit na­pu­nio zbje­go­vi­ma. Sre­će­mo đe­da, sa tri unu­ka, u is­toj pe­ći­ni u ko­joj se krio kao dje­čak sa svo­jim đe­dom bježe­ći, od usta­ša pri­je pe­de­set go­di­na.

Is­pred spa­lje­ne ku­će u Po­či­te­lju se­ljak sa­hra­nju­je ov­ce, i ko­nja.

Iza nje­ga još do­go­ri­je­va­ju šta­la i ku­ća.

Za­što su pu­ca­li u ov­ce?

Tvr­da je i kr­šev­na lič­ka ze­mlja.

Se­ljak sa­hra­nju­je ko­nja.

Oko no­gu se­lja­ka vr­zma se jag­nje, po­ku­ša­va da si­sa mr­tvu ov­cu.

„Do­ma­ći­ne“, kažem, „da ti po­mog­ne­mo. Do­ko­ni smo“.

Se­ljak ću­ti i uda­ra kram­pom u ka­men iz ko­ga iz­bi­ja­ju var­ni­ce.

Ru­ši se gre­da oko ku­će ko­ja do­go­ri­je­va.

Ide­mo u Me­dak po ro­vo­ko­pa­č ko­jim smo uko­pa­va­li ten­ko­ve.

U ko­man­di se lju­te, ali nam da­ju ro­vo­ko­pač.

Ba­ja ro­vo­ko­pa­čem za­ko­pa­va ov­ce. Ba­ja ko­pa grob za ko­nja.

Na mje­se­či­ni, za to vri­je­me, se­ljak ko­lje jag­nje.

Umor­ni i zno­ja­vi, pi­je­mo ra­ki­ju, ko­ja je bi­la za­ko­pa­na de­set go­di­na, za si­no­vlje­vu svad­bu.

Je­de­mo jag­nje­će pe­če­nje, spre­mlje­no na gre­da­ma, na žaru izgorje­le ku­će.

Od po­sljed­njeg jag­nje­ta.

„Uzmi­te, mom­ci, uzmi­te, do­bri mo­ji mom­ci, sna­ga na usta ulazi“, kaže do­ma­ćin i nut­ka nas pe­če­njem.

„Htio bih“, kaže Ba­ja, „sa­mo još jed­nom da se pop­nem na vrh Ve­le­bi­ta, da se na­pi­jem, da se is­pla­čem. I ni­šta vi­še“.

Vidite još

More se vidi sa Velebita.

Vi­di se sa Ma­log Ala­na.

Aca, Go­ran Mu­šić, Si­ni­ša Si­mo­vić, Baja i gru­pa Gra­ča­na bi­li su na Ma­lom Ala­nu.

Mi­ris mo­ra se osje­ća s pla­nin­skog gre­be­na, či­ni ti se ka­me­nom mo­žeš do­ba­ci­ti do oba­le.

Ni­ko se ka­sni­je ni­je sje­ćao ko je to predložio.

Ili su za­vje­re­nič­ki, dje­čač­ki ću­ta­li, ne že­le­ći da kažu. I ni­ko ni­je znao ka­ko se do­go­di­lo da kre­nu.

Možda je du­vao ju­go, možda je vje­tar do­no­sio mi­ris čem­pre­sa. Ili im se to uči­ni­lo.

Da je tre­ba­lo da se do mo­ra spu­ste u iz­vi­đa­nje, po­la bi ih odustalo.

Ova­ko, išli su u ak­ci­ju, mo­glo se de­si­ti da se ni­ko ne vra­ti, ali ni­kom ni­je pa­lo na pa­met da od­u­sta­ne.

Pro­šli su kroz min­sko po­lje, za­o­bi­šli dvi­je usta­ške za­sje­de, provu­kli se iza stražare u ko­joj je spa­vao hr­vat­ski voj­nik.

Sa oba­le su se ja­vi­li Du­ji, ko­man­dan­tu od­bra­ne Gra­ča­ca, motoro­lom.

„Mi smo na mo­ru!“

„Ne se­ri­te!?“

„Evo, slu­šaj ta­la­se.“

U za­di­mlje­noj štap­skoj pro­sto­ri­ji mo­to­ro­la sa ko­je se čuo šum mor­skih ta­la­sa, do­kaz jed­ne od naj­bo­lje iz­ve­de­nih ak­ci­ja izviđač­ke gru­pe, išla je od ru­ke do ru­ke. Držao sam mo­to­ro­lu u ru­ka­ma i slu­šao di­rek­tan pre­nos šu­ma mor­skih ta­la­sa. Čuo se krik ga­le­ba.

„Čuo sam ga­le­ba“, kažem.

„Ih, ga­le­ba!“

„Stvar­no sam čuo ga­le­ba“, kažem i do­da­jem mo­to­ro­lu onom do me­ne.

Oni su u Gra­čac sti­gli su­tra­dan.

Na po­klon ko­man­dan­tu, ko­ji je pso­vao, do­ni­je­li su mor­skog ježa i ču­tu­ri­cu mor­ske vo­de.

Ka­sni­je u ko­man­di sku­pi­la se go­mi­la bo­ra­ca. Sva­ki je htio da iz ču­tu­re na­teg­ne, da se lič­no uvje­ri da su do mo­ra do­la­zi­li. Da do­dir­ne mor­skog je­ži­ća, ko­ji je sta­jao na sre­di­ni sto­la. Mor­ski jež, naj­čud­ni­ji rat­ni tro­fej ko­ji sam vi­dio. A nji­ma su svi­je­tlele oči. I svi­ma, baš svi­ma su po­ka­zi­va­li mor­skog ježa.

Da­ni­ma je Aca no­sio bo­dlju mor­skog ježa za­bo­de­nu u pa­lac. Nije htio da je iz­va­di, sve dok pa­lac ni­je po­čeo da se gno­ji.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Povlačenje
ilustracija priče

Urbane legende

14.04.2021. 13:09

Povlačenje

"Iz šume, sa poprečnog puta, izletio je plavi kombi, sa natpisom Srpska garda..."
Close
Vremenska prognoza
fog
9°C
23.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve